Ovi izazovi uključuju pitanja tranzitne infrastrukture sa Ukrajinom, zagušenje luka, fiskalnu intervenciju u određenim sektorima i operativne poteškoće. Sofija je naglasila da ove probleme nije lako rešiti i da zahtevaju dugoročne mere. Ipak, Mađarska ostaje atraktivna opcija za logističke i transportne kompanije zbog svoje strateške lokacije kao mosta između Evrope i Kine.
Tokom diskusije razmatrana je i potreba za razvojem infrastrukture u Mađarskoj. Iako su u toku projekti poboljšanja infrastrukture, kao što je projekat TRACE za proširenje objekata u Budimpešti, postoji potreba za više logističkih centara, skladišta i efikasnih sistema podataka. Obezbeđivanje nesmetanog protoka robe zahteva prevazilaženje različitih operativnih izazova, kao i bezbedno rukovanje teretom.
Stručnjaci su konstatovali da konkurencija raste u centralnoj i istočnoj Evropi, jer zemlje kao što su Srbija, Slovačka i drugi ulažu u infrastrukturne projekte za proširenje svojih kapaciteta železničkog teretnog transporta. Kao odgovor na to, Mađarska se fokusira na proširenje logističkih čvorišta izvan Budimpešte kako bi zadovoljila rastuću potražnju.
Izvan Budimpešte, obavezno
Martin Koubek iz Metransa naglasio je važnost ulaganja na lokacije izvan Budimpešte kako bi se stvorila sveobuhvatnija mreža za distribuciju tereta. On je naglasio da infrastruktura i vladina podrška igraju ključnu ulogu u tome da Mađarska postane efikasno tranzitno čvorište.
RTSB-ov Dmitrij Hasenkampf podržao je ideju da je potreba za dodatnim čvorištima izvan Budimpešte posljedica sve većeg obima tereta. Razvoj novih logističkih čvorišta zahteva ne samo infrastrukturu, već i povezivanje sa drugim evropskim zemljama.
Izazovi i mogućnosti za prelazak na saobraćaj
Sofija Burna Asefi je naglasila da se moraju uzeti u obzir neki politički, ekonomski i poslovni rizici prilikom procene Mađarske kao tranzitne zemlje. Potrebno je proceniti političke rizike u Mađarskoj, posebno u pogledu vlasništva i transparentnosti. Odnosi između Mađarske, Kine, Rusije i EU igraju važnu ulogu u oblikovanju logističkog pejzaža.
Diskusija se bavila i prelaskom na železnicu, koja je dobila zamah u regionu. Utvrđeno je da željeznica nudi konkurentno vrijeme vodstva u odnosu na cestovni transport. Prisustvo pouzdanih železničkih veza sa Srbijom i drugim destinacijama u Mađarskoj olakšava prelazak na železnicu. Željezničke kompanije rade na poboljšanju tranzitnih opcija izvan Budimpešte i razvoju sveobuhvatnije mreže u zemlji.
Uprkos izazovima, ambicije Mađarske da postane tranzitna zemlja za železnički teret ostaju netaknute. Stručnjaci preporučuju da logističke kompanije prilikom ulaska na tržište izvrše detaljnu proveru dubinske analize, odaberu pouzdane partnere i razmotre celokupan lanac snabdevanja i transportne rute. Prelazak na željeznicu postepeno dobija zamah u Mađarskoj, nudeći efikasnije i isplativije alternative za teretni transport.
Garantovano vreme pouzdane isporuke
Na početku diskusije, Srđan Zeković iz Van den Boša, velikog igrača u logističkoj industriji, istakao je da je železnički saobraćaj na Balkanu prešao dug put. U početku je izrazio sumnju u pouzdanost željeznice i astronomska vremena olova koja je često podrazumijevala. Međutim, do napretka je došlo kada je obećanje o transportu robe iz Srbije u Holandiju u roku od sedam dana postalo stvarnost. Zeković je objasnio da su ova vremena olova sada izvodljiva i da železnica postaje održiva opcija, posebno jer se očekivanja kupaca prilagođavaju ovim bržim opcijama prevoza.
Budimpešta kao centar Balkana
Zeković je podijelio važan uvid iz svog iskustva. Pre tri godine nije bilo intermodalnih železničkih veza sa Srbijom, što je ometalo efikasan transport. Budimpešta se razvila u zrelo i dobro uspostavljeno saobraćajno čvorište, formirajući most između zapadnih tržišta i Balkana. Da bi se iskoristila ova prilika, roba je morala da se transportuje u Budimpeštu, gde je mogla da se pokupi, a zatim vrati u Srbiju. Uprkos početnim poteškoćama i kašnjenjima, ovaj pristup je funkcionisao u roku od nedelju dana i pokazao potencijal železničkog teretnog transporta u regionu.
Željeznička linija Budimpešta-Beograd
Vrhunac diskusije bila je pruga Budimpešta-Beograd, koja obećava revoluciju u teretnom pejzažu na Balkanu. Ovaj projekat, za koji se očekuje da će biti završen do 2025. godine, izazvao je veliko uzbuđenje. Građevinski radovi su već u toku, a izvršene su značajne investicije i razvijeni su novi terminali u Beogradu i duž pruge.
Poboljšana povezanost i pristup tržištu
Zeković je bio oprezno optimističan, naglasivši da je železnička industrija već prilikom rekonstrukcije pruge postavila temelje za intermodalni saobraćaj između Budimpešte i Srbije. Željeznički operateri koji razmišljaju o budućnosti identifikovali su potrebe tržišta i stvorili mogućnosti čak i prije nego što je linija velike brzine zvanično puštena u rad.
Linija Budimpešta-Beograd stvoriće pouzdanu, visokofrekventnu železničku vezu koja optimizuje vreme isporuke, kapacitet tereta i pouzdanost lanca snabdevanja za kupce. Iznad svega, približiće zemlje centralne i istočne Evrope Balkanu i poboljšati povezanost sa tržištima u Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj i šire.
Diskusija se bavila i izazovima vezanim za širenje željezničkih veza na Balkanu. Tema koja se ponavljala bila je pitanje “kokoš i jaje,” gde su zainteresovane strane raspravljale da li je nedostatak železničkih linija posledica nedostatka tereta ili nedostatka infrastrukture. Pronalaženje ravnoteže između proširenja infrastrukture i povećanja obima tereta identifikovano je kao ključni sledeći korak u promovisanju železničke industrije u regionu.
Kineska perspektiva
Jackie Yan iz New Silk Road Intermodal dao je uvid u kineski pogled na Mađarsku, posebno Budimpeštu, kao pretovarnu tačku. Ona je istakla da je Budimpešta postala omiljeno čvorište za kineske logističke kompanije zbog svoje pouzdanosti i dobrih odnosa sa Kinom.
U razgovorima su spomenuti i alternativni pravci poput jadranskih luka, Srednjeg koridora i Grčke kapije. Dok se Srednji koridor suočava sa izazovima, ruta od Kopra u Sloveniji do Budimpešte istaknuta je kao obećavajuća alternativa. Ipak, Budimpešta je ostala omiljeno čvorište za kinesku logistiku.
Lesen Sie mehr unter: https://trans.info/de/logistik-hotspot-ungarn-gewinnt-an-bedeutung-372501
