Luke treba da budu proaktivne kako bi doprinele održivom transportnom ekosistemu i iskoristile mogućnosti koje pruža energetska tranzicija. Luke mogu generisati novu zaradu ili prihode od zakupa kroz prodaju energije. Lučkim vlastima se savetuje da počnu sa osmišljavanjem energetske strategije za sopstvene energetske potrebe i za svoje kapacitete snabdevanja energijom u ulozi dobavljača transporta (prvi nivo okvira zrelosti prikazan na slici 1). Takva energetska strategija treba da obuhvati sve lučke operacije i usluge kao vodič za čitavu lučku zajednicu, uključujući kupce koji koriste luke kao transportne, digitalne i energetske čvorove. Ovo implicira da energetska strategija lučke uprave nije samo kompas za lučke uprave, već takođe utiče, u različitoj meri na multimodalne aktere koji deluju unutar luka i na one koji posećuju luke, npr. operateri terminala, brodarske kompanije, unutrašnji operateri kamiona/vozova, kao i korisni vlasnici tereta (BCO). Sve odluke o investicijama i saradnji u vezi sa energijom treba da budu usklađene sa ukupnom strategijom lučke uprave. U tom procesu, portovi treba da animiraju nivoe 2-4 okvira, održavanjem dijaloga sa zainteresovanim stranama, iniciranjem saradnje itd. Okvir ne treba posmatrati kao okvir u jednom pravcu/korak po korak, već ga treba shvatiti kao samostalni okvir. poboljšanje kružnog sistema, gde se luke kreću napred-nazad između nivoa.
Na sledećem nivou (slika 1), i nakon definisanja energetske strategije lučke uprave, luke treba da procene svoje trenutne potrebe za energijom i emisije iz sopstvenih sredstava i operacija u području luke i razviju mere za smanjenje ugljeničnog otiska lučkog područja. Jedna od obećavajućih mera za luke je da poboljšaju energetsku efikasnost i osiguraju da se njihove sopstvene potrebe unutar lučkog područja zadovolje na održiv način kroz prelazak sa fosilnih goriva na održiva energetska rešenja. Elektrifikacija može pomoći kroz napajanje, na primer, dizalica, viljuškara, tegljača, tegljača, viljuškara i lučkog voznog parka, pri čemu treba voditi računa o samom izvoru električne energije, tj. emisijama Scope 2. Mnoge luke već obraćaju pažnju na upotrebu LED i pametnog osvetljenja u prostorijama luke. Oni stiču zelenu električnu energiju, a neki proizvode sopstvenu obnovljivu energiju kroz ulaganja, na primer, u solarnu energiju i energiju vetra. Dokazi iz švedskih luka sugerišu da usvajanje takvih mera može rezultirati značajnim uštedama OPEKS-a, zajedno sa drugim prednostima za luke, uključujući smanjenje emisija i manje zagađenja bukom, što pomaže lukama da doprinesu ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG). Većina luka su stanodavci sa više nezavisnih operatera, zakupa i terminala unutar lučkih područja. Lučke vlasti treba da stvore platforme za saradnju, regulatorne podsticaje i partnerstva kako bi postigle efektivno smanjenje emisija. Oni mogu, na primer, pokrenuti zajedničke mape puta sa terminalima, pružaocima logističkih usluga itd., obezbediti infrastrukturu planiranjem i ulaganjem u kapacitet mreže za terminale, i razviti zajedničke lučke procese za efikasno upravljanje saobraćajem između terminala.
Nivo 3: Obezbeđivanje održive energije posetiocima luke
U poslednje vreme, sve veći broj operatera plovila, železnice i teških vozila postavili su ambiciozne ciljeve smanjenja CO2 kako bi bili u skladu sa različitim regionalnim i globalnim ekološkim propisima. Prevoznici će morati dalje da optimizuju svoje operacije, dok istovremeno smanjuju svoje oslanjanje na fosilna goriva prelaskom na energiju sa niskim sadržajem ugljenika/bez ugljenika, kao što je električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora. Od luka se sve više očekuje da snabdevaju i omogućavaju održivu potrošnju energije od strane prevoznika (nivo 3 okvira zrelosti na slici 1). Lučke vlasti mogu na primer da olakšaju skladištenje goriva sa niskim sadržajem ugljenika (npr. amonijak, vodonik i metanol) i ponude struju na obali brodovima dok su na vezi, stanice za punjenje i alternativne benzinske stanice, npr. LBG za teška vozila koja prevoze robu do i od luke i elektrifikacija železnice u lučkom području. Pored obezbeđivanja čiste energije, luke mogu da podrže dolaske tačno na vreme i prakse upravljanja slotovima koje imaju značajan uticaj na nivo emisija u lučkom području, uključujući terminale, i koje obezbeđuju preduslove za značajno smanjenje emisija u celom kraju. -završetak toka tereta. Uživo pilot programi ovakvih inicijativa Roterdama i Singapura pokazali su uštedu bunkera i emisija u rasponu od 4% do 7%.
