201420152016201720182019202020212022202300.511.52
EU road freight volumeYearTrillion tkm
Source: Eurostat (road_go_ta_tott) extracted on 2024-08-28
Nemačka ima najveći obim drumskog tereta u EU, zbog svoje ekonomske težine, centralnog geografskog položaja, napredne transportne infrastrukture i proizvodnih kapaciteta. Francuska i Španija su druge, odnosno treće. Dakle, ove tri zemlje su najveći potrošači dizela za drumski teret. Međutim, ova distribucija obima tereta između zemalja treba da bude dopunjena raspodelom obima tereta između nacionalnih flota.
Vozilo registrovano u „zemlji A“ može da radi u „zemlji B“ tokom međunarodnih putovanja, kabotaže ili unakrsnih trgovačkih operacija. Pored toga, današnji dizel kamioni imaju prosečan domet do 2.000 km, dajući operaterima fleksibilnost da dopune gorivo tamo gde je cena najkonkurentnija. Sledeći grafikon prikazuje distribuciju obima drumskog tereta po nacionalnoj floti. Izvor: Eurostat (road_go_ta_tott) izvučen 28.08.2024.
Kada se posmatra raspodela obima tereta među flotama, poljska flota prevozi najveći obim robe u EU. Nemac i Španac su drugi, odnosno treći. Da bi bolje razumeli razloge za takve metrike, čitaoci mogu da pogledaju evropske trendove drumskog tereta i brifinge o veličini i ekonomskom pejzažu. Sledeći grafikon prikazuje trendove obima putničkih putnika u putničkim kilometrima. (Najnoviji dostupni podaci su za 2021. godinu, kada je industrija još uvek bila značajno pogođena pandemijom Covid-19.) Kada se posmatraju glavne zemlje u smislu obima, istih pet zemalja EU prednjači u drumskom prevozu putnika i robe, iako u malo drugačiji redosled. Izvor: Evropska komisija (Statistički džeparac 2023) preuzeto 28.08.2024.
3. Kontekst: Sastav autobuskog i kamionskog voznog parka Prethodni odeljak je pokazao da Poljska, Nemačka, Španija, Francuska i Italija prevoze najveće količine ljudi i robe u EU; i, na taj način, koriste više energije za drumski transport nego druge zemlje EU. Ovaj odeljak ispituje vrstu goriva koju koriste. Flota EU se sastoji od 6,5 miliona kamiona i 720.000 autobusa. Vozni park je u stalnom porastu. Novi kamioni se dodaju svake godine, dok stariji kamioni uglavnom ostaju u upotrebi, pronalazeći nove nišne primene kao što je uklanjanje snega u malim zajednicama.
S druge strane, broj autobusa je stabilniji. Stariji autobusi imaju manje potencijalnih slučajeva upotrebe u EU, zbog čega je veća verovatnoća da će biti izvezeni. Izvor: Procene Eurostata i IRU (road_eks_lorroa) izvučene 28.08.2024. Izvor: Eurostat (road_eks_busveh) izvučen 28.08.2024. Vozila srednjih i teških tereta suočavaju se sa mnogim mehaničkim silama tokom vožnje, kao što je aerodinamički otpor.
Potrebna im je unutrašnja jedinica, pogonski sklop, koji generiše mehaničku energiju da bi se suprotstavio ovim silama i krenuo napred. Danas proizvođači vozila nude nekoliko tehnologija pogona: Dizelski pogonski sklop: Ovaj oblik mehaničke energije se generiše sagorevanjem dizela, korišćenjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem sa paljenjem kompresijom.
