Švajcarska savezna kancelarija za saobraćaj (FOT) izdvojiće preko 67 miliona evra za izgradnju železničkog terminala istočno od Milana, u severnoj Italiji. Novi pretovarni terminal biće izgrađen na zapuštenom delu Milano Smistamento, glavnom železničkom gradilištu u gradu. Novi objekat će biti opremljen sa dva snopa sa šest koloseka i šest portalnih dizalica za prevoz vozova dužine 750 metara.
Terminalom će upravljati Terminal AlpTransit, zajedničko preduzeće koje su pokrenuli italijanski nacionalni železnički holding, Ferrovie dello Stato Italiane (FS) i švajcarska kompanija za prevoz tereta Hupac. Izgradnja terminala trebalo bi da bude završena 2026. Kada bude u funkciji, procene FOT-a pokazuju da će 150.000 kamiona biti uklonjeno sa puta svake godine. Ukupna investicija za ovaj projekat je oko 108 miliona evra, tako da Švajcarska finansira više od polovine. Ideja da Švajcarska finansira ovaj proces pojavila se već u decembru, a 13. aprila je potvrdio FOT.
Švajcarska ulaže u projekte železničkog prevoza tereta van svoje granice
Švajcarska, kao što je FOT pomenuo već u maju, bila je zainteresovana za ulaganje u inicijative za železnički teretni transport van svojih granica ako se smatraju korisnim za politiku zemlje prebacivanja obima tereta na železnicu. Na primer, FOT je naveo da je Helvetska konfederacija sufinansirala projekte u Antverpenu, u Belgiji, i Duisburgu i Singenu, oba u Nemačkoj. Što se tiče Italije, Švajcarska je već doprinela unapređenju projekata za Hupac terminale u Galarateu i Pjaćenci, oba u blizini Milana.
Štaviše, FS i Hupac sarađuju na izgradnji novog terminala u Breši, zapadno od Milana. Ukupna investicija za ovaj terminal biće 60 miliona evra. Objekat će se prostirati na 100.000 kvadratnih metara. Prema FS, očekuje se da će građevinska dozvola biti otključana do proleća 2023. godine, što znači da bi radovi trebalo da počnu početkom 2024. godine, a terminal bi trebalo da bude gotov do 2026. godine. Novi terminal, koji će se zvati La Piccola Velocita (Mala brzina), biće opremljen sa pet šinskih koloseka dužine po 750 metara. Postojaće i pet koloseka za privremena zaustavljanja, tri potporna koloseka i tri električne portalne dizalice na šinu. Kada se završi, 11 nedeljnih vozova će saobraćati do i od terminala u Breši.
Štaviše, Švajcarska je dala mogućnost da delimično finansira nove železničke rute na levoj obali reke Rajne između Nemačke i Francuske. Sve veća uska grla u kapacitetima duž glavne linije Rajnsko-alpskog koridora zapravo vrše pritisak na industriju da pronađe alternativne načine. Slične inicijative su već u avgustu predložile četiri Helvetic železničke kompanije: Hupac, SBB Cargo International, VAP i BLS Cargo. Uključene strane su istakle da bi uz relativno mala ulaganja bilo moguće imati 60 dnevnih teretnih vozova koji idu alternativnim pravcima na levoj obali reke za 10 godina.
