Češka vlada odlučila je da ponovo uvede privremene kontrole na državnoj granici sa Slovačkom. Zbog tihog štrajka mađarskih carinika potpuni kolaps na Horgošu. Ruska vlada uvela je zabranu drumskog transporta robe za kompanije iz zemalja koje su uvele transportna ograničenja protiv Rusije. Ovo je samo mali broj vijesti koje oslikavaju realnost nadovezanu na poremećaje posle pandemije korona virusa.
Ništa bolje nije ni na prugama, moru i u vazduhu. I tako nekoliko godina unazad, a koliko će unapred niko ne može da predvidi. Usljed takve globalne situacije koja je potpuno prodrmala lance snabdevanja, sve glasnije se govori da uslugu „Just in Time“ više niko ne može da garantuje. Just in Time (baš na vrijeme) logistika je decenijama standardni pristup upravljanju zalihama i odnosima sa dobavljačima. JIT označava model u kome su sirovine, zalihe, rezervni delovi i roba dostupni u trenutku. Sirovine i delovi stižu pravo na proizvodnu traku bez stvaranja zaliha. Globalizacija lanaca snabdevanja omogućila je da zalihe stižu tačno kada su potrebne – i to ne ranije.
Pandemija COVID-19 napravila je neviđeni pritisak na Just in Time logistiku, a rat na evropskom tlu zadao, čini se, poslednji udarac. Preduzeća više ne mogu da računaju na dobavljače ili špeditere i njihovu sposobnost da mogu da ispoštuju potrebne rokove. Postavlja se pitanje da li je opravdano vraćanje na stariji, konzervativniji pristup upravljanju zalihama – „Just in Case“ (za svaki slučaj)?
JIC je logistička strategija u kojoj preduzeća odlučuju da drže veliki višak gotovih zaliha i sirovina pri ruci kako bi izbegla suočavanje sa neočekivanim problemima u lancu snabdevanja. To je konzervativan pristup upravljanju zalihama gde se troškovi skladištenja viška zaliha smatraju poželjnijim od rizika smanjenja prodaje zbog nedostatka robe.
