Intermodalni transport se često opisuje kao kamen temeljac za zelenu tranziciju. Željeznički sektor ga koristi kao polazni koncept u smislu održivosti, efikasnosti i konkurentnosti drumskog prevoza (kamionski prevoz) na daljinu i pomorskog transport . Ipak, intermodalni transport pati od niske tačnosti i djelotvornosti, stvarajući probleme poverenja za kupce i špeditere..
Previše očekivanja, nedostatak komunikacije, ili nedovoljna podrška od strane politike i donosioca odluka transportne politike? Šta muči intermodalni lanac snabdijevanja? U nastavku liste možete pronaći 5 (pet) kritičnih tačaka:
1.Špediteri su i dalje nezadovoljni i radije se usmjeravaju drumskom transportu: Robert Baan iz Dow Chemical objasnio je koliko proizvođači i brodari propuštaju da budu uključeni u diskusije o intermodalnom transportu.
„Želimo da napustimo puteve i koristimo intermodalni lanac snabdijevanja zato što imamo zelene ciljeve“, rekao je on. Međutim, oni treba da slušaju zahtjeve i razmotre oečkivanja kupaca kojima je, na kraju, stalo do vremena isporuke i izbalansiranih troškova-baš kao i svaki biznis. Prepreke i problemi intermodalnog transporta možemo sumirati u ova dva zahteva. „Želimo da koristimo intermodalni transport ali ne možemo jer želimo dobre usluge za naše kupce do kojih ne možemo da dođemo. Kupci zahtevaju ubrzanje i povratak na drumski transport“, naglasio je Baan.
2. Loša komunikacija je suštinsko pitanje: „Ne propuštamo pouzdanost u operacijama, nego komunikaciju. Mnogi operateri ne komuniciraju kada dođe do problema“, rekao je Martin Hubenak.
„Problemi su uvijek tu; očekujemo da će ih saradnja između svih faktora unaprijediti“, rekao je Baan. Na kraju, vrijeme isporuke je metrika koja je važna proizvođačima. „Ne očekujemo da ćemo izbjeći kašnjenja, ali očekujemo da pošiljka stigne na najnovije vrijeme isporuke, ili bar ako se to ne uradi, moramo to da znamo“, rekao je Baan, ukazujući da bi komunikacija na intermodalnom lancu snabdijevanja mogla da bude katastrofalna.
3. Menadžeri infrastrukture su još uvijek odsutni: govoreći o komunikaciji, Bajdžuk je pokušao da odbrani operatere pominjući da se oni takođe suočavaju sa takvim pitanjima, posebno sa rukovodiocima infrastrukture.
„Sve je u infrastrukturi i komunikaciji sa menadžerima infrastrukture. Oni ne bi trebalo da se distanciraju jer moraju da razgovaraju o potrebama industrije i osete njen puls. Ne radi se o skupim investicijama bez rezultata. Oni treba da naprave pametne investicije i razmotre zatvaranja koja dolaze zajedno sa tim investicijama. Trebalo bi da planiramo zajedno infrastruktura i operateri trebalo da razmotre naše potrebe“, podvukao je Bajdžuk.
4. Integracija usluga ključna:
da li nam je potrebno više kompanija kao što je Hupac? Da počnemo da razmišljamo kao oni? Bajdžuk je postavila ova pitanja sebi i kolegama govornicima. U intermodalnom lancu ne možete da obezbjedite planove B i C kupcima zbog više kompanija koje učestvuju, rekla je ona. Hubenak je dodao da „železnički poduhvati treba da diversifikuju svoje poslovanje, doprinesu na različite načine u intermodalnom lancu i imaju sveobuhvatniji pregled operacija“, nagoveštavajući da intermodalni transport zahtijeva intermodne kompanije koje takođe mogu da preduzmu operacije u prvom i poslednjem kilometru bez uključivanja spoljnih partnera. Integracija intermodalnih usluga je od presudnog značaja.
5. Previše očekivanja?:
Da li su očekivanja od intermodalnog transporta realna, ili samo očekujemo previše od njega? Da li je intermodalni transport nedovoljno predstavljen u praksi ili operateri nisu obaviješten ili ne, i šta se od njega može očekivati? „Ne očekujemo previše. Samo se nadamo da ćemo biti konkurentni drumskom prevozu i da mu se nećemo vraćati. Prije nekoliko godina imali smo dobre rezultate sa intermodalnim transportom, ali šta se promijenilo? Sve je u izgovorima i neočekivanim događajima“, zaključio je Baan.
(Diskusije sa Halinom Bajczuk (PKP Cargo), Robertom Baanom (Dow Chemical) i Martinom Hubenakom (Luka Antverpen) na Žejlezničkom samitu Poljska 2022.)
