Najnovija direktiva o Eurovignette odobrena je ove godine, a zemlje imaju rok do 24. marta 2024. da je prepišu u svoj pravni sistem. José Manuel Vassallo, profesor saobraćaja, traži od Vlade da “počne da radi na njemui nada se da će se naći rešenje kako bi prevoznici mogli da prenesu ove dodatne troškove svojim klijentima. Takođe podseća da Evropska direktiva ne obavezuje države da naplaćuju korišćenje svojih puteva, već postavlja maksimalna ograničenja na te stope. Vassallo je istakao ovaj aspekt u nekoliko navrata tokom svog učešća ovog petka na seminaru Corell fondacije o regulaciji, ekonomiji i oporezivanju u mobilnosti.
U svojoj izlaganju stručnjak je objasnio da evropski standardnastoji postepeno zamijeniti plaćanje za vrijeme korištenja – ono što je poznato kao vinjete – putarinama na daljinugdje se najviše zagađujuća vozila mogu oporezivati više. Od 2030. godine samo sistem putarine može se primeniti na transport teške robe. Vasallo priznaje da je riječ o “vrlo složenoj” proceduri, koja uključuje tri vrste naknada: za infrastrukturu; spoljni troškovi (uključujući troškove zagađenja vazduha, zagađenja buke i emisije CO2); naelektrisanje zagušenja – primjenjivo samo u odjeljcima gdje postoji ponavljajuće zagušenje i u vrijeme kada dođe do tog zagušenja.
“Pružamo uslugu građanima putem puta, što je dobro koje se mora održati. Čak i oni koji nikada ne koriste automobil ili nemaju dozvolu, imaju koristi od drumskog prevoza robe.
Iako Brisel ne zahteva od država da primenjuju ove putarine ili da ih primenjuju na sve vrste vozila (na primer, mogu se primeniti na teška, ali ne i laka), profesor Visoke tehničke škole građevinarstva, kanala i luke sumnja da se države odriču ovog izvora naplate kojitakođe ne ograničava stavke u koje se prihod mora uložiti. Drugim riječima, vlade nisu u obavezi ulagati u ceste ili prevoziti novac koji prijevoznici plaćaju u putarinama – osim u slučaju naplate zagušenja.
Sve to znači da prevoz robe drumskim putem ne odobrava primenu ove Direktive. Po riječima Ramóna Valdívia, izvršnog potpredsjednika Astića, “to je otplata”, s obzirom da se infrastruktura već finansira porezima: “Pružamo uslugu građanima putem ceste, što je dobro koje se mora održavati. Čak i oni koji nikada ne koriste automobil ili nemaju dozvolu, imaju koristi od drumskog transporta robe,” rekao je Valdivia.
“Nemaju svi decu školskog uzrasta, ali društvo shvata da je javno obrazovanje dobro koje koristi društvu. U drumskom saobraćaju se dešava ista stvar, “ilustrovao je potpredsednika Astika. Za njega, ako se mjera primijeni, to bi bila “otplata sa vrlo jasnom željom za naplatom”. I zapamtite da su oni koji ga najviše promovišu same vlade.
Pre samo dva dana, državna sekretarka za saobraćaj, Izabel Pardo de Vera, obećala je da će na španskim autoputevima lansirati “savršeno određen model” putarine. Međutim, Valdívia ne vjeruje da će se to dogoditi 2023. godine, izborne godine, “jer ovaj porez ima vrlo lošu štampu.”
OBAVEZNO UKLJUČIVANJE U FAKTURU
Vassallo nije bio tako direktan u svojim kritikama na više nego verovatnu primenu ovih stopa, iako je tražio da prihodi utiču na sam transportni sektor.
Slično tome, on je obilovao idejom da bi prevoznicima trebalo da bude lakše da prenesu ove dodatne troškove svojim kupcima: “Sektor teretnog transporta u Španiji je veoma atomizovan i ima poteškoća da prenese bilo kakvo povećanje troškova svojim kupcima.” To je dokazano u prethodnim situacijama, kao što je povećanje cena goriva. Da bi se rešila ova situacija, zakon obavezuje od marta da preispita cenu prevoza u skladu sa cenom goriva. A Vassallo traži nešto slično: “Obaveznouključivanje u fakturu cijene putarine”.
IZVOR: https://www.rutadeltransporte.com/
