Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine uradio je Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd-Šid-granica Hrvatske, deonica Stara Pazova-Golubinci-Šid i pruge Inđija-Golubinci.
Naručilac plana je Infrastruktura železnice Srbije, obrađivač JP Zavod za urbanizam Vojvodine, dok je tehničku dokumentaciju izradila beogradska firma Egis.
Reč je o dvokolosečnoj elektrificiranoj pruzi Beograd-Šid-granica Hrvatske čija dužina iznosi 120 km. Inače, reč je o prvoj elektrificiranoj pruzi na mreži koja je puštena u saobraćaj 1970. godine, bivajući od samog poečtka od najvišeg značaja za domaći i međunarodni saobraćaj u Srbiji.
Podsećanja radi, u periodu od 2008. do 2010. godine izvršena je rekonstrukcija i modernizacija deonice Batajnica-Stara Pazova-Golubinci, a trenutne brzine vozova kreću se u rasponima od 30-100/120 km/h, što je prouzrokovano lošim stanjem donjeg i gornjeg stroja pruge. S druge strane na deonici od Šida do Stare Pazove brzina je od 80 do 100 km/h.
Stoga je neophodna modernizacija i rekonstrukcija, a plan je da se na celoj dužini železničke pruge Beograd-Šid-granica Hrvatske formira savremena dvokolosečna pruga za mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj i brzinu do 160 km/h. Takođe, planira se i izgradnja ili rekonstrukcija svih postojećih objekata (mostovi, propusti), kao i instalacija savremene signalne i telekomunikacione opreme. Potrebno je i izvršiti rekonstrukciju i prilagođavanje stanica, staničnih objekata i koloseka za predviđenu brzinu.
Nakon rekonstrukcije najprometnijeg železničkog koridora u Hrvatskoj, onog koji povezuje slovenačku granicu, Zagreb, Vinkovce i Šid na granici Srbije, i početka izgradnje nove trase ravničarske pruge koja bi trebalo da poveže Luku Rijeka sa mađarskom granicom, koja se već finansira iz fondova EU, uskoro će pruga u Istri i brojni drugi novi koridori koji prolaze kroz Hrvatsku moći da konkurišu za rekonstrukciju evropskim fondovima.
26 milijardi evra
Naime, Hrvatska, kao i druge zemlje koje će u budućnosti imati projekte na transportnim pravcima koje je odredila EU, ima na raspolaganju 26 milijardi evra iz Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF), finansijskog instrumenta uspostavljenog za dodatna ulaganja u izgradnju novih i unapređenje postojeću saobraćajnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu. Putem ovog instrumenta, države članice, pored postojećih Strukturnih i Kohezionih fondova, mogu finansirati projekte na koridorima Osnovne mreže Transevropske transportne mreže (TEN-T). A pored dva postojeća hrvatska koridora, na toj listi bi mogli da se nađu i novi evropski koridor kroz Istru i nova, još neizgrađena pruga do Maribora.
Naime, Evropska komisija je upravo napravila pregled evropskih transportnih koridora koji mogu učestvovati u finansiranju kroz instrument, a jedan od novih evropskih koridora trebalo bi da bude železnička pruga Pula-Buzet-Divača-Trst, koja će biti prva međunarodna trasa koji će prugom povezati Istru sa zapadom i otvoriti mogućnost dalje revitalizacije pruge prema ostatku Hrvatske.
– Ovaj pravac je buđenje istarske luke Brščica, koja će konačno za svoj razvoj imati ono o čemu je decenijama sanjala, željezničku vezu. Novim planom koridora predviđena je izgradnja nove željezničke dionice Zagreb-Maribor-Grac, koja će drastično skratiti put od Zagreba do Austrije i omogućiti bolje prometne tokove za naše poduzetnike koji prevoze teret – istakao je Valter Flego, dr. Hrvatski evroposlanik koji je najviše lobirao za ove koridore biće uključen u reviziju. Naime, njegovi predlozi prihvaćeni su na Odboru za saobraćaj i turizam Evropskog parlamenta sa 44 glasa od ukupno 45.
Čekamo državu i projekte
Pored dva nova koridora, nova revizija predviđa uključivanje Luke Rijeka u Baltičko-jadranski koridor, što će luci garantovati veći kapacitet proširenja i prihvat najvećih brodova. Takođe, hrvatska železnica bi se spojila na zapadnobalkanski koridor, što će omogućiti uspostavljanje železničkog teretnog koridora Alpi-Zapadni Balkan, koji povezuje Salcburg preko Zagreba do juga Grčke. Prema rečima Flege, postignut je neverovatan cilj. Od Rijeke do Splita proširen je Mediteranski koridor, čime će se oživjeti lička pruga i povezati Rijeku i Split sa zapadnom Evropom.
– Osigurali smo novac, a sada je lopta isključivo u rukama države. Neadekvatna priprema projekta, nedostatak projektanata i izvođača, administrativne prepreke i spora državna administracija su problemi koje jednostavno moramo da rešimo i da budemo 100% spremni početkom sledeće godine. U suprotnom, moraćemo da vratimo novac. Zato pozivam Vladu RH da vodi računa o tome da početkom iduće godine moramo imati pripremljene projekte za nove dionice na evropskim koridorima. Nema više izgovora. Ne smije biti kašnjenja u pripremi projekata, ni od strane Vlade, ni od strane nadležnog ministarstva, ni od strane HŽ-a – zaključio je Flego.
