Vodeći regionalni portal – vazdušnog saobraćaja zamaaero regionalni avio-portal autor: Alen Šćuric, analitičar (Zagreb), je obradio kvalitetnu analizu i međusobnu povezanost Air Serbia i Air Montenegro.
Alen ističe, Air Serbia je vrlo uspješna kompanija, Air Montenegro to nikako nije. Kompanija niže gubitke, postaje nelikvidna, ozbiljno smanjuje broj linija i frekvencija, otkazuje letove koje je planirala i prodavala. Nije dobro. Sada se postavljam pitanje ima li Air Montenegro budućnosti. Jučer sam imao ručak sa Danilom Orlandićem, bivišim generalnim direktorom Aerodroma Crne Gore u Zagrebu i on mi kaže da će država u konačnici dati novac Air Montenegru i neće dozvoliti da isti propadne. Hoće li? Za sada država je jasno rekla da to ne planira napraviti i da joj Zakon isto brani.
Ako se to desi, Air Montenegro ima samo jedan izlaz, da preuzmete Air Serbia. Bi li to bilo pametno Air Serbiji? Šta joj to treba? Treba li joj gubiti sa lošim kadrom, bez strategije i sa malom avionom i lošim tržišnim udjelom? Moj odgovor je da. Zašto pobogu?
Prvo, Air Srbija je tržište Crne Gore definitivno tržište broj 1 nakon srpskog. Kompanija ima daleko najviše letova za ovo tržište. Air Serbia je ovog ljeta operirala 19 tjednih letova za Podgoricu i 44 za Tivat, što je 63 tjedna. Dodamo li tome i letove Air Montenegra (9 za Podgoricu i 16 za Tivat) dolazimo do brojke od 88 tjednih letova (12,5 dnevno). Ove zime Air Serbia leti 20 letova za Podgoricu i 14 za Tivat, dakle 34 leta odjednom, a Air Montenegro leti 13 za Podgoricu i 7 za Tivat, dakle ukupno obije firme imaju 54 nedelje leta (7,7 dnevno).
U tom kontekstu preuzimanje Air Montenegra značilo je monopol na liniji na kojoj zbog bilateralnih odnosa ne može doći ni jedan strani prijevoznik, pa ni Wizz Air. Ovo bi značilo da bi Air Serbia mogla smanjiti broj letova zimi na 4 dnevno iz Podgorice (pokrivanje svih valova) uz otvaranje aerodroma od 5:00 do 01:00 (sada je otvoren od 6:00 do 22:00), te na 2 dnevno iz Tivta (prvi nakon zore i drugi prije sumraka), uz dodatni, 3. ljeta petkom i ponedjeljkom za migrante. Ljeti kompanija bi mogla smanjiti broj letova za Tivat, ali ih letjeti isključivo sa A320 i pokoji let sa A330 kada ima slobodnih kapaciteta, što bi značilo daleko isplativiju letenje (što veći avion na manji trošak po sjedalu). Sada kompanije lete 60 tjednih letova za Tivat (skoro 9 dnevno). Šest do sedam letova dnevno sa A320 i A330 je racionalno. Isto bi omogućilo i shuttle sa jednim dedicate A320.
Osim boljeg korištenja letova i više dnevnih frekvencija kompanija bi na isti način mogla povećati cijene na liniji, te znatno bolje zarađivati.
Drugi važan faktor su flote. Air Serbiji i te kako nedostaje 100-seater u floti. Kompanija ima avion od 70 mjesta i od 144 mjesta. Avion od 116 mjesta joj i te kako nedostaje. Air Montenegro ga ima, Embraer E195. Dobar avion, ne pretjerano star, tek 14,1 godinu. Koji se bez imalo problema može letjeti još 10-15 godina. Dva ova aviona su kupljena za kompaniju, oni su u njenom vlasništvu. Konačno Air Serbia može preuzeti i 3. E195 i zapravo ga dobiti za mali novac. Crna Gora je veći dio tog aviona već otkupila, ostaje joj da plati još 5 miliona EUR. Nažalost avion je kanibaliziran, a njegovo vraćanje u operativno stanje koštalo je dodatnih 8 miliona EUR. Ne, ipak Air Serbia bi i sa tih 13 miliona EUR dobila jako dobar avion. Sa tri ova aviona u floti Air Serbia mogla bi koristiti jedan od njih tokom ljeta i dva tokom zime, s obzirom da su potrebe Air Montenegra sa povećanim brojem letova 2 aviona i 1 avion zimi. Obzirom na količinu letova prema Beogradu ova flota bi se mogla iskoristiti djelomično kroz dan, npr. TGD-BEG-TGD-BEG-PRG-BEG-TGD-BEG-FRA-BEG-TGD-BEG-TGD.
