Ekonomisti Svetske trgovinske organizacije (STO) naveli su u novoj prognozi da se i dalje očekuje da će rast globalne trgovine u 2023. biti ispod nivoa uprkos blagom poboljšanju projekcija BDP-a od prošle jeseni.
U stvari, opterećen posledicama rata u Ukrajini, visokom inflacijom, strožom monetarnom politikom i neizvesnošću finansijskog tržišta, očekuje se da će obim svetske robne trgovine ove godine porasti za 1,7%, nakon rasta od 2,7% u 2022., što je manji -povećanje od očekivanog koji je povučen naglim padom u četvrtom kvartalu.
Trgovinske projekcije STO, navedene u novom izveštaju „Global Trade Outlook and Statistics“, procenjuju stvarni globalni rast BDP-a po tržišnim kursevima od 2,4% za 2023. godinu.
Štaviše, projekcije rasta trgovine i proizvodnje ispod su proseka za poslednjih 12 godina od 2,6% i 2,7%, respektivno, navodi se u izveštaju.
Generalni direktor STO Ngozi Okonjo-Ivela je prokomentarisao: „Trgovina nastavlja da bude sila otpornosti u globalnoj ekonomiji, ali će ostati pod pritiskom spoljnih faktora 2023.
On je dodao: „Ovo čini još važnijim za vlade da izbegnu fragmentaciju trgovine i da se uzdrže od uvođenja prepreka trgovini. Ulaganje u multilateralnu saradnju u trgovini, kao što su članice STO učinile na našoj Dvanaestoj ministarskoj konferenciji prošlog juna, podstaklo bi ekonomski rast i život ljudi standardi na duži rok“.
Pored toga, povećanje obima svetske trgovine od 2,7% u 2022. godini bilo je slabije od oktobarske prognoze STO od 3,5%, pošto je pad u odnosu na prethodni kvartal veći od očekivanog u poslednjem kvartalu povukao rast za ovu godinu.
Naročito se pokazalo da je rast trgovine prošle godine bio u skladu sa osnovnim scenarijem od 2,4% do 3,0% u početnom izveštaju STO o ratu u Ukrajini iz marta 2022. godine, i znatno iznad njenog pesimističnijeg scenarija u kojem bi trgovina porasla samo 0,5% pošto su zemlje počele da se cepaju na konkurentske ekonomske blokove.
Štaviše, prognoza za rast trgovine od 1,7% u 2023. je u međuvremenu veća u odnosu na prethodnu procenu od 1,0% iz prošlog oktobra.
Gledajući unapred do 2024. godine, rast trgovine bi trebalo da se vrati na 3,2%, pošto BDP poraste na 2,6%, ali ova procena je neizvesnija nego inače zbog prisustva značajnih negativnih rizika, uključujući geopolitičke tenzije, šokove u snabdevanju hranom i mogućnost nepredviđene posledice monetarnog pooštravanja.
https://container-news.com/
