52% kompanija koje je anketirao Deloitte strahuje da postoji rizik da će Njemačka izgubiti status vodeće poslovne lokacije. Činjenicu da u naredne 3 godine zemlja više neće biti toliko atraktivna kao mesto za lociranje biznisa, već je uvereno od strane 58 odsto ispitanika.
Na pitanje koje lokacije su atraktivnije od Nemačke u pogledu poslovne aktivnosti, ispitanici su najčešće nagovestili Severnu Ameriku (56% indikacija), Istočnu Evropu (46%) i jugoistočnu Aziju (29%). Slijedile su Indija, Južna Amerika, Kina, druge azijske zemlje i Bliski istok.
Kada je riječ o najčešće spominjanim zemljama koje su glavni rivali naših zapadnih susjeda kao lokacija za ulaganje, na listi su: SAD, Poljska, Vijetnam, Indija, Brazil, Kanada i Turska.
U tom kontekstu, ne čudi što se čak 45 odsto ispitanika plaši deindustrijalizacije Nemačke, posle svega najvećeg izvoznika u Evropi.
Istraživanje je organizovao Deloitte uz pomoć Nemačke industrijske federacije BDI i udruženja međunarodnih logističkih usluga ISLA, a sprovedeno je među 121 menadžerom lanca snabdevanja u kompanijama iz industrijskog sektora.
Lanac snabdijevanja pogađa preduzeća
53% anketiranih njemačkih kompanija kaže da poremećaji u lancu snabdijevanja imaju značajan ili veoma značajan uticaj na njihovo poslovanje.
Samo 13% smatra da je takav uticaj mali ili da ne postoji.
Štaviše, 60% kaže da problemi u lancu snabdijevanja imaju značajan ili vrlo značajan uticaj na sektor u kojem posluju – više nego što kompanije percipiraju uticaj ovih poremećaja na vlastito poslovanje.
Glavne oblasti u kojima ispitanici doživljavaju probleme vezane za lance snabdevanja su: nedostatak sirovina, nedostatak komponenti kao i nivo cena. Kada je reč o problemima sa dostupnošću sirovina, 39% kompanija oseća svoje značajno ili blago povećanje. U slučaju nestašice komponenti, to je 50 odsto, a kada je u pitanju nivo cena, čak 77 odsto ispitanika vidi njihov rast.
Iako 27 posto kompanija vidi smanjenje prihoda, a 39 posto – njihovo povećanje, ovaj pokazatelj ne odražava probleme preduzeća suočenih sa problemima sa lancima snabdijevanja. Čak 52% ispitanika smatra da pritisak na lance snabdevanja ima negativan uticaj na njihovu profitabilnost. Uticaj na finansije preduzeća mnogo više osećaju mala i srednja preduzeća nego veća preduzeća.
Skupa energetska politika
Na pitanje o uticaju različitih faktora na njihovo poslovanje u kontekstu upravljanja lancem snabdevanja u poslednje vreme, nemačke kompanije su bile iznenađene. Čak 78% kompanija tvrdi da energetska politika utiče na njihovo poslovanje u velikoj ili veoma velikoj meri i to je bio najčešće naznačeni negativni faktor. Poskupljenja i inflacija su na drugom mestu (76 odsto), a treći je nedostatak kvalifikovanih radnika (63 odsto).
Rat u Ukrajini pogodio je samo 57 odsto njemačkih kompanija u velikoj ili veoma značajnoj meri. Gotovo niko se ne sjeća pandemije COVID-19 – na nju je ukazivalo 24% ispitanika. Biće bolje.
Nažalost, anketirani njemački poduzetnici umjereno su optimistični u pogledu budućnosti. Više od polovine (56 odsto) veruje da pritisak na lance snabdevanja neće biti lak u prvoj polovini ove godine i da će ostati jak.
Štaviše, čak 46 odsto ispitanika kaže da je rizik od delimičnog ili potpunog kolapsa lanaca snabdevanja veći nego ranije. Oni ispitanici koji očekuju smanjenje opasnosti od kolapsa globalnog sistema snabdevanja jedva su 23 odsto.
Gledajući unapred do sledeće godine, 55 odsto očekuje da će se situacija u globalnoj logistici snabdevanja promeniti na bolje, 23 odsto očekuje da se ništa ne promeni, a 22 odsto kaže da će se situacija pogoršati. Kada je u pitanju posmatranje horizonta od 2-3 godine, 64% očekuje poboljšanje, nema promena 14% i pogoršanje 22%.
Skepticizam globalizacije
U kontekstu globalizacije ili pada trendova globalizacije, njemački stručnjaci za logistiku vjeruju da će u naredna 24 mjeseca svijet postati manje međusobno povezan. 47% ispitanika misli tako. A 32% vjeruje da će globalizacija napredovati jače.
Izvor: https://trans.info/pl/klopoty-lancuchow-dostaw-uderzaja-w-niemiecki-przemysl-ofni-333681