Ovaj avion bi u W-letovima mogao letjeti i sa Morave, koja ima velike probleme sa nosivošću piste, tako da A319 i A320 Air Serbie ne mogu letjeti na ovaj aerodrom. No E195 može. Isto otvara mogućnost isplativih letova iz Morave, a čak bi se i ATR mogao zamijeniti za daleko logičniji E195 na liniji za Istanbul.
Samim time Podgorica i Tivat bi mogli dobiti i letova sa 1 stanica preko Beograda na neke linije koje su joj i te kako važne, a ne mogu ih ostvariti sami radi nedostatnih putnika, na primjer ljeti iz Podgorice za Kopenhagen, Stockholm, Oslo, Diseldorf, Stuttgart , Barcelonu…, a iz Tivte za Prag i niz destinacija za slobodno vrijeme. Zimi bi Air Montenegro tako sa 1 stopom mogao letjeti za Cirih, Paris CDG, Frankfurt i Amsterdam što sada evidentno ne uspijeva, usprkos želje da se ove linije dese.
Air Serbia bi na isti način mogla povećati broj svojih frekvencijskih konekcija preko Podgorice, poglavito za Frankfurt, Lion, Nant, Pariz i Ljubljanu, a u budućnosti i za Rim, Bari i Anconu gdje bi Air Montenegro trebala krenuti letjeti.
Konačno Air Monenegro bi ovim konačno dobio mogućnost konekcije preko Beograda na ogroman broj linija Air Serbie. Ovo je i te kako važno za kompaniju, ali i crnogorski turizam. Crna Gora bit time dobila i bolju vezu za Moskvu, Sankt Peterburg, Kazanj i Soči, što je i te kako važno s obzirom na količinu ruskih turista i vlasnika nekretnina u Crnoj Gori, te nemogućnost obavljanja direktnih letova za Rusiju. Konačno Crna Gora bi time imala odličnu vezu za New York, Chicago, Tianjin, a u budućnosti i za Toronto, Peking i Shanghai.
Jednako tako Air Montenegru treba veći avion Airbus A320 za čarter i leisure linije tokom ljeta od VI. do IX. mjeseca. Ona je za ove letove prošle godine angažovana u wet leasu A320 od Trade Aira i to vrlo skupo i prilično nepovoljno po kompaniju. Neki izvori tvrde da je upravo minus u ovoj godini napravio taj posao. Air Serbia bi mogla za Air Montenegro nabaviti dodatni A320, kompanija i ovako i onako nabavlja 3 do 5 aviona godišnje u suhi leasu. Taj A320 mogao bi djelomično letjeti za Air Serbiu, a većinom u vrhunskoj sezoni za Air Montenegro. Da bi bilo daleko jeftinije, sinergijski efekt bi bio odličan i donijelo bi profit za obije kompanije.
Naravno, ako Air Serbia odluči preuzeti kompaniju mora je dubinski očistiti. Treba maknuti kadar koji je loš i koji šteti kompaniju, a koju je, nažalost, Air Montenegro uspio prikupiti iako je krenuo od nule i imao šansu da napravi dobru kompaniju sa odličnim i probranim kadrom. Treba preuzeti sve zajedničke službe, tj. prebaciti ih na Beograd. Tako bi se prodaja, operacije, održavanje, planiranje, marketing, call centar, sigurnost, kargo, IT-sektor, računovodstvo, administracija… prebacili na Beograd (dio možda na Podgoricu), a sinergijski efekat bi stvorio ogromna uštede obije kompanije. Samim time trebalo bi otpustiti dio ljudi u Air Montenegru.
Naravno, ako Air Serbia odluči preuzeti kompaniju mora je dubinski očistiti. Treba maknuti kadar koji je loš i koji šteti kompaniju, a koju je, nažalost, Air Montenegro uspio prikupiti iako je krenuo od nule i imao šansu da napravi dobru kompaniju sa odličnim i probranim kadrom. Treba preuzeti sve zajedničke službe, tj. prebaciti ih na Beograd. Tako bi se prodaja, operacije, održavanje, planiranje, marketing, call centar, sigurnost, kargo, IT-sektor, računovodstvo, administracija… prebacili na Beograd (dio možda na Podgoricu), a sinergijski efekat bi stvorio ogromna uštede obije kompanije. Samim time trebalo bi otpustiti dio ljudi u Air Montenegru.
Air Serbia bi dobila iste jeftine pilote i kabine, i bitno više nego sada ima Air Montenegro, dobila bi i linijsko održavanje u Podgorici i na Tivtu i za svoje avione.
Kompanija već sada rade na obostranu korist. Air Serbia obavlja letove za Air Montenegro kada im ispadne avione iz flote, a Air Montenegro je ove zime ustupio jedan avion Air Srbije za njene operacije. Samim time suradnja postoji. Daleko bliža suradnja kroz zajedničko ulaganje ili preuzimanje Air Montenegra od strane Air Serbia logičan je i potreban potez. Pratite portal: https://zamaaero.com/