Gasni pogonski sklop: Ovaj oblik mehaničke energije se generiše sagorevanjem metana, korišćenjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji se pali varnicom. Metan se može skladištiti u komprimovanom (CNG) ili u tečnom (LNG) obliku. TNG pogon: Tečni naftni gas (LPG) se koristi ili u motorima sa sagorevanjem na varnice ili u motorima sa dva goriva gde se meša sa dizelom. TNG se uglavnom ugrađuje preradom postojećih kamiona. Električni pogon: Ovaj oblik mehaničke energije generiše električni motor koji pretvara električnu energiju uskladištenu u bateriji. Hibridni pogonski sklop: Pogon koji kombinuje dva druga pogonska agregata (kao što su dizel i električni). Vodonički pogonski sklop:
Ovaj oblik mehaničke energije se generiše konverzijom vodonika, bilo pomoću gorivne ćelije u kombinaciji sa baterijom i električnim motorom (najčešći oblik danas) ili motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Danas su dizel motori daleko najpopularniji (99% kamiona i 94% autobusa).
Drumski prevoznici su se opredelili za dizel kamione od njegovog uvođenja 1923. Dizel motori imaju veći obrtni moment od ekvivalentnog benzinskog motora, što ih čini idealnim za teška vozila koja prevoze teške terete. Oni takođe troše manje goriva i imaju tendenciju da budu izdržljiviji i pouzdaniji od drugih klasičnih pogonskih agregata, jer se motori okreću nižim brzinama. Ove karakteristike minimiziraju ukupne troškove posedovanja vozila i čuvaju vreme neprekidnog rada. Međutim, dizel ima nekoliko nedostataka.
Prisustvo zagađivača u izduvnim cevima, uprkos značajnom smanjenju tokom protekle decenije (do 98%), i njihov uticaj na emisije ugljenika guraju zakonodavce da usmeravaju proizvođače kamiona i drumske prevoznike ka drugim gorivima. Sledeći grafikon prikazuje broj autobusa i kamiona na alternativno gorivo dostupnih na tržištu. CNG i LNG kamioni postaju sve popularniji
Source: Eurostat (road_tert_go) extracted on 2024-08-28
Belgija ne zaostaje mnogo. Nasuprot tome, Austrija, Francuska, Poljska i Španija uvoze velike količine da bi zadovoljile svoje potrebe. S obzirom na svoju veličinu, španska flota je glavni potrošač goriva. Ali Španija uvozi relativno ograničenu količinu dizela u poređenju sa njenom potrošnjom. Takođe ima veoma ograničen kapacitet rafinerije. Svoje potrebe za dizelom uspeva da zadovolji kroz međuproizvodne transfere. Interproizvodni transferi su kretanja između naftnih derivata koja nastaju usled reklasifikacije proizvoda kada se promeni kvalitet. Na primer, vazduhoplovno turbinsko gorivo koje je pokvareno ili pokvareno može se reklasifikovati u kerozin za grejanje. Izvor: Eurostat (nrg_cb_oil) izvučen 28.08.2024. Nedostaju podaci za Bugarsku.
