„Moramo da se oslobodimo jeftinih kineskih lanaca snabdevanja. „Mogli bismo da pređemo u novu eru hladnog rata. „Moramo biti razumni i iskoristiti ekonomske mogućnosti sa Kinom. Ova suprotna gledišta kružila su otkako je nova nemačka strategija o Kini procurila u nemačke medije. Strategija ima za cilj da smanji zavisnost Nemačke od Kine i izazvala je sve vrste reakcija. Ipak, pristup bi mogao biti mnogo realniji nego što mislimo, a lanac snabdevanja bi ga mogao preživeti ili čak napredovati.
„Svetu je potrebna Kina“, prokomentarisao je nemački kancelar Olaf Šolc, kada je posetio Peking i svog kineskog kolegu početkom novembra 2022. U navodno proslavi nemačko-kineskih odnosa kojoj je prethodila turbulentna kupovina hamburškog kontejnerskog terminala Tollerort od strane COSCO-a, Činilo se da je Šolc bio spreman da uspostavi novu eru ekonomskih i trgovinskih veza između dve zemlje.
Zaoštravanje ekonomskog i poslovnog okruženja koje je rezultat uzastopnih udaraca Covid-19 i rata u Ukrajini učinilo je da oživljavanje odnosa između Nemačke i Kine izgleda kao imperativ kako bi se globalna ekonomija nastavila i obezbedila sigurnosna mreža za sektore pogođene krizama proteklih godina.
Međutim, ono što je izgledalo kao obnovljeni odnos se još više pogoršalo 2023. Početkom januara, neki vladini dokumenti koji su se pojavili kao nacrt nove nemačke politike prema Kini procurili su u nemačke medije. Njihova glavna poruka bila je da Nemačka ima za cilj da povuče strože linije u pogledu svoje zavisnosti od Kine i da diverzifikuje svoje ekonomske veze sa drugim zemljama.
Oprečna mišljenja
Neki su dokumente primili sa skepticizmom, dok su drugi bili veoma skloni novom pristupu, čak i više od nemačke vlade. Uz to, neki nemački poslanici poput Roderiha Kizevetera primetili su da je cilj Nemačke „da diverzifikuje snabdevanje zemlje energijom i oslobađanje od jeftinih lanaca snabdevanja iz Kine“.
Drugi, poput kineskog ambasadora u Berlinu, rekli su da bi takav mentalitet mogao da ugrozi saradnju između dve zemlje. U trezvenijem pristupu, Azijsko-pacifički komitet nemačkih preduzeća takođe je podržao smanjenje jednostranih zavisnosti, ali je insistirao na iskorištavanju ekonomskih prilika.
Međutim, mnogi su insistirali da bi nova strategija Nemačke, koja bi svakog dana mogla da postane zvanična državna politika, mogla da signalizira nastanak novog bipolarnog sveta. U ovom bipolarnom svetu koji liči na vreme Hladnog rata, Nemačka i verovatno Evropa bi se postepeno udaljile od kineske ekonomije i lanca snabdevanja.
Postepena diverzifikacija kao globalni trend
Nedavni događaji poput rata u Ukrajini i domino efekta koji je doneo globalnoj trgovini i lancima snabdevanja dokazuju da strategije poput nemačke postaju sve relevantnije u pogledu povezivanja putem železnice ili čak mora. Nemačka udaljena od Kine mogla bi da udari još jedan udar na krhki evroazijski transport. Ipak, prema mišljenju stručnjaka i luke Hamburg, stvari bi na kraju mogle biti mnogo jednostavnije, manje dramatične i prilično realistične.
„Imam utisak da nemačka vlada želi da diverzifikuje svoje ekonomske odnose
da smanji zavisnost od Kine, ali ima za cilj da to učini postepeno kako bi se ograničila potencijalna šteta po nemačku ekonomiju“, ističe Frans-Pol van der Puten, stručnjak i konsultant za Kinu i geopolitiku. Međutim, prema njegovim rečima, međunarodni lanci snabdevanja i privrede će se verovatno regionalizovati i postati više diverzifikovani na globalnom nivou, prateći opšti trend.
Teretni voz stiže u Duizburg iz Siana. Slika: © Duisport.
