Prema izveštaju koji je ove nedelje objavio Evropski revizorski sud (ECA), još uvek je dug put do intermodalnog teretnog transporta u EU: vozovi i plovila u unutrašnjim plovnim putevima trenutno ne mogu da se takmiče ravnopravno sa kamionima. Uprkos pokušajima da se teretni prevoz skine sa puta, nije bilo moguće ukloniti regulatorne i infrastrukturne barijere koje negativno utiču na druge vidove transporta. Ova pitanja moraju biti riješena ako EU želi ostvariti svoje zelene ambicije.
Drumski transport je najfleksibilniji i često najbrži i najjeftiniji način isporuke robe. Stoga ne čudi što se tri četvrtine robe u EU i dalje prevozi drumom. Međutim, kamioni su glavni zagađivači. Prelazak na transportne opcije osim puteva i intenzivnija upotreba drugih vidova transporta, kao što su železnički ili unutrašnji plovni putevi, mogu igrati ključnu ulogu u ozelenjavanju teretnog transporta. Da bi se došlo do ove promene, EU je izdvojila 2014,2020 milijardu evra za projekte podrške intermodalnosti između 1. i 1. godine.
“Dekarbonizirajući transport je u središtu cilja EU da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao što je navedeno u Evropskom zelenom dogovoru,” rekla je Annemie Turtelboom, članica ECA koja je vodila reviziju. “Iako je intermodalnost suštinski alat, teretni transport u EU nije na pravom putu.
Revizori su utvrdili da nije usvojena specifična strategija EU za intermodalni teretni transport. Umesto toga, intermodalnost je deo širih strategija za ozelenjavanje teretnog transporta, postavljajući specifične kvantitativne ciljeve za povećanu upotrebu železničkih i unutrašnjih plovnih puteva. Ali pošto ovi ciljevi nisu obavezujući, nekoliko zemalja EU postavilo je svoje ciljeve. Ovi nacionalni ciljevi nisu nužno uporedivi i u skladu sa ciljevima EU. Stoga je nemoguće proceniti da li su kombinovani nacionalni napori dovoljni za postizanje ukupnih ciljeva EU u oblasti modalnog pomeranja (prelazak sa drumskog saobraćaja na železnički ili brodski transport). U svakom slučaju, ciljevi EU za 2030. i 2050. godinu (odnosno udvostručenje železničkog saobraćaja i povećanje upotrebe plovnih puteva za 50 odsto) su, prema revizorima, jednostavno nerealni.
Revizori takođe navode da neka pravila EU čine intermodalni transport manje atraktivnim. Direktiva o kombinovanom transportu, čija je trenutna verzija usvojena 1992. godine, zastarela je i neefikasna. Na primer, zahteva da papirni dokument pečatiran od strane železničkih ili lučkih vlasti bude prisutan tokom putovanja umesto digitalizovanog toka posla. Evropska komisija je nekoliko puta pokušavala da revidira direktivu, ali nije uspela da dobije saglasnost država članica. Istovremeno, druge odredbe zakonodavstva EU, posebno u oblasti drumskog saobraćaja, ponekad se delimično protive cilju promovisanja intermodalnosti. Problemi upravljanja kapacitetima i interoperabilnosti verovatno će opstati ako se ne usvoje nove zakonodavne mere. Primjeri uključuju probleme vezane za planiranje željezničkih teretnih slotova, prioritetna pravila za putnike u odnosu na teretne vozove ili jezičke zahtjeve za vozače vozova.
Revizori takođe ukazuju na kašnjenja koja su zemlje EU iskusile u obezbeđivanju da infrastruktura bude u skladu sa tehničkim zahtevima prava EU. Na primer, upotreba dužih vozova sa evropskom standardnom dužinom od 740 metara bila bi jedno od poboljšanja sa najvećom ekonomičnošću u pokušaju da se takmiči sa drumskim saobraćajem. Međutim, u teoriji, takvim vozovima se može upravljati samo na polovini osnovnih koridora transevropske transportne mreže (TEN T). Nedostatak informacija o intermodalnim terminalima i o kapacitetu mreže sprečava špeditere i logističke operatere da svojim klijentima ponude dobra intermodalna transportna rešenja. Predložena revizija Uredbe TEN T mogla bi poboljšati situaciju. Međutim, revizori zaključuju da teretna mreža EU u svom trenutnom obliku jednostavno još nije pogodna za intermodalnost.
https://www.ttm.nl/