Nivo 4: Šira uloga industrije u energetskoj tranziciji
Zemlje i industrije imaju ambicije da smanje emisije gasova staklene bašte do sredine ovog veka podstaknute zakonima kao što su Zeleni dogovor EU, cilj EU za energetsku efikasnost od najmanje 32,5% do 2030. i REPoverEU plan koji ima za cilj da zameni ruski prirodni gas uvoznim (10 miliona tona) i lokalno proizvedenog (5 miliona tona) obnovljivog vodonika. Industrije će se sve više oslanjati na goriva sa niskim/nula ugljenika. Luke mogu, na primer, da obezbede zemljište energetskim kompanijama za nove proizvodne lokacije.
Luke mogu podržati razvoj proizvodnih kapaciteta direktnim (su)ulaganjem u pogone za proizvodnju energije; aspekti prikazani na nivou 4 u okviru zrelosti prikazanom na slici 1. Velika elektrifikacija različitih industrija, uključujući transport, pokreće potrebu za nadogradnjom kapaciteta za proizvodnju i distribuciju goriva sa niskim/nultim nivoom ugljenika. Kao i druge industrije, luke će morati da procene potražnju za takvim izvorima energije za sopstvene operacije, posetioce iu odnosu na potrebe obližnjih industrija i društava. Ovo može biti podržano digitalno pomoću rešenja kao što su digitalni blizanci koji mogu da koriste složeno modeliranje da bi pružili uvid u potražnju za energijom i omogućili testiranje budućih scenarija, optimalno postavljanje energetske infrastrukture kako bi se smanjili gubici u prenosu i primenljivost prenosa energije unutar luke tokom perioda. vrhunske potražnje. Konačno, luke mogu preispitati vrste tereta kojima se rukuje ulaskom u partnerstva i strateškim planiranjem za terminale koji rukuju robom koji omogućavaju regionalne prelaze na neto nulu; portovi takođe mogu biti testne stanice ili omogućavači za nove tehnologije kao što su Carbon Capture and Storage (CCS).
Završne napomene
Pejzaž čiste energije sastoji se od mnoštva alternativa. Postoji nekoliko komplementarnih faktora koji se mogu uspostaviti za dekarbonizaciju operacija koje sprovodi ovaj sektor. Mnogi od ovih faktora su takođe relevantni za druge sektore, koji posledično utiču na luke u njihovim investicijama, ali takođe naglašavaju potrebu da se da prioritet korišćenju oskudnih izvora održive energije.
Ovaj članak donosi četiri ključne poruke:
U naporima industrije da dekarbonizuje transportni ekosistem, luke igraju ključnu ulogu kao posrednik i model čvorišta za transportni lanac za ljude i robu, donoseći mogućnosti za proizvodnju, skladištenje i obezbeđivanje održivih alternativnih goriva posetiocima.
Luke će imati koristi od proaktivnog reagovanja na zainteresovane strane (npr. vlasnike brodova, operatere, posetioce, lokalne zajednice i društvo u celini) koji zahtevaju da luke rade sa najnižim nivoom emisija GHG i obezbeđuju održiva alternativna goriva i energiju drugim zainteresovanim stranama.
Luke bi imale koristi od prelaska na čelo dekarbonizacije. Investicije luka da postanu čvorište energetskog modela zahtevaju redefinisanje grupe aktera koji su angažovani u lučkim operacijama, što treba da uključi i energetski sektor
Saradnja u lancu više vrednosti je kritična, zahteva od luke da sarađuje sa strankama koje dekarboniziraju druge vrednosti
Izvor https://trans.info/en/thinking-the-future-energy-model-nodes-of-the-world-a-reflection-framework-for-port-development-332923
