Indukcijska tehnologija za plovidbu i vozila omogućava ostavljanje baterija bez stanice za punjenje ili punjača (sa autobusima). Tehnika bi već bila spremna za upotrebu.
Do sada bežično punjenje za vozila, zbog velike količine potrebne energije, nije bilo efikasno. Chalmers je postigao proboj, čineći bežično punjenje sa visokim vrijednostima mogućim. Napredak leži u primjeni dva nova razvoja.
Prvo, Chalmers je naneo bakarnu žicu tanku kao ljudska kosa. Ovo čini bežični prenos energije velikom snagom realističnim. Druga novina je nova vrsta poluprovodnika silicijum karbida. Silicijum se već dugo koristi u električnim uređajima (kao što su računarski čipovi) zbog svojih prirodnih poluprovodničkih svojstava. Sa većim električnim otporom od izolatora, ali manjim od provodnika, nemetalni element kontroliše struju koja teče kroz elektrone kada se primeni određeni napon. Silicijum karbid je jedinjenje u kojem je ugljenik vezan za silicijum. Kao izvor energije za električne proizvode, na tržištu je tek nekoliko godina, kaže Yujing Liu, profesor električne energije na Chalmersovom Odsjeku za elektrotehniku. “Važan faktor je da sada imamo pristup moćnim poluprovodnicima zasnovanim na silicijum karbidu, poznatim kao ‘SiC komponente’,” kaže on. “To nam omogućava da koristimo više napone, veće temperature i mnogo veće frekvencije prebacivanja, u poređenju sa tradicionalnim komponentama na bazi silicijuma.”
Prema Liu-u, bežično punjenje se može primeniti električnim trajektima, gradskim autobusima i kamionima. “Možete imati sistem ugrađen u kej koji puni trajekt na nekim stanicama, istovremeno kada se putnici ukrcaju i iskrcaju. Automatski i potpuno nezavisan od vetra i vremena, punjenje se može vršiti 30 do 40 puta dnevno. Ovo je verovatno najočiglednija aplikacija,” kaže Yujing Liu. “Čak i za kamione na električni pogon postoji potencijalna primjena. Onda je pre motiv da se oni moraju napuniti tako velikom snagom da kabl za punjenje postane veoma debeo i težak i stoga težak za rukovanje.”
Prethodni bežični sistemi punjenja u vozilima koristili su frekvencije od oko 20 kHz. Postali su glomazni i prenos energije nije bio baš efikasan. Sada radimo sa frekvencijama koje su četiri puta veće. Tada indukcija odjednom postaje atraktivna”, objašnjava Yujing Liu. Prema Liu-u, bežično punjenje se može uraditi sa izlazima od 150 do 500 kW. Međutim, on ne misli da će bežično punjenje u potpunosti zameniti stanicu za punjenje. “Ne za aplikacije u kojima stanica za punjenje radi dobro, kao što je slučaj sa putničkim automobilima. Ovo se pre svega odnosi na aplikacije sa visokom snagom. Takođe, nije ni da je bežično punjenje održivije. Ali to može olakšati elektrifikaciju velikih vozila i na taj način ubrzati postepeno izbacivanje, na primer, vozila na dizelski pogon.”
