U našoj zemlji situacija je nešto bolja.
“Mađarska je u protekle četiri godine ispunila cilj EU iznad proseka, ali situacija ovde nije ružičasta, ali je stopa pogoršanja umerenija od evropskog proseka. Međutim, pomak od 30 odsto još uvek nije izvodljiv do 2030. godine po trenutnoj stopi,” naglasio je Žolt Pul.
U Mađarskoj su performanse željezničkog teretnog transporta u tonama robe (-1,46 posto) smanjene u protekle četiri godine, ali je došlo do značajnog povećanja tonskih kilometara (+7,41 posto) – željeznice su prevozila manje robe na većim udaljenostima. Performanse drumskog teretnog transporta takođe su porasle u istom periodu u pogledu tona robe (+0,87%) i tona kilometara (+0,64%). U međuvremenu, mađarski unutrašnji plovni saobraćaj najveći je gubitnik u poslednje četiri godine: performanse teretnih tona (-8,57 odsto) su smanjene, a tonski kilometri (+0,37 odsto) stagniraju. Istovremeno, intermodalni transport se razvijao stabilno i dinamično. Samo u periodu 2021-2022. možemo govoriti o skromnom rastu (ukupan obim +1,67 odsto, kontejnerski saobraćaj +1,31 odsto, promet poluprikolice -0,60 odsto). Samo je saobraćaj sa poluprikolicama blago smanjen zbog visokih troškova železničke vuče.
Prema riječima predsjednika MLSZKSZ-a, revizija Evropskog revizorskog suda potvrđuje i da se cilj ne može postići bez nove intervencije politike. Više od dve trećine zemalja EU suočava se sa ozbiljnim logističkim i teretnim izazovima koje ne mogu same da reše, pa su potrebna jedinstvena i obavezujuća pravila.
Potrebna su stroga pravila.
Evropski sektor transporta dugo je čekao tehničke predloge Evropske unije koji pokrivaju važna pitanja kao što su revizija Direktive o kombinovanom transportu i Direktive o težinama i dimenzijama drumskih komercijalnih vozila. Da bi se ostvarila namjera, nedostaje nekoliko bitnih osnovnih elemenata, bez kojih se zamišljeni nivo diverzije ne može postići do datog roka, pa čak ni blizu njega.
“Glavni problem je što su dosadašnje preporuke EU bile veoma popustljive i slabe, tako da ih niko nije shvatao ozbiljno. Potrebne su nam mere EU koje uključuju sve, obavezujuće i približavaju mere operativnom radu, odgovorne i zahtevaju od država članica da sprovedu konkretne planove razvoja i implementacije. Da bi se postigao klimatski cilj, neophodno je povećati intermodalni razvoj i dinamiku načina transporta,” rekao je Zsolt Fülöp.
MLSZKSZ će pojačati intermodalni transport
Mađarska i EU intermodalna transportna tržišta suočavaju se sa razvojnim procvatom. Trenutno se drumski saobraćaj uzdiže iznad drugih transportnih sektora sa svojim brzim, tačnim, prilagođenim i predvidljivim rešenjima, čak i u oblastima kao što je međunarodni transport, gde njegova dominacija nije jasna. Prosječna brzina željezničkog transporta od 25 km/h trebala bi se približiti prosječnoj cestovnoj brzini od 60 km/h. Prema predlogu MLSZKSZ-a, značajan rast intermodalnog transporta zahteva koncept širom EU koji bi mogao da pomogne intermodalnom transportu u četiri glavne oblasti intervencije: infrastrukturi, opremi, regulaciji i podsticajima.
Da bi se postigli ovi ciljevi, potrebna su značajna ulaganja u željeznice, barem u TEN-T mreže, jer je infrastruktura trenutno neadekvatna, nema ni dovoljno novca za održavanje željezničke mreže u mnogim zemljama EU, a gotovo ništa za obnovu. Mora se osigurati željeznička pristupačnost terminala, izgradnja infrastrukture i stvaranje TEN-T tehničkih zahtjeva. Pored toga, treba podržati i nabavku opreme, jer je trenutno gotovo nemoguće dobiti podršku za ulaganja u terminalne kapacitete.
“Bio bi veliki proboj u razvoju intermodalnog saobraćaja ako bi se stvorio motivacioni sistem koji bi ubedio kompanije za drumski saobraćaj da koriste železnički saobraćaj,” rekao je Zsolt Fülöp. Postoji nekoliko paralelnih inicijativa u ovoj oblasti, koje pokazuju da drugi osećaju neiskorišćeni potencijal područja.
Uz učešće učesnika na tržištu, udruženje je prikupilo teritorijalne elemente za Evropsku komisiju o kojima države članice moraju brzo da postignu dogovor na nivou EU. Paket predloga uključuje, između ostalog, poboljšanje interoperabilnosti dilerskih železnica, ubrzanje kvota, skraćivanje izvršenja graničnih prelaza i teretnih zadataka, preispitivanje kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama, pojednostavljenje operativnih kontrola i poboljšanje stavova tržišta radnika.
Bővebben itt: https://trans.info/hu/ha-igy-megy-tovabb-nem-lesz-kevesebb-kamion-az-utakon-elbukott-az-arufuvarozas-zolditesenek-unios-programja-allitja-az-mlszksz-370018
