Acatech (National Academy of Science and Engineering) i DECHEMA (Gesellschaft für Chemische Technik und Biotechnologie) sprovode dvogodišnji projekat Hydrogen Compass od juna 2021. godine. Uz pomoć meta-analize, oni zajednički razvijaju pregled načina ulaska u ekonomiju vodonika, kao i odgovarajuće opcije za delovanje sa svojim prednostima i nedostacima. Nedavno su dva partnera predstavila svoju analizu upotrebe vodonika u međunarodnom transportu.
Kako bi se smanjio uticaj međunarodnih brodova na klimu, istraživački projekti širom sveta testiraju vodonik, amonijak, metanol i druge izvore energije kao alternativna goriva za brodove. „Nijedan izvor energije se još nije u potpunosti uspostavio i koegzistencija je verovatna,“ sumira dr Jens Artz, šef projekta Hidrogen kompas u DECHEMA, Društvo za hemijsko inženjerstvo i biotehnologiju. „Ne postoji gorivo koje je suštinski superiornije od ostalih.“
„Pored prelaska na klimatski prihvatljiva goriva, postoji i drugi potencijal za zaštitu klime u brodarstvu: Veći brodovi koji putuju sporije i čiji je rad optimizovan troše manje energije po toni transportovane,“ kaže dr Andrea Lübcke, rukovodilac projekta hidrogenskog kompasa na acatech-u, Nacionalnoj akademiji nauka i inženjerstva.
Potražnja za pomorskim transportom će se povećavati
godišnje Brodovi danas prevoze oko 70 posto sve robe – u smislu transportnih performansi, mjerenih u tonskim kilometrima. Međunarodna pomorska organizacija (IMO) očekuje da će potražnja za pomorskim teretnim transportom rasti svake godine. Na kraju krajeva, globalni ekonomski rast se takođe povećava, kao i potreba za međunarodnim transportom. OECD predviđa da će se do 2050. godine transportne udaljenosti koje brod pređe utrostručiti. Do 2100. godine brodovi su mogli premjestiti više od tri četvrtine ukupne robe.
Minus 50% manje CO2Emisije do 2050. godine
Do sada su brodovi uglavnom koristili teško gorivo kao gorivo, ali i dizel i tečni prirodni gas (LNG). Pored zagađenja životne sredine sumporom i azotnim oksidima, kao i čađom i česticama, ulje na teško gorivo kao gorivo takođe izaziva gasove staklene bašte (GHG). Kako bi se smanjio uticaj brodova na klimu, IMO je 2018. godine usvojio rezoluciju u kojoj je prvi put dogovoreno smanjenje gasova sa efektom staklene bašte od minus 50 odsto do 2050. godine u odnosu na 2008. godinu kao cilj sektora. Pooštravanje ovog cilja je u radovima.
Vodonik, metanol i amonijak kao najočiglednije alternative Još uvek se testira koje su alternative
za teško gorivo pogodne za klimu. Postoji više od 60 projekata širom sveta: u blizini obale, favorizovana su električna rešenja na baterije i gasoviti vodonik, ponekad u kombinaciji sa fosilnim gorivima. Za velike udaljenosti, tečni vodonik je zamisliv zbog svoje gustine energije. Amonijak se takođe testira kao morsko gorivo. Prednost: amonijak je lakši za skladištenje od vodonika, a zapreminska gustina energije je oko 50% veća. Nedostatak: U visokim koncentracijama, amonijak je toksičan i zapaljiv. Pošto je lakši od vazduha u obliku gasa, mora biti dostupna odgovarajuća ventilacija. Metanol je još jedan zamjenski kandidat za fosilna goriva, jer se današnji motori relativno lako mogu pretvoriti u metanol. Međutim, troškovi energije su znatno veći, jer se ugljen-dioksid mora izvući iz vazduha u budućnosti.
Povećanje efikasnosti kao alternativa
koja se može brže implementirati Takođe je važno poboljšati efikasnost brodova. Potreba za energijom po toni transportovanoj u transportu može se smanjiti uglavnom većim brodovima, sporijom brzinom krstarenja („sporo parenje“) i efikasnim radom.