Najvažniji razlog za to je što se industrija i privatna potrošnja na proljeće oporavljaju sporije nego što smo očekivali, kaže Oliver Holtemöller, zamjenik predsjednika i šef Odjela za makroekonomiju na Halle institutu za ekonomska istraživanja (IWH).
Njemačka je u padu više od godinu dana. Rast cena energenata u 2022. godini naglo je okončao oporavak od pandemije. Inflacija potrošačkih cena, koja je već ranije rasla, porasla je na preko 8 odsto. Time se domaćinstvima oduzima kupovna moć. Ključne kamatne stope porasle su za više od četiri procentna poena. Ovo se posebno odnosi na građevinsku industriju.
Raspoloženje u kompanijama se nedavno ponovo pogoršalo, a tome doprinosi i politička neizvesnost. Sve u svemu, indikatori sugerišu da je proizvodnja ponovo primetno opala u trećem kvartalu 2023. godine. Međutim, plate su sada porasle zbog inflacije, cene energenata su pale i izvoznici su delimično preneli veće troškove, tako da se kupovna moć vraća. Kao rezultat toga, pad će verovatno oslabiti do kraja godine, a stopa iskorišćenosti kapaciteta privrede će verovatno ponovo rasti kako godina bude odmicala.
Sa 2024,1 odsto, prognoza za 3. godinu je samo 0,2 procentna poena ispod prolećne prognoze. U godinama nakon toga, postaće očigledno da će se potencijalni rast značajno istopiti u srednjoročnom periodu zbog smanjenja radne populacije.
Ekonomska slabost je sada stigla i do tržišta rada. Međutim, instituti očekuju samo umjereno povećanje nezaposlenosti na 2,6 miliona ljudi u 2023. godini. U narednoj godini broj nezaposlenih će verovatno malo pasti.
Na nivou cena, situacija se postepeno smanjuje. Očekuje se da će stopa inflacije u 2023. godini iznositi 6,1 odsto, a pad na 2,6 odsto u 2024. godini. Instituti očekuju da će osnovna inflacija (inflacija bez cena energenata) ove godine iznositi 6,1 odsto, a sledeće godine 3,1 odsto.
Lesen Sie mehr unter: https://trans.info/de/wirtschaftsinstitute-gemeinschaftsdiagnose-365877
