Revidirana PEM Konvencija (Regionalna konvencija o panevropsko-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu robe) stupila je na snagu 1. januara 2025. godine. Ova revidirana verzija konvencije donosi značajne izmene u pravilima o poreklu robe, olakšavajući trgovinu među državama koje su deo ove konvencije.
Ključne promene koje donosi revidirana PEM Konvencija:
- Fleksibilnija pravila porekla: Omogućeno je lakše kombinovanje materijala iz različitih zemalja članica konvencije, što povećava konkurentnost proizvoda na tržištu.
- Pojednostavljena procedura dokaza o poreklu: Predviđena je mogućnost elektronskog izdavanja dokaza o poreklu, što smanjuje administrativne troškove i ubrzava trgovinske procese.
- Modernizacija pravila: Uvedena su pravila koja bolje odražavaju savremene proizvodne lance i tehnologije, uključujući sektore poput elektronike, tekstila i prehrambene industrije.
- Proširenje zone kumulacije: Proširena je mogućnost kumulacije porekla među širim krugom država, uključujući i one koje su sklopile sporazume sa EU, EFTA, Zapadnim Balkanom i Mediteranskim zemljama.
Uticaj na zemlje Zapadnog Balkana
Za zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu, implementacija RPEM Konvencije može značajno doprineti:
-
Povećanju izvoza u zemlje članice konvencije.
-
Povezivanju sa globalnim lancima snabdevanja.
-
Podsticanju regionalne saradnje kroz olakšavanje trgovinskih procesa.
1. Fleksibilnija pravila kumulacije
Revidirana PEM Konvencija proširuje mogućnosti kumulacije porekla robe:
- Bilateralna kumulacija: Sada je lakše kombinovati materijale iz dve zemlje članice konvencije i smatrati ih poreklom.
- Diagonalna kumulacija: Omogućava kombinovanje materijala iz više zemalja članica, pod uslovom da su sve uključene zemlje potpisnice sporazuma i koriste ista pravila porekla.
- Potpuna kumulacija: U nekim slučajevima, omogućava obradu ili doradu materijala u više zemalja bez gubitka statusa porekla.
Primer: Proizvođač u Bosni i Hercegovini može koristiti materijale iz Srbije i završiti proizvodni proces u BiH, a gotov proizvod će i dalje zadržati preferencijalno poreklo u EU.
2. Sniženi pragovi za domaći sadržaj
Smanjeni su minimalni zahtevi za lokalni doprinos (domestički sadržaj), omogućavajući lakše postizanje statusa robe sa poreklom:
- Niži procenat lokalne dodate vrednosti: Ovo je posebno značajno za industrije sa složenim lancima snabdevanja, poput automobilske ili tekstilne industrije.
3. Liberalizacija pravila specifičnih za proizvode
Pravila porekla za određene kategorije proizvoda su prilagođena:
- Tehnološki sektori: Povećana fleksibilnost u određivanju porekla za elektronske i IT komponente.
- Tekstil i konfekcija: Jednostavniji uslovi za ispunjenje pravila porekla.
- Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi: Veće mogućnosti za korišćenje regionalnih sirovina.
4. Modernizovan sistem dokaza o poreklu
- Deklaracije o poreklu: Kompanije mogu koristiti pojednostavljene izjave o poreklu (npr. izjava na fakturi), čime se smanjuje potreba za formalnim sertifikatima.
- Elektronski dokazi: Digitalizacija omogućava bržu verifikaciju porekla.
5. Retroaktivna primena preferencija
U nekim slučajevima, revidirana pravila omogućavaju da se preferencije retroaktivno primene na robe koje su već bile u prometu, ako ispunjavaju nova pravila.
Revidirana PEM Konvencija olakšava postizanje statusa robe sa poreklom, smanjuje troškove i administrativne prepreke i pruža veće mogućnosti za regionalne proizvođače. Za kompanije sa Zapadnog Balkana, ovo znači veći potencijal za izvoz i konkurentnost na međunarodnom tržištu.
