Zagušenja u globalnim pomorskim lukama predstavljaju ozbiljan izazov za lance snabdevanja, zahtevajući od kompanija da prilagode svoje strategije kako bi ublažile negativne efekte i osigurale kontinuitet poslovanja.
Zagušenja u globalnim pomorskim lukama predstavljaju značajan izazov za lance snabdijevanja širom svijeta. Ova zagušenja dovode do kašnjenja u isporukama, povećanja troškova transporta i poremećaja u proizvodnim procesima.
1. Trenutna situacija u globalnim lukama
Zagušenja u lukama širom sveta postaju ozbiljan izazov za lance snabdevanja i logističke operatere. Početkom februara 2025. godine, čak 9% globalne pomorske flote bilo je pogođeno ovim problemom, što je značilo blokadu više od 2,8 miliona TEU kontejnerskog kapaciteta.
Najveća zagušenja su primećena u:
- Centralnoj Americi i Meksiku – Luka Ensenada imala je čekanja i do 22 dana, zbog nedovoljne infrastrukture u odnosu na rast transporta.
- Istočna obala SAD – Luke Northfolk i Savannah imale su kašnjenja i do 6 dana, uglavnom zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
- Kineske luke (Šangaj, Ningbo, Kingdao) – Vreme čekanja 2-3 dana, zbog ogromne potražnje za transportima iz Azije.
2. Uticaj na kompanije
-
Produženi rokovi isporuke
Kašnjenja u kineskim lukama utiču na uvozne lance snabdevanja u Poljskoj i EU. Povećana potražnja za transportima iz Azije (+8% za Evropu, +15% za Severnu Ameriku) dodatno pogoršava situaciju. -
Rast troškova transporta
Zagušenja i duže vreme čekanja povećavaju troškove transporta, što može uticati na cene robe u Poljskoj i šire u EU. -
Pritisak na drumski i železnički transport
Alternativne opcije poput železničkog transporta iz Kine preko Novog puta svile do Poljske postaju atraktivnije, ali su i one pod pritiskom rasta potražnje. -
Povećana neizvesnost u lancima snabdevanja
Kompanije su prinuđene da prilagođavaju svoje strategije skladištenja i upravljanja zalihama, što dodatno komplikuje logističke operacije.
3. Šire posledice za evropsku logistiku
- Evropske luke pod dodatnim pritiskom – Zagušenja u ključnim ulaznim lukama poput Roterdama i Hamburga mogu izazvati domino efekat ka unutrašnjim transportnim mrežama.
- Očekuje se rast cena transporta – Prekomorski transport postaje skuplji, što može izazvati povećanje cena gotovih proizvoda u Evropi.
- Potreba za diversifikacijom lanaca snabdevanja – Raste interes za alternativnim rutama, poput železničkog i drumskog transporta iz Azije.
Kompanije će se morati prilagoditi produženim rokovima isporuke i rastu troškova transporta, dok će evropska logistika tražiti alternative kako bi smanjila zavisnost od preopterećenih morskih luka. Strategije optimizacije skladištenja, ulaganja u železnički transport i diversifikacija dobavljača biće ključni faktori u 2025. godini.
Uzroci zagušenja:
-
Povećana potražnja za pomorskim prevozom: Rast globalne trgovine, posebno nakon pandemije COVID-19, doveo je do naglog porasta potražnje za transportom robe, što je opteretilo kapacitete luka i brodarskih kompanija.
-
Nedostatak radne snage: Mnoge luke suočavaju se sa nedostatkom radnika zbog pandemije, što usporava procese utovara i istovara.
-
Infrastrukturna ograničenja: Mnoge luke nemaju adekvatnu infrastrukturu za rukovanje povećanim obimom tereta, što dovodi do zagušenja.
Uticaj na lance snabdevanja:
-
Kašnjenja u isporukama: Zagušenja dovode do produženog vremena isporuke robe, što može izazvati nestašice proizvoda na tržištu.
-
Povećanje troškova: Kašnjenja i duže vreme čekanja povećavaju operativne troškove brodarskih kompanija, što se često prenosi na potrošače kroz više cene proizvoda.
-
Poremećaji u proizvodnji: Kompanije koje se oslanjaju na just-in-time sisteme isporuke suočavaju se sa prekidima u proizvodnji zbog kašnjenja u isporuci sirovina ili komponenti.
Primeri zagušenja:
- Crveno more i Suecki kanal: Zbog tenzija u regionu, kompanije poput Maersk-a izbegavaju prolazak kroz Crveno more i Suecki kanal, preusmeravajući transport robe vredne oko 200 milijardi dolara, što dodatno opterećuje alternative rute i povećava troškove
