“Očekujemo veći obim transporta u Luci Trst može biti veći u budućnosti”

Zeno D’Agostino: Planovi za budućnost zasnovani su na iskustvu iz protekle dve godine. Širom sveta, način na koji se logistika razume i vodi drastično se promenio. Pre Covid pandemije, bavili smo se strategijom lanca snabdevanja zasnovanom na pravovremenom principu. Pandemija nas je suočila sa raznim problemima, posebno u pogledu ljudske radne snage u industriji, lukama, suvim lukama i logističkim centrima.
Kada se ekonomija polako oporavljala početkom 2022. godine, nova strategija međunarodnih menadžera lanca snabdevanja bila je da lanci snabdevanja ponovo budu bezbedniji i da se značajno povećaju lokalni inventari. Tako smo do sredine godine morali da se bavimo većim količinama sirovina, ali i komponenti i gotovih proizvoda – a onda je usledio pad, s jedne strane zbog rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine, a sa druge strane, jer su skladišta ponovo popunjena u skladu sa tim. Iako su jadranske luke donekle imale koristi od neizvesne situacije u Crnom moru, ipak moramo da prilagodimo naš poslovni model na takav način da i luku učinimo otpornijom na krizu.

Saobraćaj: Posmatrate globalnu situaciju i mnogo putujete okolo. Koje trendove identifikujete?
D’Agostino: Primećujemo da se smanjuje nezdrava zavisnost proizvodne industrije od samo jedne zemlje dobavljača. Isto važi i za energetski sektor, gde se snabdevači takođe diversifikuju. Lanci snabdevanja postaju sve kraći i regionalniji. Dual sourcing je trenutno novi trend u kome bi najmanje jedan alternativni dobavljač uvek trebalo da bude dostupan. Zemlje kao što su Turska, Egipat ili Maroko sa svojom blizinom Evropi imaju koristi od toga. Ali Vijetnam i Filipini u Aziji su takođe lokacije koje su interesantne za proizvodnu industriju.

Transport: Kako će ovi globalni trendovi uticati na luku Trst? A kako reagujete na ovo?
D’Agostino: Moramo da prilagodimo našu ponudu – ne samo samu luku, već i celokupan logistički sistem oko nje – ovoj novoj situaciji. Dakle, potrebni su nam ne samo stvarni lučki objekti sa intermodalnom vezom, već i logističke hale za sve veći obim skladišta i posebna ekonomska zona (slobodna zona) sa posebnim uslovima za skladištenje i proizvodnju. Na primer, Britiš Amerikan Tobako preselio je svoju proizvodnju za region Mediterana iz Azije u Trst.
Uvek kažem da budućnost luke nije luka. Pod tim podrazumevam da, ako nema ulaganja u komplementarne ekonomske sektore izvan stvarne lučke infrastrukture, nema budućnosti kao luke. Da biste to uradili, morate da analizirate razvoj situacije u oblasti logistike da biste mogli da integrišete dodatne usluge u svoj portfolio. Verujem da smo ovde uradili dobar posao, jer se mnoge investicije koje smo napravili poslednjih godina savršeno uklapaju u ovu novonaseč situaciju.

Transport: Na koje investicije konkretno mislite?
D’Agostino: Na primer, kupili smo dodatno zemljište i nova skladišta i takođe postavili posebnu ekonomsku zonu. Takođe smo prepoznali koliko je važno za naše kupce da celokupan portfolio različitih usluga potiče iz jednog izvora. Ovo “one-stop-shop” rešenje, u kojem samo jedna kontakt osoba može da pokrije sve logističke zahteve kao što su transport robe i rukovanje brodom i železnicom, magacinske i proizvodne oblasti, uglavnom traže velike međunarodne kompanije. I sve to moћemo da ponudimo u Trstu. Mislim da je ovo pametno rešenje koje je veoma u skladu sa promenom potreba kupaca.

Transport: Koje su sledeće investicije u odnosu na ovu strategiju?
D’Agostino: U bliskoj budućnosti, investiraćemo uglavnom izvan stvarnih lučkih objekata. Planiramo novu suvu luku, kupujemo i renoviramo nove logističke hale. Ali takođe moramo da razbijemo tradicionalnu paradigmu da je luka čisto logističko čvorište. U budućnosti, luka takođe može biti mnogo više, kao što je tehnološki centar ili čvorište za različite izvore energije.
Možemo biti više od potrošača energije, možemo postati i proizvođač energije – posebno u vreme novih ekološki prihvatljivih oblika energije. Stoga ulažemo zajedno sa Lukom Koper u zajedničko preduzeće za novi plutajući ofšor fotonaponski sistem. Možda smo konkurenti u sektoru transporta, ali smo partneri u saradnji u energetskom sektoru. Većina luka širom sveta ima svemirske probleme. Ali samo more može postati prostor za širenje. Nudi, na primer, mogućnost za kablove za podatke ili data centre pod vodom. Međutim, ako se držite istorijskog pristupa da konkurentnost luke nema nikakve veze sa utovarom i istovarom brodova, onda mislim da pravite veliku grešku.

piše: Anja Kossik

https://www.verkehr.co.at/