Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pojačava podršku srpskom železničkom sektoru, ovog puta kreditom državnom operateru Serbia Cargo. Banka pozajmljuje kompaniji 43 miliona evra za finansiranje modernizacije njene teretne flote.
Srbija kargo će tim sredstvima zameniti zastarela vozna sredstva, kupiti nove lokomotive i teretne vagone i remontovati postojeće vagone. Takođe će dobiti tehničku pomoć za jačanje korporativnog upravljanja, usavršavanje radne snage i povećanje bezbednosti železničkog saobraćaja. Na ovaj način, kompanija će moći da unapredi kvalitet i obim svojih teretnih usluga i podstakne veće korišćenje železničkog saobraćaja preko trenutno dominantnog puta, tvrde u EBRD.
Srbija Cargo je u 2019. godini već kupio 16 novih Vectron lokomotiva od Simensa, koje mogu da voze brzinom od 160 km/h, opremljene su ESPB i dozvoljene su u nekoliko zemalja širom Srbije. Sa ovim, čini se da predviđa rastuće tržište.
Rast tržišta
Zaista, roba prevezena železnicom u prvoj polovini 2022. godine zabeležila je porast od 21,7 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Količina izražena u tonama/km zabeležila je povećanje od 9,2 odsto u odnosu na isti period 2021.
Dodajte ovome ulaganja u razvoj infrastrukture, shvatićete da železnice Srbije mogu mnogo više da podnesu u godinama koje dolaze. Vlada Srbije, uz podršku Evrope, ali i Kine, čini velike korake u unapređenju postojeće infrastrukture.
Ključni prioritet
EBRD je do sada već uložila blizu 500 miliona evra u ovaj sektor, uvažavajući značaj srpske železnice. „Železnički sektor je ključni prioritet za EBRD na Zapadnom Balkanu jer podržavamo zemlje u regionu u unapređenju njihovog nivoa infrastrukture i usluga. Ovo će pomoći da se otključaju ekonomske mogućnosti, ojača regionalna integracija i promoviše održiviji model transporta“, objasnio je Matteo Colangeli, direktor EBRD-a za zapadni Balkan.
I baš kao i EBRD, Evropska investiciona banka (EIB) podržava slučaj železničkog teretnog prometa u zemlji. Ranije ovog meseca stavila je na raspolaganje 1,1 milijardu evra za modernizaciju železničke pruge Beograd-Niš, koja je u srcu koridora Ks. Investicije EIB i EBRD iznose 1,6 milijardi evra, ne računajući poslednju injekciju. za Srbija Cargo.
Koridor X
Koridor X, koji je zapravo oblikovan u obliku X, dobro objašnjava interes evropskih institucija. Povezuje Salcburg u Austriji sa Solunom u Grčkoj, a preko drugog kraka Budimpeštu u Mađarskoj do Istanbula u Turskoj. Tako povezuje jugoistok Evrope sa srednjom i istočnom Evropom.
Kada bude spremna, brzina linije će biti povećana na 120 km/h (trenutno je maksimalna brzina 100 km/h, ali u većini delova nije veća od 30 ili 50 km/h). Vreme putovanja će takođe biti značajno smanjeno, a procenjuje se da će se godišnji obim tereta na liniji povećati za 30 odsto i dostići 2,2 miliona tona godišnje.
Budpešta-Beograd
U međuvremenu, Kina ulaže u železničku mrežu severno od Beograda. Pre nekoliko meseci svečano je puštena i puštena u rad prva deonica pruge Beograd-Budimpešta. Konkretno, to je bila deonica Beograd-Novi Sad. Zanimljivo je da je Kina jedini investitor u izgradnju linije, koja se smatra kritičnom u kontekstu Inicijative Pojas i put i mreže Puta svile.
https://www.railfreight.com/
