Holandska poslovna zajednica se suočava sa izazovnim vremenima. Cijene energije su i dalje veoma visoke, troškovi rada i kamatne stope rastu i sa predstojećom recesijom raste nespremnost potrošača i investitora. Istovremeno, prenošenje većih troškova nije evidentno. Najmanje 58% preduzetnika ne može da prenese povećanje troškova. To rezultira pritiskom na profitne marže u većini sektora, premaprognozama sektora ABN AMRO za 2023. godinu. U transportnom sektoru, ABN AMRO ne očekuje nikakav rast u 2022. godini zbog malog povećanja obima pomorskog i priobalnog brodarstva, vjetrova na tržištu parcela i naglog pada obima transportovanog vazdušnim teretom. U 2023. godini, međutim, očekuje se da će se obim povećati za 1%.
Sektor saobraćaja je imao veoma naporne godine. Međunarodna trgovina se 2020. godine naglo oporavila nakon pada na početku pandemije koronavirusa. Do prvog kvartala 2022. godine, potrošači su kupili posebno veliki broj robe. U međuvremenu, blokade su završene i potrošači troše više na, na primer, putovanja i gostoprimstvo. Od drugog kvartala potrošači kupuju manje robe kao što su nameštaj i elektronika.
Zbog visokih cena energije, kupovna moć je takođe pod pritiskom, što znači da će mnoge prodavnice, posebno u neprehrambenom sektoru, doživeti pad prodaje. Pored toga, sektori kao što su industrija i hortikultura staklene bašte se bore. Kao rezultat toga, rast transportnog sektora značajno se usporava. ABN AMRO ne očekuje nikakav rast u 2022. godini, uglavnom zbog sporog rasta pomorskog i obalnog transporta, vjetrova na tržištu parcela i naglog pada obima transportovanog vazdušnim teretom.
Logističke usluge, drumski transport i kopneni transport pokazuju pozitivne podatke o rastu. Očekuje se da će u 2023. godini sektor transporta porasti za 1%.
Sektor trenutno prolazi kroz tzv. “bičevanje”: fluktuacije u potražnji za robom koje dovode do još jačih fluktuacija zaliha. Tokom pandemije, mnoge kompanije su izgradile velike zalihe zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Sada veletrgovci, maloprodajni lanci i industrijske kompanije, između ostalih, imaju velike zalihe, dok potražnja za robom opada, a brodovi sa prethodno naručenom robom i dalje dolaze. Distributivni centri su stoga veoma puni zaliha. U vazduhoplovstvu, naglo smanjene količine pokazuju već mesecima da postoji manja žurba u transportu visokokvalitetnih proizvoda kao što je elektronika.
Na tržištu kontejnera, čini se da pad potražnje dovodi do normalizacije tarifa, nakon izuzetno visokih stopa transporta kontejnera poslednjih godina. To je verovatno razlog za pritisak margine u sektoru “transporta vodom.” U suvom i tečnom rasutom transportu, marže su se verovatno povećale zahvaljujući visokim stopama. Nedostatak prirodnog gasa doveo je do dodatne potražnje za većim transportom uglja za proizvodnju električne energije, što dovodi do većih stopa za brodove u suvom rasutom transportu, kako u pomorskom tako i u kopnenom transportu. U tečnoj masi, brodski operateri imaju koristi od povećane potražnje za transportnim kapacitetima za LNG, naftu i hemijske proizvode, koji se moraju transportovati na većim rastojanjima i samim tim stavljaju veći teret na kapacitet globalne flote.
Energetska kriza ne samo da dovodi do smanjenja količine robe za prodavnice, hortikulturu staklene bašte i industrijske kompanije. Sektor transporta će takođe morati da se suoči sa višim cenama energije. Na primer, invazija Rusije na Ukrajinu već je dovela do rekordno visokih cena dizela. Dizel je posebno važan za drumski prevoz robe. Većina drumskih prevoznika je uključila klauzulu o gorivu u ugovore sa svojim klijentima. Ova klauzula im omogućava da prenesu svako povećanje cene dizela. Ranije se to često radilo na kvartalnoj osnovi, ali od ruske invazije na Ukrajinu, koja je već dovela do rekordne cene dizela u martu, mnoge transportne kompanije su prilagodile ugovore tako da se cena dizela prenosi svake nedelje ili svake dve nedelje.
U međuvremenu su najavljene i evropske sankcije koje utiču na tržište nafte i dizela. Od decembra će biti uvedena zabrana uvoza ruske nafte, a od februara će se bojkot odnositi i na ruske naftne proizvode, uključujući dizel. Kao rezultat toga, tržište nafte i dizela će verovatno postati još čvršće, što znači da je u toku dalje povećanje cena goriva. Pogoršanje ekonomskih uslova može dovesti do povratka povećane konkurencije između transportnih kompanija, potencijalno slabljenja pregovaračke moći i otežavanja prenošenja rastućih troškova goriva.
izvor: https://www.ttm.nl/