On nastavlja da je Kina važno izvozno tržište i proizvodna baza za nemačke kompanije. „Železnički koridor do Kine ima dragocenu ulogu u nemačkoj ekonomiji, ali ne doprinosi značajno zavisnosti Nemačke od Kine. Dakle, iz te perspektive, izgleda da nema potrebe da nemačka vlada ograničava nemačku ulogu u Putu svile“, dodaje on.
Međutim, on upozorava da će evroazijski železnički koridor postati manje relevantan za Nemačku ukoliko nemačke kompanije smanje interakciju sa Kinom.
Radi se o izbegavanju starih grešaka
Povodom Šolcovog citata da je „svetu potrebna Kina“, Mohamad Forou, istraživač na Nemačkom institutu za globalne i prostorne studije (GIGA), kaže da se njegovo značenje odnosi na to da Nemačka i EU ne mogu ekonomski da opstanu bez Kine.
Ipak, Nemačka i EU treba da budu svesne da ne ponove rusku grešku prekomerne zavisnosti sa Kinom. „To je veoma realistična politika, između ružičaste slike koju Kina slika i postapokaliptičnog i fatalističkog diskursa SAD. Stav Nemačke/EU je da ima stvari koje treba osvojiti i potencijalno izgubiti kada je Kina u pitanju“, kaže on.
Ipak, Nemačka i EU treba da budu svesne da ne ponove rusku grešku prekomerne zavisnosti sa Kinom. „To je veoma realistična politika, između ružičaste slike koju Kina slika i postapokaliptičnog i fatalističkog diskursa SAD. Stav Nemačke/EU je da ima stvari koje treba osvojiti i potencijalno izgubiti kada je Kina u pitanju“, kaže on.
Teretni voz koji prevozi ugalj u Nemačkoj. Ovo bi moglo biti posledica zavisnosti Nemačke od Rusije. Slika: Flickr. © Rob Dammers.
On objašnjava da Nemačka ne može tako lako da se odvoji od kineskih lanaca snabdevanja. „Svakako ne kratkoročno i ne u odsustvu drugog jeftinog dobavljača“. On takođe podvlači da javnost treba da zapamti da neke političke izjave imaju čisto diplomatski karakter koji ne odgovara stvarnoj primeni politike.
Što se tiče globalnih ekonomskih i trgovinskih trendova, Forough čvrsto veruje da će u smislu logistike doći do povećanja povezanosti i da će nove zemlje u razvoju kao što su Turska, Iran ili UAE postepeno biti sve uticajnije.
Kao i van der Puten, Forough identifikuje globalni trend diverzifikacije koji Nemačka i Evropa treba da slede. „Mislim da EU s pravom smanjuje zavisnost od Rusije i pokušava to da uradi sa Kinom“, dodaje on.
Luka Hamburg nije zabrinuta
„Generalno gledano, neophodna je veća diversifikacija ekonomskih i trgovinskih odnosa, takođe da bi se ublažili rizici klastera i izbegle dugoročne jednostrane zavisnosti. Bez obzira na nedavne političke i političke odluke, proizvodna industrija je predvidela ovaj trend i ili već premešta odabrana proizvodna mesta ili istražuje opcije preseljenja. Trgovine i trgovinske veze se onda obično prate“, kaže portparol Port of Hamburg Marketing.
„Kao rezultat toga, politička strategija – a u ovoj fazi je više strategija nego politika – koja isključuje sankcije nije ’pretnja‘ kinesko-nemačkim trgovinskim odnosima. Takođe ne očekujemo da će nova spoljna politika Nemačke prema Kini negativno uticati na železničke teretne veze između dve zemlje“, nastavlja portparol.
Luka u Hamburgu potvrdila je van der Putenove tvrdnje da je evroazijski železnički koridor važan za nemačku ekonomiju, ali ne toliko da bi je oštetio. „Njihov značaj (vozovi Puta svile) je donekle smanjen zbog rata u Ukrajini i pada cena pomorskog prevoza u poslednjih godinu dana, ali železničke veze su i dalje važan dodatak trans-evroazijskim trgovinskim tokovima“, ističe marketing Luke Hamburg. portparol.
U svakom slučaju, Nemačka ostaje jedan od najvećih trgovinskih partnera Kine, kaže Foro, a luka Hamburg se slaže. „Strategija diversifikacije ne bi trebalo da se fokusira samo na povlačenje sa kineskog tržišta. Ključno je iskoristiti mogućnosti na kineskom tržištu dok se istovremeno razvijaju i šire“, zaključuje portparol.
izvor:https://www.railfreight.com/
