ŠVEDSKA: Problemi i izazovi elektrifikacije – ukratko!

Plan je da mreža punjača bude operativna do kraja ove godine. Krajnji cilj je popuniti sve takozvane crne rupe kako bi cijela Švedska mogla biti opslužena električnim kamionima.

Iako se na papiru sve čini prilično jednostavnim, stvarnost je nešto drugačija. Postoji mnogo faktora koje treba uzeti u obzir i donijeti mnoge teške odluke na tržištu koje se razvija mahnitim tempom. Kako bi trebale izgledati stanice za punjenje? Koji punjači bi trebali biti na njima? Kako bi vozači trebali koristiti ovu infrastrukturu? Ovo su samo neki od problema sa kojima se Virta mora suočiti u svojoj potrazi za elektrifikacijom švedskog drumskog saobraćaja.

Sastali smo se sa Martinom Lundgrenom, skandinavskim direktorom u kompaniji Virta, kako bismo razgovarali o svim ovim pitanjima i pitanjima, kao i o glavnim faktorima koji utiču na tržište infrastrukture za punjenje e-vozila.

Kao što većina Šveđana, a verovatno i Evropljana zna, jedna od retkih stvari koje se još uvek proizvode u našoj zemlji su kamioni, bilo da su to Scania ili Volvo. Ove kompanije su na čelu elektrifikacije. Oni su prilično glasni u svom glasu po ovom pitanju i nesumnjivo su lideri u inovacijama u ovoj oblasti.
Švedska vlada je kreirala program subvencija za finansiranje javne mreže stanica za punjenje teških komercijalnih vozila. U svakom slučaju, nazivanje subvencijama je netačno, vlada finansira ovaj program u potpunosti.

Prva sredstva su stavljena na raspolaganje u prvom kvartalu 2022. godine, a druga tranša u prvom kvartalu ove godine. Plan je opremiti ključna i geografski udaljena područja sa punjačima od 350 kW koji bi mogli raditi dugoročno.

Na taj način možemo biti sigurni da će, kada električni kamioni pogode naše puteve, imati pravu infrastrukturu. To je važno jer je, koliko se sjećam, Švedska nazivana geografski hendikepiranom – zbog neravnomjerne raspodjele infrastrukture, što mislim da je sasvim točna procjena.

Ako uspemo, svako može da uspe. Mislim da je ovo poruka koju žele poslati svijetu.

Šta je potrebno da bi prelazak na elektromobilnost u drumskom saobraćaju bio što lakši? Možete li dati neke konkretne primjere?

Kada su u pitanju specifikacije i specifikacije, ne postoje standardi za mjesta za punjenje. Kada govorimo o teškim vozilima ili kamionima uopšte, imamo različite segmente u zavisnosti od težine i veličine. Punjenje električnih vozila nema klasifikaciju. Ne postoje podaci ili zahtevi za usklađivanje tačke punjenja sa vrstom ili veličinom kamiona.

To je nešto što se upravo razrađuje. I operateri punjača i krajnji korisnici to zahtevaju. Ovo je nužnost, a ne dodatak. Ako ne budemo imali ove standarde, i dalje ćemo imati problematična pitanja.

Drugo, imamo prilično zanimljiv primjer kako se u takvoj situaciji može stvoriti određena vrsta etikete. Na primer, Tesla je svoju mrežu za punjenje učinio dostupnom u Holandiji na kratak vremenski period pre nego što je to učinio i u drugim evropskim zemljama.

Jedan od problema koji se pojavio bio je taj što su vlasnici Tesle bili nezadovoljni novim vozačima električnih vozila koji se nisu pridržavali socijalnih standarda vlasnika Tesle – na primjer, kada je u pitanju parkiranje. Šta da radim nakon punjenja? Koliko brzo da odem? Kako red radi? A vlasnici Tesle stvorili su između sebe određeni skup pravila koja su se razlikovala od pristupa drugih električara.

Imajući to u vidu, mislim da će proći neko vreme pre nego što se stvori opšte prihvatljiva etiketa u okruženju kamiondžija. To je prilično jaka sredina. Po mnogim pitanjima, mislim da će se vozači i prevoznici brzo prilagoditi, ali će morati da pronađu neka zajednička pravila sa operaterima stanica za punjenje i vlasnicima mreže. I ostaje pitanje – kako širiti ova pravila i pronaći zajednički jezik u vezi sa skupom neformalnih pravila koja će olakšati proces punjenja. Mislim da je to prilično zanimljiv izazov.

Koliko je teško dobiti dozvolu za postavljanje stanice za punjenje u Skandinaviji?

Najveća poteškoća u Skandinaviji je što zvaničnici ne daju dozvolu za postavljanje stanica za punjenje. Ide prilično glatko, čak i za kamione. Mnogi veliki lanci sa punjačima već su dobili takve dozvole.

Najveći problem je nedostatak visokonaponskih kablova. Oprema je takođe teško dostupna zbog pandemije i rata. Samo planiranje konstrukcije i dobijanje dovoljno energije treba vremena – elektroenergetska mreža je preopterećena. To može da znači da će naši klijenti čekati dve, čak i tri godine pre nego što budu spremni da investiraju.

Tako da možda imaju plan da izgrade parking sa sistemom brzog punjenja za kamione, ali ga neće realizovati jer snabdevač električnom energijom neće moći da obezbedi dovoljno energije. To je najveća prepreka u cijeloj Skandinaviji, Švedskoj, ali i Norveškoj, Finskoj i Danskoj.

I na kraju. Na čemu sarađujete sa Nimbnetom?

Zajedno sa Nimbnetom, gradimo rešenja oko kupaca, stvarajući potrebnu strukturu metapodataka. Ovo je veoma zasnovano na podacima. Trudimo se da saznamo gde su crne rupe na tržištu, gde treba da gradimo i šta tržište očekuje od nas. Voleo bih da otkrijem više, ali ne želim da odajem naše tajne!

Bitno je da se suočimo sa izazovima o kojima smo razgovarali, a zatim da budemo spremni da ispunimo očekivanja tržišta. Stvari vidimo sa stanovišta proizvođača opreme, perspektive logističke kompanije, kao i operatera stanice za punjenje i krajnjeg korisnika. Tada možemo uzeti u obzir ciljeve i interese svakog od ovih igrača kako bismo na odgovarajući način služili svima.