Proizvodnja evropskih proizvođača automobila mogla bi da padne za više od milion vozila u kvartalu počevši od kraja ove godine. To će se nastaviti do 2023. godine, jer rastući troškovi energije utiču na lanac snabdIJevanja, navodi se u izveštaju.
„Pritisak na lanac snabdijevanja automobilskim delovima biće intenzivan,“ rekao je analitičar Edvin Poup. „Fabrike će možda morati da obustave isporuke vozila zbog nedostatka dijelova.
Vlade širom Evrope intervenišu kako bi ublažile uticaj energetske krize, ali ove mjere možda neće biti dovoljne da zaštite automobilsku industriju od smanjenja proizvodnje ove zime. Kratkoročno snabdijevanje će takođe biti u problemu, jer neki dobavljači primenjuju energetski efikasne promjene.
Nedostaci dijelova i uskih grla koji su uslijedili mogli bi da zaustave proizvodnju sličnu onoj tokom pandemije i ratnih dejstava u Ukrajini, navodi se u izveštaju.
S&P predviđa da će evropske fabrike proizvoditi četiri do 4,5 miliona vozila u kvartalu. Ako se uvedu energetska ograničenja, proizvodnja automobila mogla bi pasti na čak 2,8 miliona vozila u kvartalu. To bi bilo između 4,8 i 6,8 miliona izgubljenih jedinica godišnje u proizvodnji.
Za sada, neki proizvođači automobila i dalje prijavljuju velike dobitke. Mercedes Benz je u utorak saopštio da je prodaja porasla za više od petine tokom trećeg tromesečja, uprkos problemima u lancu snabdijevanja, inflaciji i lošim ekonomskim izgledima.
Prognoza je zasnovana na 11 glavnih centara za proizvodnju automobila u Evropi. Rangirao ih je po tome koje su zemlje najbolje pozicionirane da izdrže očekivane energetske skokove ove zime.
Na prvom mjestu su Češka i Njemačka, a Njemačka je u velikoj mjeri imala koristi od relativno malog oslanjanja na električnu energiju iz elektrana na gas i trenutne popunjenosti skladišta gasa, navodi se u izveštaju. Fabrike u Španiji, Italiji i Belgiji imaju najveći rizik, a sve tri zemlje imaju najniži energetski samodovoljnost.
(izvor:https://hr.bloombergadria.com/)
