Evropa je na ivici energetske tranzicije koja, ako se sprovede oprezno, treba da uzme u obzir zaštitu klime, dostupnost infrastrukture i potrošačke navike. Jesmo li spremni za to?
Energetska tranzicija je danas jedna od ključnih tema. To je zbog problema sa zaštitom klime i aktuelnom energetskom krizom. Udaljavanje od fosilnih goriva i dalje je jedan od prioriteta za mnoge kompanije, ali u novim geopolitičkim okolnostima, marš ka novim tehnologijama može usporiti ili čak promeniti pravac. Kada cene energije drastično rastu, vizija čiste elektromotorizacije izgleda da je teško postići u dodeljenom vremenu. Trenutno se razvijaju razni projekti, kao što su električna vozila, vozila na vodonik i LNG/BioLNG.
Iako proizvođači kamiona testiraju mnoga rešenja, na konačan izbor tipa goriva uticaće različiti faktori, npr. infrastruktura za punjenje goriva. U slučaju teškog transporta, ovo je posebno važno. Manevrisanje setom dugim nekoliko metara težine nekoliko desetina tona stvara druge izazove i potrebe u poređenju sa putničkim automobilima. Stoga je vrijedno obratiti pažnju na to kako će energetska transformacija utjecati na percepciju objekta, koji je “benzinska stanica”.
Evropa ima mnogo veća ograničenja
Prelazak na električna i baterijska vozila je interesantna vizija za budućnost. Međutim, u kreiranju scenarija za naredne decenije, moramo se setiti realnosti u kojoj transport funkcioniše. U Evropi se razvija veći deo prostora. Teško je naći nova parking mesta za kamione, jer je cena zemljišta za izgradnju veoma visoka, što podriva profitabilnost investicije.
Prilagođavanje trenutnih parkirališta zahtevima električnih vozila takođe predstavlja značajan izazov. Pronalazak mesta za stanice za punjenje električnih kamiona primorava isključivanje velikog prostora za druga vozila iz upotrebe. Ovo neće pružiti mogućnost punjenja baterije svim zainteresovanim stranama.
Trenutne benzinske stanice, prilagođene potrebama teškog transporta, omogućavaju vam da dopunite gorivo vozila brzinom od oko 130 L / min. To znači da se kamion zaustavlja oko 15 minuta. Navikli smo se na udobnost kratkog vremena punjenja goriva. U kombinaciji sa dugom infrastrukturom i širokom infrastrukturom vozila, punjenje goriva je samo jedan od mnogih faktora prilikom planiranja ruta. Ali kako će se ove navike promijeniti sa transformacijom? Upoznajmo se sa projektima koji su u različitim fazama razvoja i imaju šansu da uspeju u transportnoj industriji.
Kamioni za LNG i BioLNG
LNG i BioLNG su trenutno jedan od najkomentarisanijih pravaca razvijenih u industriji. To je uglavnom zbog energetske krize i visokih cijena ove sirovine. Iako je LNG tipično fosilno gorivo, BioLNG dobijen fermentacijom biomase je opcija sa znatno nižom emisijom CO2.
Sa stanovišta upravljanja takvim vozilom, benzinske stanice su veoma slične stanicama koje snabdevaju kamione dizel gorivom. Glavna razlika je, međutim, u troškovima izgradnje. To je zbog glavne karakteristike tečnog metana, koji je niska temperatura gasa (da biste ga rastopili, potrebno je da ohladite gas na -150 stepeni Celzijusa). Ovo stvara visoke troškove i za same kriogene rezervoare i za energiju potrebnu za održavanje tako niske temperature.
LNG je najbliži našim idejama o tome kako vozimo kamione. Iako manja pokrivenost može biti izazov, prava mreža stanica će moći da olakša rad. Punjenje goriva se malo razlikuje od dopunjavanja dizela, ali vreme provedeno na samoj benzinskoj pumpi je slično.
LNG automobili su već prilično čest prizor na našim putevima. Energetska kriza je pokazala da dostupnost klasičnih fosilnih goriva može biti izazov u pogledu troškova njihovog rada. Dodatni problem je proces korišćenja bioLNG gasa. Uprkos veoma niskoj, praktično zanemarljivoj, negativnoj ravnoteži CO2 koja je rezultat njegovog pribavljanja, i dalje govorimo o procesu sagorevanja goriva u motoru i emisiji CO2.
Električni kamioni budućnost transporta?
Elektrifikacija je jedan od najpromovisanijih pravaca u automobilskoj industriji. Ovo se posebno odnosi na putnička vozila. Pojavljuju se i kamioni na baterije. Međutim, vredi sagledati neke od izazova koje donosi elektrifikacija teškog transporta. Iako su pitanja vezana za sama vozila, kao što su velika težina i domet, očigledna, infrastruktura punjenja je ključni faktor.