Proizvodnja rafinerije je nula za Estoniju, Kipar, Letoniju, Luksemburg, Maltu, Sloveniju. Ne samo da EU uvozi sirovu naftu da bi je rafinisala, već uvozi i naftne derivate kao što su benzin i dizel. Sledeći grafikon pokazuje trendove količine sirove nafte i dizela uvezenih u EU, zajedno sa ukupnom količinom nafte i drugih naftnih derivata. EU je 2022. uvezla 50% dizela koji je potrošila (oko 90 miliona tona). Izvor: Eurostat (nrg_cb_oil) izvučen 28.08.2024. Nedostaje uvoz dizela za Bugarsku i Finsku. Nedostaje uvoz sirove nafte za Estoniju, Kipar, Letoniju, Luksemburg, Maltu, Sloveniju, Bugarsku. Glavni izvoznici dizela u EU su isti kao i za sirovu naftu (uglavnom Rusija, SAD i Saudijska Arabija). Međutim, poslednjih godina uvoz dizela stagnira, uprkos povećanju uvoza sirove nafte. Ovo sugeriše da se EU fokusira na sopstvene kapacitete rafinerije. Štaviše, 2022. godine, zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, uvoz dizela iz zemalja koje nisu članice EU opao je za 60%. Ovo ukazuje na sve veći pomak ka energetskoj nezavisnosti u EU. Izvor: Eurostat (nrg_ti_oilm) izvučen 28.08.2024. 5. Cene dizela, geografska analiza, porezi i istorijski trendovi Evo rezimea nekih ključnih informacija istaknutih u prethodnim odeljcima da biste bolje razumeli dinamiku cena dizela:
Dizel je najčešće korišćeno gorivo u komercijalnom drumskom saobraćaju Najveći potrošači dizela su Nemačka, Poljska, Španija, Francuska i Italija EU većinu svog dizela dobija preradom sirove nafte u evropskim zemljama Neke zemlje EU se oslanjaju na druge zemlje EU da nadoknade deficit između lokalne proizvodnje i potrošnje Dizel takođe treba da se uvozi izvan EU da bi se zadovoljila potražnja Najveći izvoznici sirove nafte i dizela u EU su zemlje OPEK-a (33%), a slede SAD i Norveška Kao što je dalje prikazano, cene dizela na pumpi su akumulacija troškova i različitih profita koji se generišu od rukovanja, prerade, transporta i distribucije sirove nafte, uključujući poreze. Sve ove komponente će sada biti detaljno analizirane.
Cene sirove nafte su uglavnom date u novčanoj vrednosti po barelu, pri čemu jedan barel ima zapreminu od približno 160 litara. Iz jednog bureta rafinerija izdvaja uglavnom benzin (oko 43%) i dizel i lož ulje (oko 23%). Dakle, barel sirove nafte proizvodi oko 40 litara dizela. Sledeći grafikon ilustruje evoluciju cena sirove nafte tokom poslednje decenije. Cene sirove nafte su 2013. bile visoke (116 USD po barelu), pre nego što su pale zbog povećane proizvodnje u SAD. Cene sirove nafte dostigle su najnižu tačku tokom pandemije, zbog niske tražnje, pre nego što su skočile na 117 dolara po barelu. Od tada, cene su polako opadale, sa malim porastom krajem 2023. zbog porasta potražnje širom sveta i nestabilnosti u Crvenom moru. Izvor: Eurostat (nrg_ti_coifpm) izvučen 28.08.2024.
Podaci nedostaju za Poljsku (od 2020. pa nadalje zbog poverljivosti). Cene dizela uključuju troškove sirovina, preradu, distribuciju i akcize. Komponenta sirovina može se proceniti na osnovu cena sirove nafte, jer jedno barel proizvodi u proseku 40 litara dizela, što čini oko 23% vrednosti barela (pod pretpostavkom da je vrednost cene barela podjednako raspoređena između njegovih različitih komponenti na osnovu njihova zapreminska proporcija). Koristeći ovu metodu, sledeći grafikon ilustruje cenu komponenti sirovina dizela od 2012. do 2024. na osnovu gore navedenih cena sirove nafte. U EU, komponente sirovina dizela čine oko 28% konačne cene na pumpi. Izvor: procene IRU Troškovi rafinerije i distribucije doprinose ovoj komponenti sirovina.
