Volvo Trucks predstavio prototip Super Truck 2 Radi se o kamionu sa normalnim, popularnim dizel motorom, iako bi trebalo da bude izuzetno ekonomičan. To je postignuto zahvaljujući odličnoj aerodinamici, ekstremnom smanjenju težine ivičnjaka i nekoliko manjih tehničkih rešenja koja povećavaju efikasnost pogona.
Super Truck 2 je razvio Volvo Trucks u Sjedinjenim Državama, kao deo projekta koji je pokrenula vlada Volvo Trucks-a. Međutim, prototip traktora se u mnogim aspektima uklapa i u evropsku stvarnost, sa rasporedom osovina 4×2, spavaćom sobom dužine samog kreveta, kao i relativno kratkim i veoma strmim nagnutim kućištem motora. Stoga se može očekivati da će se vozilo uklopiti u izuzetak EU od 90 centimetara, omogućavajući produženje traktora bez smanjenja veličine poluprikolica.
Zašto je odlučeno da se sve to uradi u američkom prototipu? Kratka kabina i šasija sa dve osovine omogućavaju veoma značajno smanjenje težine ivičnjaka. Pored toga, ovde su korišćeni tanji aluminijumski okvir, ultra lagana pogonska osovina napravljena od kompozitnih materijala, ili čak lakši točkovi, sa felgama od 19,5 inča. U kombinaciji sa tankom prikolicom američkog brenda Wabash, rezultat je bila kombinacija teška 27.12 funti, odnosno 2,12 tone, u punoj operativnoj spremnosti. Poređenja radi, električni traktori sa velikim baterijama mogu težiti i do <> tona čak i pre nego što se bilo koja prikolica zakači.
Takva mala težina se kombinuje sa poboljšanjima u aerodinamici. Na primer, posebno podešeno vazdušno oslanjanje spušta se za 3,7 centimetara kada se putuje brzinom autoputa. Ogledala su zamijenjena kamerama montiranim na prostor za spavanje, spojleri kabine dosežu gotovo do same prikolice, a gumene kecelje nalaze se tik iznad ceste. Pored toga, zadnja osovina je potpuno zatvorena, a lukovi prednjih točkova su izuzetno mali, zahvaljujući pomenutim manjim točkovima. Zajedno, Super Truck 6 ima 2% manje aerodinamičkog otpora od proizvodnog američkog Volva VNL. U poređenju sa evropskim modelima, prednosti mogu biti još veće.
U pogonskom sklopu ima i nekoliko novina, iako to nije revolucija. 11-litarski dizel motor (poznat iz evropskog Volva FM) bio je uparen sa 48-voltnim sistemom zvanim „blagi hibrid“. To znači da mali elektromotor može da napaja dodatnu opremu vozila, čime se oslobađa dizel jedinica. Sistem hlađenja je takođe elektrifikovan i korišćena je toplotna pumpa za grejanje. Pored toga, Volvo Trucks naglašava da uprkos upotrebi 4×2 sistema, nosivost cele kombinacije treba da bude na istom nivou kao i u tipičnim američkim kombinacijama sa rasporedom 6×4. Stoga se može očekivati da su korištene osovine sa većim dozvoljenim opterećenjima, najvjerovatnije koje dolaze iz Evrope (američke osovine obično dozvoljavaju niska opterećenja, redoslijedom od 5,5 tona na prednjoj osovini i 18 tona na dvostrukoj zadnjoj osovini).
Šta je postignuto u praksi? Odgovor na ovo pitanje predstavljen je upoređivanjem. Očekuje se da će Super Truck 2 voziti 134 odsto više tona po litru u odnosu na 13-litarski Volvo VNL670 serijski automobil iz 2009. godine, koji služi kao reper u ovom projektu. Prema vlastitim proračunima proizvođača, ovom proizvodnom traktoru od prije 14 godina u realnim uvjetima bilo je potrebno u prosjeku 32,7 l/100 km, pretpostavljajući brzinu krstarenja od 104 km/h i balast od 14,4 tone. A ako Super Truck 2 treba da bude 134 odsto efikasniji, istom brzinom, sa istim balastom i u realnim uslovima, njegova potrošnja goriva bi trebalo da padne na oko 14 l/100 km.
Radi pojašnjenja, dodaću da je proizvođač dao gore navedene rezultate počevši od tipične američke „tonomile po galonu“. Međutim, napravio sam sve potrebne proračune za naš način predstavljanja potrošnje goriva i otuda prezentirane podatke u litrima i kilometrima.
Volvo VNL670 iz 2009. godine
