Inspektori opasne robe čiji je zadatak, između ostalog, otkrivanje neispravnih transporta opasne robe, kadrovi su koji su podređeni Obalskoj straži. Upravo su ovi inspektori rano upozorili svog poslodavca na eskalirajući problem nepravilnog transporta litijum-jonskih baterija. Obalska straža posvećuje povećanu pažnju problemu i u kontaktu je i sa MSB-om, koji ima posebne zadatke u vezi sa transportom na kopnu i ima koordinacionu odgovornost.
Kako električna vozila sada počinju da stare, a baterije se odbacuju, transport polovnih jer se i dalje mogu koristiti za skladištenje energije takođe se povećava. Inspektori Obalske straže za opasnu robu oglasili su uzbunu zbog eskalacije broja nepravilnih pošiljki ovih baterija. Od tada MSB i Švedska agencija za zaštitu životne sredine daju svoje mišljenje o ovom fenomenu. Saobraćaj je takođe bio predmet rasprave u Riksdagu.
Inspektori opasnih materija Arvid Tedvik i Jonna Ström razgovaraju o susretu s vozačima kojima nedostaje obuka opasne robe i tvrde da nemaju pojma da su baterije klasificirane kao opasna roba i ako znaju za to, to je zataškano.
„Voleli bismo da je postojao neki oblik zahteva za stručni inspekcijski izveštaj koji bi pratio korišćene baterije električnih automobila i da se one možda uopšte ne prevoze pre nego što se izvrši takav pregled. Trenutno nemamo pojma da li su sve funkcionalne baterije električnih automobila ili su oštećene“, kaže Jonna Ström.
Poslodavac inspektora, Obalska straža, kaže da su svesni ove vrste prevoza i da već imaju povećanu pažnju na ovaj fenomen. U kontaktu su i sa MSB-om, koji ima posebne zadatke u vezi sa prevozom na kopnu i ima koordinacionu odgovornost.
Da li postoji statistika o tome koliko ADR transporta je zatamnjeno, na primer, nepokazivanjem znakova i/ili deklarisanjem ADR-a iako bi trebalo? Odgovor Obalske straže je da posluju u lučkim područjima s ciljem kontrole opasne robe (i obezbjeđenja tereta) i preko toga se sprečavaju rizici od pomorskog putovanja.
„Stoga smo odlučili da takođe prijavimo statistiku prema IMDG-u i Sporazumu o Baltičkom moru, posebno jer požar baterije u teretnom prevozniku na brodu može imati znatno ozbiljnije posledice jer je skladište često zatvoreno i nije moguće ukloniti teret. Trenutno ne postoje efikasne metode za borbu protiv požara u bateriji, saopštila je Obalska straža.
Nedostatak osoblja za opasnu robu doveo je do obuke dodatnih dvanaest takvih kadrova u periodu 2020-2021. godine, čime je ukupan broj ljudi danas porastao na 24. Od toga, 8 posvećuje većinu svog radnog vremena inspekcijama opasne robe u Malmeu, Geteborgu i Sodertäljeu. Na brodovima je postavljeno 16 komada.
U godišnjem izveštaju Švedske obalske straže čitamo da je najveći protok robe u južnim švedskim lukama i u Geteborgu. Koliko inspektora opasne robe ima u tim lukama i mislite li da je distribucija razumna i adekvatna?
„Na osnovu našeg zadatka i dimenzioniranja, distribucija danas je razumna. Ako bismo preusmjerili resurse samo u južne luke, druge luke bi ostale bez kontrolnih aktivnosti, kaže Obalska straža.
Distribucija znači da u Malmeu postoje tri inspektora sa punim radnim vremenom i jedan inspektor na brodovima. U Geteborgu su dva inspektora sa punim radnim vremenom i dva na brodovima, a u Sodertälju su tri inspektora sa punim radnim vremenom i jedan na brodovima.
Obalska straža mora isporučiti u ime svih vlasti, kao i održavati stalnu spremnost za spasilačke službe na moru. Što opasniji inspektori robe, to manje drugih aktivnosti.
„Istovremeno, uvek je moguće zaključiti da kada bi nas bilo više, mogli bismo da uradimo više. U najnovijem budžetu, Obalska straža je dobila povećanu aproprijaciju, što znači da smo sada povećali stopu zapošljavanja na 150 više zaposlenih u narednim godinama. Kako tačno taj broj utiče na broj inspektora opasne robe ili njihovu geografsku raspodelu, prerano je reći, kaže Obalska straža.
Ako pročitamo statistiku švedskih luka iz prošle godine, vidimo da je od 4.695.940 teretnih prevoznika koji prolaze kroz naše švedske luke, južne švedske luke imale 2.271.446 takvih luka. To je oko 48,4 procenta.
Kako to utiče na broj inspektora opasnih materija širom zemlje?
„U različitim vremenima preusmeravamo resurse na osnovu potreba, što znači da možemo da prikupimo snagu u određenim lukama u određeno vreme. Takođe često sarađujemo sa drugim vlastima sa odgovornošću i autoritetom u tom području, saopštila je Obalska straža.
Mislite li da su potrebni opasniji inspektori robe i, ako jesu, koliko ih je i ima u cjevovodu?
„Obalska straža treba da ojača nekoliko delova organizacije, od kojih su deo operacije opasne robe. Za sve zadatke potrebno je osoblje. Pitanje je stalno aktuelno, ali kada i u kojoj meri pojačanje može biti relevantno trenutno nije saopšteno, zaključuje Obalska straža.
Statistika u nastavku odnosi se na odsustvo velike oznake (IMDG), natpisa/označavanja (Baltičko more i ADR) i „drugih (npr. neinformisani majstor o ADR-u).