Obratimo pažnju na punjenje takvog vozila. Kao što je već spomenuto, punjenje goriva kamionom trenutno traje oko 15 minuta. Vodeći proizvođači kamiona izjavljuju vrijeme punjenja od nešto manje od sat vremena za vrlo moćne punjače. Ovo rezultira gotovo četiri puta većim zastojem.
Trenutno benzinske stanice posvećene kamionima obično imaju nekoliko stanica, zahvaljujući kojima mogu istovremeno rukovati od nekoliko do desetak vozila.
Međutim, vreme punjenja je mnogo duže od punjenja goriva. Stoga se postavlja pitanje da li je u slučaju električnih vozila, prebacivanje klasične benzinske stanice i njeno prilagođavanje na punjenje električnih vozila efikasno rešenje? Kao što smo ranije pomenuli, sa trenutnim razvojem tehnologije, broj vozila kojima se rukuje biće smanjen četvorostruko.
Drugi scenario koji je predložila industrija je lociranje punjača na parkiralištima na autoputu ili u blizini logističkih centara. Duže vreme zastoja zahteva da se više vozila može puniti, posebno kada uzmemo u obzir nizak domet sa trenutnom tehnologijom.
U kontekstu elektrifikacije transporta, postoji još nekoliko pitanja koja su važna za TSL industriju.
Prvo, zbog ograničenih resursa rijetkih metala potrebnih za proizvodnju baterija, hoće li kamioni – poput plug-in putničkih automobila – biti pristupačni? Da li će se model vlasništva nad vozilom promeniti, npr. prelaskom na sistem iznajmljivanja?
Drugo, kako se performanse baterije oblikuju u različitim vremenskim uslovima u korelaciji sa povećanjem kilometraže? Da li će baterija u hladnoj zimi sa kilometražom od 200 hiljada kilometara održavati svoja svojstva na prihvatljivom nivou?
Treće, kako će se promijeniti cijena električne energije ako je 5, 10 ili 15% kamiona na cesti električno? Kako će to uticati na cene tereta i ukupni životni standard potrošača u već skupim vremenima? Industrija ima najmanje odgovora na ova pitanja.
Vodik – tiha nada transporta?
Interesantna alternativa dizel motorima i baterijama je vodonik. Kombinuje nultu emisiju (pod pretpostavkom da se dobije od RES) sa kratkim vremenom punjenja goriva. Prema proizvođačima koji razvijaju ovu tehnologiju, vreme punjenja goriva automobila na vodonik je oko 20 minuta, pod pretpostavkom dometa uporedivog sa LNG vozilima.
Međutim, u procesu “sagorijevanja vodika” ne formiraju se štetna jedinjenja. Jedini proizvod koji nastaje kao rezultat hemijske reakcije vodonika je voda. Vodonik kao gorivo sa nultom emisijom je najbliži trenutnim navikama kada je u pitanju uloga benzinskih pumpi.
Naravno, stanice treba prilagoditi, ali pod pretpostavkom dometa od 1000 km, možete prilagoditi trenutnu mrežu umjesto stvaranja potpuno nove infrastrukture. Ovde, kao i u LNG-u, pojavljuje se pitanje skupih rezervoara prilagođenih za skladištenje vodonika.
Nesumnjivo, nedostatak vodonika je njegov energetski intenzivan proces dobijanja. Pod pretpostavkom da se dobija elektrolizom vode, čak i kada se koristi RES, i dalje trošimo električnu energiju. Isto tako, električna energija potrebna za proizvodnju vodonika mogla bi da se koristi za punjenje električnih vozila. U ovom slučaju, međutim, koristimo električnu energiju za proizvodnju vodonika, koji se zatim mora transportovati do stanice, skladištiti i dopuniti gorivom. To znači da su gubici energije koji proizilaze iz čitavog procesa neuporedivo veći nego u električnim vozilima.
Izazovi energetske tranzicije nisu samo pitanje samih vozila. Ovaj fenomen treba posmatrati na širi način. Promena izvora energije vozila je pre svega promena dugoročnih navika. Zbog toga je vredno posmatrati trendove kako bi se bolje pripremili za predstojeće promene.
“Kao operater goriva, razmatramo i razvijamo naš projekat u različitim pravcima. Trenutno imamo mrežu od 46 LNG stanica. Imamo stanice sa HVO-om. U fazi smo razvoja u oblasti električnih vozila i uskoro ćemo otvoriti našu prvu hidrogensku stanicu. Energetska tranzicija je neizbježna. Pažljivo pratimo trendove i prilagođavamo naše razvojne pravce kako bi se na najbolji način prilagodili promjenama” – komentari Filip Mikosz iz AS24.
www.trans.info