Na primeru francuskih podataka, rafinerije dodaju još 0,10 evra po litru (oko 6% konačne cene), a distribucija oko 0,24 evra po litru (oko 14% konačne cene). Cena rafinerijske komponente je naglo porasla 2022. godine, kada je rat u Ukrajini stvorio tenzije između ponude i potražnje goriva. U 2023. godini, došlo je do blagog smanjenja u odnosu na 2022., ali nivoi su ostali
Based on xavvy extracted on 2024-08-28
Source: Eurostat (nrg_ti_gas) extracted on 2024-08-28
Source: Eurostat (nrg_ti_gas) extracted on 2024-08-28
Based on xavvy extracted on 2024-08-28
Uprkos velikom broju vozila na TNG, tehnologija polako bledi jer se na ovo gorivo ne gleda kao na rešenje za dekarbonizaciju, a vladine subvencije, poput smanjenja poreza, se ukidaju za ovo gorivo. Izvor: Evropska opservatorija za alternativna goriva izvučena 28.08.2024 U 2023. godini u EU je bilo 98.000 kamiona i autobusa koji koriste alternativna goriva. (Imajte na umu da nema novoregistrovanih LPG kamiona jer su oni rezultat konverzije dizel motora posle prodaje.) Pet vodećih zemalja u drumskom saobraćaju – Nemačka, Poljska, Španija, Francuska i Italija – imaju 43.000 teških vozila na alternativno gorivo, što iznosi na 80% tržišta vozila na alternativno gorivo. Sledeći grafikoni, koji prikazuju distribuciju vozila na alternativna goriva za prvih pet zemalja, otkrivaju značajne razlike u sastavu voznog parka. Prvo, poljska alternativna flota se uglavnom zasniva na pogonskim agregatima na TNG.
Niže cene pumpi od dizela, jaka infrastruktura za dopunu goriva i mreža za naknadno opremanje koja pretvara nova vozila povećali su popularnost ove tehnologije u Poljskoj. Italija se, s druge strane, prvenstveno oslanja na CNG i LNG kamione, zbog nižih cena na pumpi, jake infrastrukture za dopunu goriva i lokalnog proizvođača vozila sa najvećim asortimanom kamiona i autobusa na prirodni gas. Situacija u Španiji je veoma slična onoj u Italiji, dok Francuska ima veliki udeo CNG vozila. LNG vozila su počela da se gase iz francuske flote 2018. godine, dok su električna vozila porasla u popularnosti 2022. godine, s obzirom na niske cene električne energije i nacionalne subvencije za kupovinu. Nemačka flota uključuje razna vozila na alternativna goriva. Ali električni autobusi i kamioni čine više od polovine nemačkog alternativnog voznog parka od 2023. godine, zbog državnih subvencija za kupovinu vozila sa nultom emisijom (ove subvencije za kupovinu više nisu dostupne). Izvor: Evropska opservatorija za alternativna goriva izvučena 28.08.2024 4. Proizvodnja i potrošnja dizela Prethodni odeljak je pokazao da je dizel glavno gorivo koje koriste drumski prevoznici.
Da bismo bolje razumeli dinamiku cena dizela u sledećem poglavlju, ovo poglavlje razmatra njegovu proizvodnju i potrošnju. Dizel se rafiniše iz sirove nafte. Sirova nafta se uglavnom izvozi iz zemalja koje proizvode naftu u zemlje sa rafinerijama dizela. U 2023. godini najveći proizvođači sirove nafte bili su Sjedinjene Države (20,1% udela u dnevnoj proizvodnji barela), Saudijska Arabija (11,8%) i Rusija (11,5%). Evropa je glavni uvoznik sirove nafte. Nafta se vadi lokalno, ali region proizvodi samo 3,3% globalnog udela. Izvor: Energetski institut (Statistički pregled svetske energije 2023) izvučen 28.08.2024. Svi navedeni proizvođači su izvozili sirovu naftu u EU, najmanje do 2022. godine, kada su uvedene sankcije koje ograničavaju uvoz ruskog goriva.
Sledeći grafikon pokazuje odakle sektor drumskog saobraćaja EU dobija sirovu naftu. Izvor: Eurostat (nrg_ti_oilm) izvučen 28.08.2024. Od 2019. godine izvoz ruske sirove nafte ka EU opada, dok se izvoz iz SAD povećava. Brazilski izvoz, zajedno sa izvozom iz SAD, nadoknadio je izgubljeni ruski obim, koji je sa zanemarljivih iznosa porastao na 3,8 odsto. Konačno, porast norveškog izvoza u EU pokrio je preostali jaz u 2023. Na zemlje OPEK-a otpada oko 33% izvoza sirove nafte u EU. U 2023. bilo je 67 glavnih rafinerija koje su uvoznu naftu pretvarale u dizel u EU. Prema Konkaveu, Nemačka ima najveći broj rafinerija u EU (11), a slede Italija (10) i Španija (8). Od 27 zemalja EU, 21 ima lokalne rafinerije.
