Prognoze za železnički transport u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu za 2025. godinu ukazuju na značajan rast i razvoj, podstaknut ulaganjima u infrastrukturu i modernizaciju železničkih mreža.
Evropska unija:
- Ulaganja u infrastrukturu: Evropska unija je obezbedila sedam milijardi evra za 134 transportna projekta širom Evrope, pri čemu je oko 80% sredstava namenjeno železničkim projektima. Ova ulaganja imaju za cilj poboljšanje povezanosti i efikasnosti železničkog saobraćaja.Logistika
- Povećanje broja putnika: U Hrvatskoj je zabilježen rast broja putnika u železničkom prevozu, sa 23,8 miliona prevezenih u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 28% u odnosu na 2022. godinu. Procene za 2024. godinu predviđaju dalji rast na 24,6 miliona putnika, što ukazuje na pozitivan trend koji će se verovatno nastaviti i u 2025. godini.Novac
- Ekološki ciljevi: Evropska komisija teži udvostručenju broja brzih vozova do 2030. godine i utrostručenju do 2050. godine, kao deo napora za smanjenje emisije ugljen-dioksida i promociju održive mobilnosti.
Rekonstrukcija i obnova: Projekt obuhvaća rekonstrukciju postojeće jednokolosiječne pruge i izgradnju drugog kolosijeka na dionicama Dugo Selo – Ivanić Grad – Popovača – Kutina – Lipovljani – Novska, ukupne duljine 83 kilometra.
Povećanje brzine: Nakon završetka radova, putnički vlakovi moći će prometovati brzinama do 160 km/h, a teretni do 120 km/h, što će značajno smanjiti vrijeme putovanja i povećati učinkovitost prijevoza.
Poboljšanje sigurnosti: Projekt uključuje obnovu 18 željezničko-cestovnih prijelaza, ukidanje većine prijelaza izvođenjem denivelacija te ugradnju novog sustava elektrifikacije i upravljanja prometom, čime će se povećati sigurnost željezničkog prometa.
Financiranje: Projekt je sufinanciran sredstvima Europske unije, što omogućuje realizaciju ovog značajnog infrastrukturnog pothvata.
Hrvatska planira značajnu modernizaciju željezničke pruge na dionici Dugo Selo – Novska, s procijenjenom vrijednošću od 670 milijuna eura.Projekt je u završnoj fazi priprema, a krajem godine planirana je objava postupka javne nabave za radove i izbor izvođača. Očekuje se da bi obnova pruge i gradnja drugog kolosijeka trebali početi iduće godine.Ova modernizacija dio je šireg plana ulaganja u hrvatsku željezničku infrastrukturu, s ukupno planiranih više od šest milijardi eura za modernizaciju pruga i vlakova, što će omogućiti brzine do 160 km/h na međunarodnim prugama. Modernizacija pruge Dugo Selo – Novska ključna je za poboljšanje željezničke povezanosti unutar Hrvatske i s europskim koridorima, što će doprinijeti bržem, sigurnijem i učinkovitijem prijevozu putnika i tereta.
Zapadni Balkan:
- Modernizacija železnica: Zemlje Zapadnog Balkana prepoznaju značaj modernizacije železničke infrastrukture kao ključnog faktora za ekonomski razvoj i regionalnu povezanost. Planiraju se ulaganja u obnovu i digitalizaciju mreža, sa ciljem uspostavljanja brzih linija između glavnih gradova u regionu.Balkan Green Energy News
- Regionalna saradnja: Srbija i Bosna i Hercegovina planiraju potpisivanje međunarodnog sporazuma o zajedničkom ulaganju u železnički koridor, što predstavlja prvi takav dogovor u regionu i ima za cilj integraciju i unapređenje železničkog saobraćaja.
- Ekonomski rast: Projekcije Svetske banke ukazuju na umereno ubrzanje ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu tokom 2025. godine, što će pozitivno uticati na investicije u transportnu infrastrukturu, uključujući železnice.Forbes
Očekuje se da će 2025. godina doneti značajan napredak u železničkom transportu kako u Evropskoj uniji, tako i na Zapadnom Balkanu. Kontinuirana ulaganja u infrastrukturu, modernizacija i regionalna saradnja doprineće povećanju efikasnosti, broja putnika i tereta prevezenog železnicom, kao i ostvarenju ekoloških ciljeva u skladu sa evropskim standardima.Prognoze za železnički transport u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu za 2025. godinu ukazuju na značajan rast i razvoj, podstaknut ulaganjima u infrastrukturu i modernizaciju železničkih mreža.
Evropska unija:
- Ulaganja u infrastrukturu: Evropska unija je obezbedila sedam milijardi evra za 134 transportna projekta širom Evrope, pri čemu je oko 80% sredstava namenjeno železničkim projektima. Ova ulaganja imaju za cilj poboljšanje povezanosti i efikasnosti železničkog saobraćaja.Logistika
- Povećanje broja putnika: U Hrvatskoj je zabeležen rast broja putnika u železničkom prevozu, sa 23,8 miliona prevezenih u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 28% u odnosu na 2022. godinu. Procene za 2024. godinu predviđaju dalji rast na 24,6 miliona putnika, što ukazuje na pozitivan trend koji će se verovatno nastaviti i u 2025. godini.Ekološki ciljevi: Evropska komisija teži udvostručenju broja brzih vozova do 2030. godine i utrostručenju do 2050. godine, kao deo napora za smanjenje emisije ugljen-dioksida i promociju održive mobilnosti.
Očekuje se da će 2025. godina doneti značajan napredak u železničkom transportu kako u Evropskoj uniji, tako i na Zapadnom Balkanu. Kontinuirana ulaganja u infrastrukturu, modernizacija i regionalna saradnja doprineće povećanju efikasnosti, broja putnika i tereta prevezenog železnicom, kao i ostvarenju ekoloških ciljeva u skladu sa evropskim standardima.
