Kako bismo ovo što bolje razumeli, podelićemo skladišta u 3 grupe – ona koja su usko vezana za proizvodne pogone, ona koja nazivamo transportnim skladištima i ona koja su deo distributivnih centara. Svako skladište iz ove 3 grupe potrebno je sagledati kroz intralogističke procese koji se u njemu odvijaju i na taj način razmotriti opcije za njihovo unapređenje.

Kada govorimo o skladištima u okviru proizvodnih pogona, moramo napomenuti da se ovde javljaju tri tipa skladišta. Prvi je onaj čija je funkcija da skladišti sirovine ili poluproizvode  za nesmetano odvijanje proizvodnog procesa, drugi tip su skladišta koja se nalaze u okviru proizvodnih procesa i imaju funkciju obezbeđenja kontinuiteta naredne faze proizvodnje i treći su ona u koja odlaze gotovi proizvodi nakon završenog proizvodnog procesa. Međutim, ono što ih potpuno povezuje jesu intralogistički procesi koji se u njima odvijaju. Ako ih uprostimo možemo ih opisati u tri koraka: ulaz, unutrašnji transport, izlaz, a kada ih sagledamo tako pojednostavljene najlakše možemo videti kako možemo da ispunimo zahteve sa početka teksta. Jednostavno –automatizacijom najzahtevnijeg od ova 3 koraka – unutrašnjeg transporta sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda.

Postavljanjem transportnih sistema projektovanih u skladu sa specifičnim zahtevima svakog skladišta ćemo dobiti neophodno ubrzanje, greške će biti svedene na minimum, a izborom partnera koji može da odgovori promenama na instaliranim transportnim sistemima (koje će se neupitno dogoditi daljim razvojem proizvodnje), odogovorićemo i na poslednji postavljeni zahtev.

Skladišta koja karakterišemo kao ona koja se javljaju u okviru transportnog procesa su skladišta koja se koriste pri promeni vida transporta tokom transporta robe od početne do krajnje tačke. Najčešće se nalaze okviru robno-transportnih centara, luka, intermodalnih terminala… Ovde ubrajamo i carinska skladišta, pa samim tim, za razliku od skladišta u krugu proizvodnih pogona ovde je važno da ubrzamo najmanje 2 koraka. Ulaz i unutrašnji transport. Ulaz jer transportno sredstvo kojim je dovezena roba do skladišta treba da bude što pre istovareno, a unutrašnji transport kako bi se oslobodio prostor za što bržu realizaciju ulaza robe.

U zavisnosti od vida transportnog sredstva kojim je roba transportovana do skladišta, ulaz robe se ubrzava transportnim trakama ili pokretnim konvejerima, a automatizacija unutrašnjeg transporta robe u skladištu se realizuje instalacijom transportera (izbor transportera koji će biti korišćen zavisi od vrste i gabarita robe), a po potrebi i instalacijom sortera u cilju brže raspodele robe spremne za dalji transport.

Kod skladišta koja su deo distributivnih centara od 3 koraka koja smo naveli važno je ubrzati svaki od njih. Razlog tome je što distributivni centri predstavljaju centar u lancu snabdevanja, jer čine sponu između proizvođača, dobavljača i krajnjeg korisnika. Njihov zadatak nije samo prepoznavanje želja i potreba tržišta, već i pronalaženje najefikasnijih načina za zadovoljenje potreba krajnjeg potrošača – da uz što manje troškove i u što kraćem vremenskom roku roba stigne do njih. Stoga ćemo kod ovog tipa skladišta morati da razložimo korake dodavanjem nekoliko „među koraka“, te ćemo procese koji se u njima odvijaju definisati kroz – prijem robe, razmeštaj, uskladištenje robe, komisioniranje i utovar. Svaki od ovih procesa je moguće ubrzati upotrebom modernih tehnologija, a automatizovanim transportnim sistemima, pored neospornog ubrzanja, dodatno smanjiti mogućnost za pojavu grešaka. Kako su tehnologije koje se koriste u ovom tipu skladišta prilično brojne, stavićemo akcenat samo na automatizaciju dva procesa kroz implementaciju automatizovanih transportnih sistema. Tako, razmeštaj robe možemo unaprediti instalacijom transportera (različitih vrsta u zavisnosti od potreba – trakasti, valjčasti, lamelasti, modularni, specijalni), zatim implementacijom sortera, upotrebom AG vozila, IG vozila, i sl. Možda i od najveće važnosti u skladištima u okviru distributivnih centara je i ubrzanje poslednjeg procesa – utovara, te ukoliko vodite logistiku nekog distributivnog centra, posebno obratite pažnju na mogućnosti za njegovo unapređenje.

Upotreba različitih transportera, skenera i sortera ubrzaće ovaj korak i podići njegove performanse, a, ako uzmemo u obzir i to da su sekunde u svakom segmentu distribucije izuzetno skupe, lako ćemo doći do zaključka da je investicija u automatizaciju unutrašnjeg transporta u skladištu recept za odgovor na zahteve krajnjih potrošača, a i obezbeđuje vodeće mesto u „konkurentskoj utakmici“ na tržištu.

(Napomena: tekst je napisao autorski tim kompanije Trasing)