Odstupanja od standarda radnog vremena vozača. Kada vozač može “duže” da sjedi za volanom?

Svako odstupanje od prihvaćenih standarda kažnjava se sankcijama, a neki od prekršaja mogu se svrstati u najozbiljnije (NN). Uredba br. 561/2006 postavlja osnovne principe i ograničenja u tom pogledu, kao što je maksimalno dnevno vreme vožnje, koje ne sme da prelazi 9 sati, ili neprekidna pauza od najmanje 45 minuta na koju vozač ima pravo nakon perioda vožnje od 4,5 sata. Međutim, neki izuzeci su mogući po prihvaćenim standardima.

Odricanje u mjeri u kojoj je to neophodno da bi se osigurala bezbjednost lica, vozila ili tereta

Prvi stav člana 12 predviđa situacije u kojima vozač može da derogira iz člana 6. do 9 Uredbe br. 561/2006. Navedene odredbe odnose se na: dnevne, nedeljne i ukupne periode vožnje tokom dvije uzastopne nedelje, pauzu od 45 minuta i podijeljenu pauzu, kao i dnevne i nedjeljne periode odmora.

Kako je naglašeno u literaturi, ovaj propis ima za cilj da omogući vozačima da pravilno reaguju u situaciji kada neočekivano nisu u stanju da ispune uslove koji su im nametnuti uredbom. Međutim, ova odredba se odnosi samo na vanredne situacije. Poteškoće koje se nisu mogle predvideti, ne zavise od vozača i nepoznate su mu pre početka putovanja.

Ove derogacije će biti moguće u mjeri u kojoj je to neophodno da bi se osigurala bezbjednost:

• Ljudi
• Vozilo
• Teret.

Vozač može odlučiti da sebi pruži ruku iz člana 12 Uredbe br. 561/2006 samo pod uslovom da to ne ugrožava bezbjednost na putevima i omogućava vozilu da dođe do odgovarajućeg mesta zaustavljanja.

Razlozi za takvo derogiranje tada moraju biti naznačeni ručno na zapisnom listu opreme za snimanje, na ispisu iz opreme za snimanje ili na planu rada, najkasnije po dolasku na mesto koje dozvoljava zaustavljanje.

Vrhovni upravni sud je naglasio u svojoj presudi od 27. Akt II GSK 2014/1398, taj:

‘U tom kontekstu, bukvalno i sistematsko tumačenje člana 12 Uredbe br. 561/2006 dovodi do zaključka da je jedini dokaz u predmetu koji čini osnovu za odstupanje od standarda određivanja radnog vremena vozača samo rukom napisana bilješka vozača na zapisniku opreme za snimanje ili na ispisu iz opreme za snimanje ili na radnom planu. Navedeni propis jasno ograničava obim dokaznog postupka izraženog u odredbama Kodeksa upravnog postupka, jer se zakonodavac u izvesnom smislu ovde poziva na takozvanu formalnu teoriju dokaza, prema kojoj se određene okolnosti mogu dokazati samo sredstvima strogo definisanih dokaza”.

Stoga sledi formulacija te odredbe da, da bi kršenje standarda radnog vremena i odmora bilo posmatrano od strane inspekcijskog organa kao opravdano derogiranje i time izuzeto od uvođenja kazni, vozač mora da ukaže na razlog takvog derogiranja na način i u roku navedenom u tom članu.

‘Vozačev nagovještaj razloga za nastojanje naknadno, a naročito samo tokom uviđaja, ne zadovoljava ovo stanje i ukazuje na to da vozač ili nije bio svestan prekršaja koji je počinjen ili se nije obazirao na tu činjenicu.’

Mogućnost produženja vremena vožnje za jedan sat

Mogućnost produženja vremena vožnje za jedan ili dva sata dodata je članu 12 u vezi sa odredbama Paketa mobilnosti. U ovom slučaju, zakonodavac je precizno definisao obim dozvoljene derogacije.

U pogledu mogućnosti prekoračenja dnevnog i nedeljnog vremena vožnje za najviše jedan sat, odnosilo se na njega na:

Član 6(1)

Dnevno vrijeme vožnje ne sme da prelazi 9 sati. Međutim, može biti produžena na ne više od 10 sati, ne više od dva puta nedeljno.

Član 6(2)

Nedjeljno vrijeme vožnje ne prelazi 56 sati i neće rezultirati prekoračenjem maksimalnog nedeljnog radnog vremena položenog u Direktivi 2002/15/EC.

Član 8(2)

U svakom 24-časovnom periodu nakon isteka prethodnog dnevnog perioda odmora ili sedmičnog perioda odmora, vozač mora da uzme još jedan dnevni period odmora.

Odluku o produženju dnevnog i nedeljnog vremena vožnje do sat vremena vozač može doneti samo ako se uputi u operativni centar poslodavca ili na svoje mesto boravka kako bi uzeo nedeljni period odmora.

S druge strane, uslov za korist od ove derogacije je da bezbednost na putevima nije ugrožena i da se dešavaju izuzetne okolnosti kao što su saobraćajna nesreća na putu ili iznenadni prekid vremenskih prilika.

Mogućnost produženja vremena vožnje za dva sata

U članu 12. trećeg stava predviđeno je derogiranje u vidu mogućnosti produženja dnevnog i nedeljnog vremena vožnje do dva sata, pod istim uslovima kao i gore.

Tako i u ovom slučaju vozač može imati koristi od izuzetka koji je obezbjeđen samo ako bezbjednost na putevima nije ugrožena i gde postoje izuzetne okolnosti i on je na putu ka centru za rad poslodavca ili njegovom mjestu boravka kako bi uzeo nedjeljni period odmora.

Međutim, za takvu derogaciju postoji još jedan dodatni uslov da vozač napravi pauzu od 30 minuta neprekidno neposredno pre tog dodatnog vremena vožnje.

Obaveza dokumentovanja odstupanja od standarda radnog vremena

Kao što se u slučaju derogacija odnosi na prvi stav člana 12, vozač koji dnevno i nedjeljno vreme vožnje prelazi za najviše jedan ili dva sata ukazuje na razloge za takvo derogiranje ručno na listu sa pločama, na ispisu iz opreme za snimanje ili na planu rada, najkasnije po dolasku na konačno odredište ili odgovarajuće mesto zaustavljanja.

Način na koji vozač dokumentuje razloge ovih odstupanja izuzetno je važan iz perspektive kazni koje se mogu izvesti zbog kršenja standarda rada i vremena odmora.

Treba imati u vidu da član 12 Uredbe br. 561/2006 može da se oslanja samo na izuzetne nepredviđene okolnosti i gdje bezbjednost na putevima nije ugrožena. Vozači zato treba da budu pravilno obučeni, pripremljeni i pripravni na obavezu da takve dokaze iznajme na pouzdan, precizan i blagovremen način.

Naknada za produženo radno vrijeme

Uredba naglašava da svaki produženi period rada mora biti nadoknađen ekvivalentnim periodom odmora.

Vozač koji je prekoračio vrijeme vožnje za jedan ili dva sata trebalo bi jednom da uzme povećani period odmora, pre kraja treće nedelje nakon dotične nedelje.