Schienen Control GmbH je nedavno objavio 11. godišnji izveštaj IRG-Rail o praćenju tržišta, koji pokazuje razvoj u evropskom železničkom saobraćaju u 2021. godini. Godišnji izveštaj pruža sveobuhvatan pregled razvoja i ekonomskih (okvirnih) uslova u evropskom železničkom sektoru. Omogućava kontinuirano praćenje evropskog željezničkog tržišta, a također pruža indikacije o njegovoj konkurentnosti.
Pored redovnog predstavljanja razvoja ključnih pokazatelja evropskog železničkog saobraćaja u oblastima železničke infrastrukture, naknada za korisnike infrastrukture, učesnika na tržištu i tržišta teretnog i putničkog saobraćaja, izveštaj sadrži detaljne analize uticaja pandemije COVID-19 na železnički sektor. S jedne strane, gotovo svi pokazatelji učinka u 2021. godini i dalje su bili ispod nivoa prije krize 2019. godine, s druge strane, izvještaj dobro pokazuje njihov postepeni oporavak od 2020. godine.
Iza Italije (27,3 milijarde), austrijski željeznički teretni saobraćaj raselio je Švedsku (23,5 milijarde) sa 23,4 milijardi neto kilometara i tako zauzeo peto mjesto u Evropi.
Foto: Shutterstock / Denis Belitsky
Bliska saradnja evropskih regulatornih tela u železničkom sektoru bila je jedan od najvažnijih preduslova za predstavljanje mera pomoći preduzetih u drugoj godini pandemije i kretanja na evropskom tržištu železničkog saobraćaja u celini. Međunarodno poređenje koje pruža izveštaj IRG-Rail o tržištu pomaže da se klasifikuju mere u Austriji,“ rekla je Maria-Theresia Röhsler, generalna direktorka Schienen-Control-a, povodom objavljivanja 11. izveštaja o tržištu Nezavisne regulatorne grupe-železnice (IRG-Rail).
Izbijanje pandemije COVID-19 posebno je teško pogodilo putnički saobraćaj 2020. godine.
Iako su mnogi vozovi nastavili da saobraćaju u Evropi iz razloga obezbeđivanja mobilnosti, oni su bili mnogo ređi zbog zaključavanja i ograničenja putovanja.
Performanse u saobraćaju, merene kao kilometri vozova po putniku, bile su 2021 odsto niže u 41. godini nego 2019. godine. U poređenju sa 2020. godinom, međutim, ova vrednost je već značajno porasla (plus 15 odsto). Konkretno, (često međunarodni) međugradski saobraćaj ponovo je ubrzao 2021. godine u pogledu vozova (ponude) i putničkih kilometara (potražnje). Srećom, svaka osoba koja živi u Austriji u 2021. godini prešla je u prosjeku više od 100 dodatnih željezničkih kilometara (ukupno 950). Pored toga, trenutno postoji mnogo naznaka da će se ovo povećanje ponoviti 2022. godine i tako ostati izuzetak u 2020. godini. Međutim, nakon što je svaki stanovnik Francuske putovao u prosjeku više od 200 dodatnih željezničkih kilometara (ukupno 1.040), Austrija je u međuvremenu izbačena sa prvog mjesta u statistici najželjnijih zemalja EU za željeznička putovanja. Slijede Švedska i Danska (768, odnosno 722 kilometra po osobi).
Efekti pandemije takođe su imali direktan uticaj na tržište železničkog tereta, mada ne tako značajno kao u putničkom saobraćaju. Uprkos značajnom ekonomskom padu i poremećaju lanca snabdevanja povezanim sa pandemijom, unutarevropski železnički teretni saobraćaj je uglavnom netaknut. U 2021. godini čak je uspeo da neznatno premaši neto tonske kilometre od 2019. godine, uprkos nešto nižem nivou železničkog kilometra. To je uglavnom zbog međunarodnog teretnog transporta, koji je u prosjeku u prosjeku uspio zabilježiti rast u Evropi. Evropskiželjeznički teret iznosio je oko 2 milijardi neto kilometara tona.
U poređenju sa 2021. godinom, to znači povećanje od oko jedan odsto, u poređenju sa 466. čak i dodatnih osam odsto. Njemačka je nastavila držati najveći udio u ukupnom obimu sa 2019,2020 milijarde neto tona-kilometara, a slijede Poljska sa 139 milijardi i Francuska sa 3,56 milijardi. Iza Italije (35,7 milijarde), Austrija (27,3 milijarde) sa 23,5 milijardi neto tona kilometara i tako zauzela izuzetno peto mesto u Evropi. Prve tri zemlje zajedno činile su polovinu ukupnih performansi železničkog teretnog transporta u Evropi u 23. godini.
Razvoj tržišnog udjela Sveukupni pogled na europski željeznički teretni promet pokazuje kontinuirani gubitak tržišnog udjela odgovarajućih domaćih „nositelja
„, odnosno (bivših) državnih željezničkih kompanija. Sa 49 odsto, oni su po prvi put činili manje od polovine ukupnih evropskih transportnih performansi. Iako grupa stranih „aktuelnih“ godinama beleži stabilne akcije (oko 15 odsto), akcije grupe privatnih teretnih železnica stalno rastu i u 2021. godini iznosile su 36 odsto. Iako je trend u Austriji u suštini isti, domaći prevoznik, Rail Cargo Austria, i dalje je držao natprosečan tržišni udeo od 63 odsto svih neto tonskih kilometara uprkos malim gubicima. U 2021. godini privatne teretne železnice činile su 29 odsto u Austriji, dok su strane kompanije činile osam odsto.
Općenito, liberalizacija evropskog željezničkog teretnog tržišta već je vrlo napredna u nekim zemljama, dok de facto monopoli aktuelnih nosilaca i dalje prevladavaju u drugima. Pored sve većeg tržišnog udela privatnih teretnih železnica, to se može videti i u stalnom porastu broja železničkih kompanija aktivnih u teretnom saobraćaju. U oko dvije trećine država članica IRG-Raila, broj željezničkih kompanija aktivnih u teretnom transportu višestruko premašuje broj u putničkom saobraćaju.
COVID-19: Vladine mjere podrške U skladu sa uredbom koju je Evropska unija izdala 2020. godine (i proširena nekoliko puta) radi zaštite željezničkog sektora od posljedica pandemije, u nekoliko zemalja za industriju poduzete su mjere pomoći. To uključuje, između ostalog, prilagođavanje (smanjenje, odricanje ili odlaganje) troškova korišćenja infrastrukture, pri čemu se upravljaču infrastrukture naknadno nadoknađuje gubitak prihoda od strane države. Druga mera koju su preduzele neke države bila je, na primer, naručivanje prevoza od strane javnog sektora.
U Austriji, nakon 2020. godine, naknade za upotrebu infrastrukture za pojedine tržišne segmente retroaktivno su obustavljene i 2021. godine, a s druge strane, ÖBB-Personenverkehr i WESTbahn prvobitno su naručili komercijalne usluge na daljinu na glavnoj liniji između Beča i Salzburga uz pomoć javnih sredstava.
IRG-Rail je osnovan u junu 2011. godine od strane 15 evropskih železničkih regulatora u Hagu. U međuvremenu, broj članova mreže porastao je na 31 regulatorno tijelo, od kojih su svi dali svoje statističke procjene za izvještaj. Cilj spajanja je dalje jačanje saradnje između regulatora i promovisanje stvaranja jedinstvenog, konkurentnog, efikasnog i održivog železničkog tržišta u Evropi.
https://www.verkehr.co.at/
