Evropska komisija je odlučila da ublaži odredbe Direktive o lancima snabdijevanja (CSDDD) i Direktive o izvještavanju o održivosti (CSRD). Ove promjene dolaze kao odgovor na zahtjeve evropskih preduzetnika, koji su istakli da postojeće regulative donose previše birokratije i troškova.
Ključne promjene u zakonodavstvu:
✅ Odlaganje stupanja na snagu Direktive o lancima snabdijevanja (CSDDD) za godinu dana – do 2028.
✅ Ublažavanje pravila o izveštavanju o održivosti (CSRD), što će smanjiti administrativno opterećenje kompanija.
✅ Paket pojednostavljenja “Omnibus 1” – skup reformi kojima Brisel želi da rastereti kompanije u EU.
Šta je CSDDD i kako utiče na lance snabdijevanja?
🔹 Direktiva o lancima snabdijevanja (CSDDD) zahteva da velike kompanije preuzmu odgovornost za celokupan lanac snabdevanja, uključujući etičke, ekološke i društvene standarde kod svojih dobavljača.
🔹 To znači da bi transportne i logističke kompanije morale da dokumentuju i kontrolišu svoje partnere kako bi osigurale da poštuju propise o održivosti.
🔹 Sa odlaganjem do 2028. godine, prevoznici i lanac snabdijevanja imaju više vremena za prilagođavanje novim pravilima.
Kako ublažavanje CSRD-a utiče na kompanije?
🔸 CSRD (Corporate Sustainability Reporting Directive) zahteva od preduzeća da podnose detaljne izveštaje o ekološkim, društvenim i upravljačkim (ESG) kriterijumima.
🔸 Ove promene će smanjiti birokratske obaveze, naročito za srednje i male kompanije koje su ranije imale složene obaveze izveštavanja.
🔸 Iako se izveštavanje i dalje zahteva, očekuje se pojednostavljena procedura i duži rokovi prilagođavanja.
Ko će imati koristi od ovih promena?
✅ Transportne i logističke kompanije – manje birokratije u lancima snabdevanja.
✅ Mala i srednja preduzeća – olakšani zahtevi za izveštavanje o održivosti.
✅ Međunarodni prevoznici – više vremena za prilagođavanje novim ekološkim standardima.
Evropska komisija je uslišila zahteve preduzetnika i odlučila da pruži više vremena za prilagođavanje. Ovo znači manje administrativnih obaveza za kompanije, ali i neophodnost strateškog planiranja za buduće standarde održivosti.
