Istraživači saobraćajnih nezgoda oglašavanje alarma. I predsednik Njemačkog savjeta za bezbjednost na putevima (DVR), dr Valter Ajhendorf, pojašnjava:
„Odvraćanje pažnje je trenutno jedna od najurgentnijih tema u radu na jna putevima.“ Prema njegovom mišljenju, prethodne kampanje i postojeći propisi nisu dovoljni da se vozači kamiona u dovoljnoj mjeri senzibilitetizuju na opasnosti od ometanja. Nemačko udruženje za osiguranje od odgovornosti poslodavaca (BG) Verkehr takođe napominje da su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda posljedica nepažnje zbog ometanja.
Odvlačenje pažnje
„U ovom trenutku još uvijek postoji nedostatak pouzdane baze podataka u Njemačkoj“, priznaje predsednik DRV Ajhendorf. Međutim, studija iz SAD pokazuje da je 68,3 posto nesreća sa oštećenjem imovine i/ili ličnim povredama pregledano zbog ometanja. A u proleće 2017. godine, istraživanje organizacije za praćenje motornih vozila pokazalo je da je više od polovine ispitanika obavljalo druge aktivnosti tokom vožnje:
-
67 posto je pilo,
-
63 posto jelo,
-
43 posto telefoniralo,
-
31 posto pušilo, a
-
16 procenata je slalo TEKSTUALNE PORUKE.
„Pisanje tekstualnih poruka na pametnom telefonu nije jedini izvor razonode, već posebno opasan“, naglašava BG Verkehr. Jer „pogled sa puta i ruke sa volana bi bile zauzete“. I sa ozbiljnim posljedicama. Prema podacima inicijative „Hellwach“ na 80 km/h u Njemačkoj, 65 vozača je već izgubilo život u sudarima kamiona pozadi. Prethodna visina bila je 48 smrtnih slučajeva u 2020. Bez obzira na to koji su ovde uzroci, činjenica je: Naročito u sudarima pozadi, odvraćanje pažnje igra posebno važnu ulogu.
Nedovoljna razdaljina i monotonija
Nema dileme da je „odvraćanje pažnje vruć krompir u teretnom transportu“, ocenjuje bg Verkehr. Posebno monotonija u međugradskom saobraćaju dovodi neke vozače u iskušenje da se bave drugim aktivnostima tokom vožnje. Da stvar bude gora, često postoji nedovoljno rastojanja i umora, ovo drugo je takođe posledica monotonije kada vozači imaju osećaj da konstantno voze iza „zidne jedinice“.
Dr Klaus Ruf, zamenik šefa prevencije u BG Verkehr, jasno stavlja do znanja koliko su obe varijante opasne:
„Vrijeme reakcije je već dve sekunde čak i bez ometanja. Svaka dodatna sekunda košta još 22 metra brzinom od 80 kilometara na sat.“ I dodaje: „Oni koji su ometeni za volanom ne uočkuju rizike ili ih doživljavaju samo sa zakašnjenjem.“ To je nesumnjivo balansirajući čin između (rastuće) monotonije i (trajne) pažnje. Ovde se u igru stvara „ideja odvraćanja pažnje“, kako to kaže saobraćajni psiholog dr Anja Katarina Huemer iz TU Braunšvajga. Vozač želi da se drži što dalje u „optimalnom stanju uzbuđenja“. Nastala razonoda drugim aktivnostima postaje poseban problem na kraju saobraćajne gužve na kratkim rastojanjem.
Savezni institut za istraživanje autoputeva (BAST) takođe se bavio ovim pitanjem nesreće. Došlo je do zaključka „da se otprilike trećina vremena putovanja troši na aktivnosti koje se ne voze“. Istraživanje je pokazalo da su sve te sekundarne aktivnosti ocjenjene od strane vozača da „ne odvlače pažnju“. Čak ni deset procenata nije ocenilo ove smetnje kao opasne. „Percipirano multitasking je iluzija“, objašnjava dr Ruf. Jer što više stvari naš mozak „pokušava da uradi u isto vreme, to lošije obavlja te zadatke“, objašnjava on.
(izvor:https://www.eurotransport.de/)