Zemlje bez rafinerija su Kipar, Estonija, Luksemburg, Malta i Slovenija. Sledeći grafikon prikazuje nacionalni udeo proizvodnje dizela u EU. Nemačka, Italija i Holandija su prva tri proizvođača. Izvor: Eurostat (nrg_cb_oil) izvučen 28.08.2024. Kao što se vidi u prvom delu, Nemačka, Poljska, Španija, Francuska i Italija su zemlje sa najvećim udelom obima drumskog saobraćaja. Sledeći grafikon pokazuje kako obim drumskog transporta odgovara potrošnji dizela. Izvor: Eurostat (nrg_cb_oil) izvučen 28.08.2024. Kada se pogledaju dve prethodne brojke, lokacije proizvodnje i potrošnje se ne poklapaju, potrebna je trgovina dizelom unutar EU.
Holandija je najveći izvoznik dizela u druge zemlje EU. Luka Roterdam je najprometnija ulazna tačka za sirovu naftu. Francuska je najveći uvoznik dizela, zbog velikog udela dizel automobila i značajnog obima drumskog transporta. Izvor: Eurostat (nrg_cb_oil) izvučen 28.08.2024. Finskoj nedostaju podaci o uvozu. Bugarska, Estonija, Kipar, Luksemburg imaju nultu vrednost za izvoz. Prosek EU isključuje prethodno navedene zemlje. Sledeći grafikon ilustruje razliku između lokalne proizvodnje i potrošnje
Source: Eurostat (nrg_pc_205) extracted on 2024-08-28
roškovi distribucije su povećani za četiri od 2015. godine, bez znakova smanjenja. Ova komponenta takođe uključuje ekološke takse, što doprinosi već izazovnom kontekstu za isporuku goriva benzinskim stanicama (nedostatak vozača, nedostatak transportnih kapaciteta, itd.). Izvor: Francusko ministarstvo za tranziciju ekologije i kohezije teritoires izvučeno 28.08.2024. Akcize, poslednja komponenta cena dizela, razlikuju se od zemlje do zemlje. (Akcize su indirektni porezi na promet ili upotrebu alkohola, duvana i energije. Obračunavaju se na osnovu količine kupljenog goriva, a ne njihove vrednosti.
Ceo prihod ostvaren od akciza ide zemlji u kojoj se plaća.) Zakonodavstvo EU postavlja usaglašene minimalne stope harmonizovane minimalne stope (0,33€/L). Direktiva o oporezivanju energije utvrđuje minimalne stope akcize koje zemlje EU moraju da primenjuju na gorivo za transportne usluge i električnu energiju. Ali zemlje EU su slobodne da primenjuju stope akciza iznad ovih minimuma, u skladu sa sopstvenim nacionalnim potrebama. Sledeći grafikon daje pregled trenutnih stopa akciza na dizel po zemljama. Izvor: Evropska komisija (baza podataka o porezima u Evropi v4) izvučena 28.08.2024. Ove akcizne stope se kreću između 0,33 evra po litru (08/2024) u Bugarskoj do 0,62 evra po litru u Italiji (08/2024). Konačno, dodaje se porez na dodatu vrednost (PDV), koji se kreće od 17% u Luksemburgu do 27% u Mađarskoj.
