Odbor za saobraćaj i turizam Evropskog parlamenta prihvatio je prošle nedelje sve predloge za izmene Transevropske transportne mreže (TEN-T), kojom bi se brojne hrvatske puteve i železnice povezale sa TEN-T mrežom.
Promjene je predložio hrvatski europarlamentarac Valter Flego, uz podršku svih ostalih hrvatskih zastupnika u Saboru, a jedna od najznačajnijih je uključivanje Rijeke, odnosno luke Rijeka, na rutu Baltik – Jadran, s namjerom uključujući Rijeku, koja je već na mediteranskom koridoru, i na trećem onom za zapadni Balkan, piše Novi list. Ove izmene, koje predviđaju izgradnju brojnih priključaka na evropsku transportnu mrežu, ukoliko ih prihvate Evropski parlament, Komisija i Savet Evrope, u proceduri koja počinje ove nedelje, otvorile bi Hrvatskoj pristup za 26 milijardi evra. iz Fonda za povezivanje Evrope, ali je put do konačnog prihvatanja ove odluke još dosta dug i po sopstvenoj Fleginoj proceni trajaće najmanje do kraja ove godine.
Na ovom prijedlogu, osim Flege, već nekoliko godina radi Ministarstvo mora, prometa i infrastrukture, kao i bivši hrvatski europarlamentarci Ivan Jakovčić i Jozo Radoš, a među prvim inicijatorima bila je i bivša Uprava Luke Rijeka d.d., u vreme dok je na njenom čelu bio Vedran Devčić.
Ove nedelje Flegov predlog biće razmatran na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, a ukoliko bude prihvaćen u ovoj fazi, objašnjava sam Flego, biće imenovana dva pregovarača i otpočeće trijalog između Parlamenta, Evropske komisije i Saveta. .
– Kada će se završiti trijalog, teško je reći, ali očekujem da će to biti do kraja ove godine. Kroz trijalog će sigurno doći do određenih promena, u odnosu na predlog usvojen na Odboru, ali one ne bi trebalo da budu prevelike. Kada se trijalog završi, tako revidirani predlog se vraća Komitetu za saobraćaj i turizam, koji će ga poslati Evropskom parlamentu na konačno odobrenje. Sada nam je najveći izazov da zadržimo sve što je prihvaćeno u aktuelnoj verziji predloga, objašnjava Flego.
Dodaje i da bilo koja od država članica Unije može da zaustavi usvajanje izmena po njegovom predlogu tako što ih ne prihvati, ali da ne očekuje da će se to desiti.
– Važno je da su predlog podržali evroposlanici iz Slovenije i Italije i važno je da im obezbedimo podršku u daljoj proceduri. S te strane ne očekujem da će biti većih problema i da će promene biti prihvaćene krajem ove ili početkom sledeće godine, kaže Flego, koji ističe i važnost povezivanja Rijeke sa Balkanom. koridora, od Salcburga, preko Zagreba, pa sve do Grčke, uz još nekoliko saobraćajnih pravaca u Hrvatskoj, poput železničke pruge od Zagreba do Varaždina i mađarske granice, i od Zagreba do Macelja.
Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture prepoznalo je važnost povezivanja riječke luke sa baltičko-jadranskim koridorom, kao i sa balkanskim. Ministar Oleg Butković ističe da Ministarstvo već dve godine aktivno učestvuje u procesu izrade nove uredbe o TEN-T, sa ciljem da se Hrvatska stavi na što više novih saobraćajnih pravaca.
– Kao država članica, radimo sa Evropskom komisijom, Savetom Evrope, a sada i sa Evropskim parlamentom na izradi ove uredbe. Komisija je prva izašla sa svojim predlogom, u koji smo ugradili činjenicu da Hrvatska, pored mediteranske rute, ima poziciju i na baltičko-jadranskoj ruti i zapadnobalkanskom alpskom koridoru. Savet Evrope je to potvrdio, kao i činjenicu da smo pored sadašnje luke Rijeka dobili i Luku Ploče kao „jezgro“ luku, što je veliki uspeh. Sada Evropski parlament daje svoje mišljenje. Ministarstvo je zajedno sa svim našim predstavnicima učestvovalo u izradi amandmana. Posle glasanja u Evropskom parlamentu počeće trijalog između Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta o konačnom izgledu nove TEN-T mreže, kaže potpredsednik Vlade.
Jedan od inicijatora uključivanja Rijeke u koridor Baltik-Jadran bila je bivša uprava Luke Rijeka d.d., a tadašnji predsjednik Uprave Vedran Devčić podsjeća da je samo pet mjeseci nakon ulaska Hrvatske u EU, u prosincu. 2013. godine usvojena je Uredba Evropskog parlamenta i Saveta o smernicama Unije za razvoj transevropske transportne mreže (TEN-T), kojom je definisana evropska transportna mreža kakva je i danas na snazi i koja je osnova za finansiranje projekata saobraćajne infrastrukture.
– Odmah je bilo jasno da veliki deo hrvatskih transportnih prioriteta i interesa tada nije vođen u obzir. Kroz Hrvatsku je prolazio Mediteranski koridor, čiji je jedan krak završavao u Luci Rijeka. Ovo je veoma važan momenat, jer je postao instrument iz kojeg se od tada do danas povlače velike investicije u lučku, železničku, pa i putnu infrastrukturu, koje su završene i u toku su u luci Rijeka i na potezu do granice. sa Mađarskom, finansirane su . Međutim, riječka luka ostala je lišena svog drugog jednako važnog saobraćajnog pravca preko Šapjana, Pivke, Ljubljane i Beča. Trasa kojom je pruga izgrađena i puštena u promet daleke 1873. godine, pa ove godine obeležavamo tačno 150 godina od otvaranja te pruge, kao i pruge Rijeka – Karlovac, podseća Devčić, ističući da je deonica od Šapjana do Pivke usko grlo zbog manje nosivosti pruge od deonice od Kopra do Ljubljane i dalje, što daje prednost slovenačkoj luci. . Tada su, dodaje, slovenačke vlasti svoje neulaganje u ovu deonicu pravdale slabim prometom i činjenicom da se ne nalazi na TEN-T mreži ključnih evropskih transportnih pravaca.
– Naravno, nije rečeno da je postojeći saobraćaj slab upravo zbog tog momenta vezanog za dozvoljeno opterećenje. Na veoma elegantan način očuvana je konkurentska prednost saobraćajnice kroz luku Kopar. Tada smo iskoristili priliku u Briselu i kontaktirali našeg tadašnjeg evroposlanika Nina Jakovčića i objasnili mu problem. Povezao nas je sa drugim našim evroposlanikom Jozom Radošem, koji je u to vreme bio član Odbora za saobraćaj i turizam Evropskog parlamenta. S gospodinom Radošem smo u narednim mjesecima radili na amandmanu prema kojem će luka Rijeka biti uključena u saobraćajni koridor Baltik-Jadran. Amandman je uvršten u tekst Izveštaja o saobraćajnoj infrastrukturi Centralne i Jugoistočne Evrope, o kome je glasao Odbor za saobraćaj i turizam Evropskog parlamenta. Ovo je bio prvi konkretan korak u proceduri uključivanja Rijeke u transportni koridor Baltik-Jadran. Kasnije, nakon rasprave na plenarnoj sednici, ova odluka je prihvaćena kao rezolucija Evropskog parlamenta. To je bila inicijativa i početak rada na reviziji transportne mreže TEN-T, koju je kasnije pratio i do kraja isterao evropski poslanik Valter Flego.prometne rute koje prolaze kroz Hrvatsku, kaže Devčić.
https://www.seebiz.eu/
.
