Sa nekoliko tehnologija koje se bore da pomognu sektoru transporta da na vreme postigne evropske ciljeve za emisiju tereta, Carl Adler razmatra šta bi uskoro moglo da zameni naše puteve koji gutaju dizel gorivo
Rekordni toplotni talasi zapalili su Evropu ovog leta, kao i prethodnih godina, a verovatno će i narednih leta. Naša osnovna linija se pomera i stvarnost koju doživljavamo obećava da će postati sve ekstremnija kako vreme odmiče. Klimatske promene više nisu samo bauk koji visi nad čovečanstvom i proganja naše vizije sutrašnjice. Ovde je, sada je, katastrofalno je. Ogromno smanjenje emisija gasova staklene bašte mora se hitno dogoditi ako želimo da se spasimo od najgorih posledica klimatske vanredne situacije. Glavna komponenta ove akcije je dekarbonizacija transporta.
Transport je odgovoran za skoro četvrtinu ukupnih emisija gasova staklene bašte. Kamioni su odgovorni za ogromnu količinu emisija u transportnom sektoru, doprinoseći 20% gasova staklene bašte iz transporta u Evropi. Iako kamioni mogu biti izazovni za dekarbonizaciju zbog njihovog često visokog dometa i teškog tereta koji prevoze, moguća je nulta emisija ovih vozila. Nekoliko tehnologija nulte emisije izduvnih gasova, uključujući električna vozila na baterije (BEV), elektrificirane puteve i vozila na pogon vodoničnim gorivnim ćelijama (FCEV), razvijeno je i testirano u različitim stepenima.
Mogu li akumulatorsko-električna vozila, električni putni sistemi i vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama da se takmiče sa dizelom?
U novom izveštaju ITF-a analizira se preko 1 000 različitih scenarija modeliranja kako bi se videlo kako različite tehnologije mogu da funkcionišu na dekarbonizaciji evropskog transporta. Uzimajući u obzir cilj Evropske komisije da do 2030. godine smanji emisiju gasova staklene bašte na najmanje 55% ispod nivoa iz 1990. godine i druge ambiciozne klimatske ciljeve, transportnoj industriji su potrebna rešenja za brzo smanjenje emisija. Ali, prema izveštaju ITF-a, nisu svi pogonski sklopovi sa nultom emisijom stvoreni jednaki, a vodonik nije odgovor na brzu dekarbonizaciju kamionskog transporta u Evropi.
Budući scenariji: Potencijalni udeo u prodaji tehnologije sa najnižim ukupnim troškovima vlasništva uz neizvesnost
Kupovina kamiona sa vodoničnim gorivnim ćelijama često je jednako skupa kao i kupovina vozila koja se napajaju baterijama velikog kapaciteta ili koja voze na elektrificiranim putevima. Danas ova tri tipa vozila koštaju znatno više od dizel kamiona. Međutim, nekoliko faktora čini vozila na baterije i električne sisteme puteva održivijim opcijama za dekarbonizaciju transporta u Evropi. Prvo, Evropa je gusto naseljena; prevoznici uglavnom rade na putnim sistemima gde se redovne stanice za punjenje mogu instalirati po nižim troškovima zbog ekonomije obima. Benzinske stanice vodonika takođe mogu imati koristi od ove gustine, ali proizvodnja goriva je glavni problem sa vodonikom.
U skoro svim scenarijima, ili košta isto ili je skuplje za proizvodnju vodonika nego za napajanje akumulatorskih električnih vozila ili električnih putnih sistema. U ovom slučaju, operateri bi prirodno odlučili da se drže dalje od kamiona sa vodonikom. Kamioni na baterije mogu verovatno imati koristi od postojeće infrastrukture za punjenje električnih vozila duž autoputeva, dok kamioni na vodonik zahtevaju veliko usvajanje i implementaciju nove infrastrukture za punjenje. Sistemi električnih puteva takođe zahtevaju izgradnju skupe infrastrukture, ali vozila koja koriste ovu tehnologiju obećavaju da će biti jeftinija za rad. Punjenje električnih vozila je razvijenija tehnologija od punjenja vodonikom, a operateri mogu da koriste jeftinu električnu energiju van vršnih sati kada pune vozila u depoima.
Kamioni na vodonik mogu imati smisla van Evrope, posebno na mestima gde mreža za punjenje električnih vozila nije toliko rasprostranjena i u oblastima gde prevoznici putuju na velike udaljenosti kroz retko naseljena područja. Punjenje vozila na vodonik generalno traje manje vremena od punjenja baterije i moglo bi pomoći kamiondžijama da ispune kratke rokove. Ali, u Evropi jedva da postoje scenariji u kojima bi vodonik mogao biti ekonomski isplativa alternativa dizel kamionima, električnim putnim sistemima ili akumulatorskim električnim vozilima u godinama koje dolaze.
Svaki pokušaj dekarbonizacije transporta vredi istražiti. Kreatori politike treba da podstaknu usvajanje vozila sa nultom emisijom u odnosu na dizel, bez obzira na tehnologiju koju koriste. Međutim, donosioci odluka treba da se uzdrže od ulaganja velikih količina kapitala u manje efikasnu infrastrukturu za dovod goriva, posebno kada bi fondovi mogli da promovišu tehnologije koje će verovatno zameniti motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Vodonik je manje verovatan put ka transportu bez ugljenika u Evropi, i aktivnosti politike bi to trebalo da odražavaju.
Karl Adler je 2022. godine diplomirao upravljanje na Urbanističkoj školi Sciences Po Paris. On ima veliko interesovanje za sve stvari vezane za urbanizam i transport i upravlja digitalnim sadržajem na Međunarodnom transportnom forumu.
Tri saobraćajna sektora su u velikoj meri zavisna od fosilnih goriva, što ih čini posebno teškim.
https://transportpolicymatters.org/