Sledeći grafikon raščlanjuje poreze na dizel po zemljama. Ostali indirektni troškovi uključuju nacionalne poreze na naftne derivate i naknade za strateško skladištenje. Indirektni troškovi su značajni u zemljama kao što su Portugal, Austrija i Nemačka. Izvor: EEA (Nedeljni bilten o nafti) izvučen 28.08.2024. Nakon što smo raspakovali sve komponente koje određuju cenu dizela, sledeći grafikon prikazuje njegovu konačnu evoluciju u proteklih pet godina, pod uticajem dinamike cene sirove nafte. Podaci prikazani ovde su prosečna cena koju plaćaju transportni operateri, uzimajući u obzir količinu kupljenog goriva po zemlji i njene lokalne cene, prosečne tada na regionalnoj skali. Zemlje EU bi mogle da modifikuju poreske komponente kako bi izbegle snažna povećanja, kao na primer 2022. godine kada je došlo do skoka cena sirove nafte zbog ekonomskih posledica rata u Ukrajini. Izvor: EEA (Nedeljni bilten o nafti & UNFCCC) izvučeno 28.08.2024. Kada se uporedi cena dizela među pet vodećih zemalja EU u drumskom saobraćaju, najnižu cenu ima Poljska, zbog niskih poreza i nižih cena sirove nafte, a slede Španija, Nemačka, Francuska i Italija. Zanimljivo je da nacionalne flote koje obavljaju 90% ili više svojih teretnih operacija na međunarodnom nivou imaju neke od najnižih nacionalnih cena dizela u EU. Na primer, Litvanija, Luksemburg i Slovenija imaju cene ispod onih u Poljskoj, što im daje konkurentsku prednost. Na osnovu kavvi ekstrahovanog 28.08.2024 Mapa ispod nudi pregled razlika u cenama dizela u EU. U vreme objavljivanja, cene dizela su se kretale od 1,36 evra po litru (sa PDV-om) u Bugarskoj do 1,86 evra po litru (sa PDV-om) u Irskoj. Diesel_prices_2 Na osnovu kavvi ekstrahovanog 28.08.2024 6. AdBlue cene, geografska analiza, porezi i istorijski trendovi U današnjem svetu, samo dizel se ne može koristiti u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem.
Nekoliko generacija propisa o izduvnim gasovima smanjilo je maksimalnu dozvoljenu količinu zagađujućih materija koje se emituju iz izduvnih cevi kamiona i autobusa. Sa EURO VI, ovi propisi se primenjuju na sve nove kamione koji se prodaju u EU, ograničavajući emisije ugljen monoksida, ugljovodonika, čestica i azotnih oksida. Sistem selektivne redukcije katalizatora (SCR) bavi se oslobađanjem azotnih oksida koji su rezultat hemijske reakcije između azota i kiseonika na visokim temperaturama sagorevanja. SCR ubrizgava rastvor pod nazivom AdBlue u izduvni sistem da transformiše azotne okside u molekule azota i vode. Potrošnja AdBlue je proporcionalna potrošnji dizela, pri čemu potrošnja AdBlue čini oko 5% zapreminske potrošnje dizela. AdBlue se dobija mešanjem uree sa demineralizovanom vodom. Demineralizovana voda ne sadrži mineralne soli. Voda se proključa i dobijena para se kondenzuje. Proizvodnja uree je složenija. Da bi se proizvela urea, amonijak i ugljen-dioksid se kombinuju Haber-Bosch procesom. Generalno, ista fabrika proizvodi amonijak i ugljen-dioksid. Amonijak se proizvodi iz vodonika, koji se dobija iz prirodnog gasa. Transformisanjem prirodnog gasa u vodonik takođe se stvara ugljen-dioksid, koji se sakuplja i ponovo koristi za proizvodnju uree. Urea je u obliku granula ili tečnosti, koja se zatim meša sa demineralizovanom vodom da bi se napravio AdBlue.
Source: Eurostat (nrg_pc_205_c) extracted on 2024-08-28
More information and insights available on the IRU Intelligence Platform.
