Prema flamanskoj vladi, ovaj potez ima za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 2030 odsto do 40. godine. Mreža putarine biće proširena za 686 kilometara, što će činiti 30 odsto putne mreže. Većina promjena utječe na provinciju Limburg, Kempen i područje između Genta i obale.
Prema belgijskom industrijskom portalu transportmedia.be, promene utiču na tri vrste ruta. Regionalni putevi u lučkom području (Antwerpen, Ghent, Zeebrugge i Ostend) kao i glavne rute na kojima nije primijenjena nulta stopa (npr. N49 između Zelzatea i Knokkea) bit će uključeni u mrežu putarine. Na mapi su označene crvenom bojom.
Pored toga, neke rute koje su transportne kompanije ranije koristile kao prečice takođe će biti predmet putarine u budućnosti. (označeno plavom bojom na mapi).
Na kraju, naknade se naplaćuju za neke rute zbog guste biciklističke infrastrukture i/ili blizine škola. To je slučaj, na primjer, na N32 između Briža i francuske granice (označene žutom).
Kao što se i očekivalo, planovi su naišli na kritike transportnih kompanija i industrijskih udruženja u Flandriji.
Zvanično, cilj je da se promoviše modalni prelazak na vodene puteve i železnicu. Vreme će pokazati da li je ova prognoza tačna, ali ja sam već veoma skeptičan i vidim je uglavnom kao povećanje poreza prerušeno u klimatsku meru bez uticaja na modalni pomak. Termin “modalni pomak” koristi se samo kao izgovor za povećanje poreza na teretni transport, komentirao je Michael Reul iz UPTR-a o planovima.
Također je dodao:
Kad bi samo različite vlade imale poštenje i priznale da je naknada za kilometražu prije svega porez. Kada je sistem uveden 2016. godine, samo ga je valonski ministar Christophe Lacroix nazvao imenom, rekao je Reul.
Lesen Sie mehr unter: https://trans.info/de/weitere-686-kilometer-des-flamischen-strasennetzes-werden-mautpflichtig-361697
