van Vujačić, profesor Fakulteta ekonomskih i političkih nauka u Beogradu, rekao je da je Kina sada prvi trgovinski partner sveta, što je nekada bila Amerika, i istakao da je ekonomski odnos dve zemlje jedan od najvažnijih.
Vujačić je na onlajn konferenciji „Američka politika i ekonomija: pogled iz Srbije” istakao da su, međutim, odnosi Pekinga i Vašingtona poslednjih godina postali složeniji i zategnutiji.
On je na panelu „Amerika u savremenim međunarodnim ekonomskim odnosima” istakao da je u Americi broj zaposlenih u industriji pao na 10 odsto, za šta Amerikanci krive Kinu i zbog toga uvode ograničenja. Vujačić, međutim, smatra da su za to kriva automatizacija i novi softver, a ne Kina.
On je podsetio da su od 2018. Amerika i Kina bile uvučene u trgovinski rat, pri čemu su obe zemlje međusobno uvele carine na robu. Amerika optužuje Kinu za nepoštene trgovinske prakse, uključujući krađu intelektualne svojine i prisilni transfer tehnologije, dok Kina optužuje Ameriku da pokušava da ograniči svoj rast kao globalne ekonomske sile.
Pored trgovinskog rata, Amerika i Kina imaju niz drugih ekonomskih sporova – na primer, Amerika optužuje Kinu da manipuliše vrednošću svoje valute, juana, kako bi stekla prednost u međunarodnoj trgovini. Amerika je takođe zabrinuta zbog sve većeg uticaja Kine u ključnim industrijama, kao što su telekomunikacije i proizvodnja visoke tehnologije.
Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objasnila je da su, uprkos ovim izazovima, SAD i Kina nastavile da održavaju ekonomske odnose. U novembru 2020. dve zemlje su potpisale prvu fazu trgovinskog sporazuma, u kojem se Kina obavezala da će kupovati dodatnu robu i usluge od SAD i izvršiti strukturne promene u svojoj ekonomskoj politici.
Međutim, mnoga fundamentalna pitanja u odnosima SAD i Kine ostaju nerešena, a tenzije između dve zemlje će verovatno trajati u doglednoj budućnosti. Predavači su se složili da je trgovinski rat imao značajan uticaj na globalnu ekonomiju, uključujući pad cena akcija i povećanu neizvesnost u međunarodnoj trgovini, pri čemu se mnoge kompanije uključene u trgovinu između SAD i Kine takođe bore.
U novembru 2020. godine, dve zemlje su potpisale fazni sporazum, nazvan „Prva faza“ o trgovini koji je smanjio tenzije i pružio olakšanje globalnoj ekonomiji. „Kupujte američko“, iako je politika prvi put uvedena 1930-ih, sada zauzima istaknuto mesto u američkoj trgovinskoj politici. Praksa prekida isporuke iz inostranstva nastala je tokom Velike depresije, a učesnici panela se slažu da su ovi zakoni često kontraproduktivni jer su skupi za poreske obveznike, smanjuju izvoz i gube više radnih mesta nego što stvaraju.
Američki zakoni o nabavkama obično nameću teške kazne za kupovinu stranih materijala ili učešće stranih kompanija u saveznim nabavkama, pa se kaže da američki zakon o oporavku i reinvestiranju iz 2009. (Zakon o stimulaciji) zahteva kupovinu američkog gvožđa i čelika osim ako ukupne troškove projekta ne povećavaju za 25 posto ili više.
Kina ima i razvijenu strategiju širenja ekonomskog uticaja na osnovu koje jača i politički uticaj. Jedna od najvećih je „Inicijativa Pojas i put“, kojom je pokrila gotovo svaku tačku planete, pokušavajući da da podsticaj, pre svega, da očuva rast svoje privrede, a potom i da utiče na globalnu ekonomiju. sistema na način da bolje odgovara potrebama kineske privrede. .
Srbija je takođe deo inicijative „Pojas i put”, koja već ima ugovore sa Kinom o realizaciji projekata vrednih više od sedam milijardi evra, prema nezvaničnim informacijama. To je jedan od razloga što pojedini domaći ekonomisti već upozoravaju da bi Srbiju mogla zadesiti sudbina pojedinih afričkih zemalja čije banke kreditiraju velike infrastrukturne projekte na kojima rade kineske kompanije, rečeno je na skupu. Internet debata o američkoj politici i ekonomiji deo je projekta „Amerikanac – mali podsticaj za buđenje” koji Centar za socijalni dijalog i regionalne inicijative realizuje uz podršku Američke ambasade u Srbiji, prenosi Tanjug.
https://www.seebiz.eu/
