Paket modernizacije vlade na semaforu ima značajan uticaj na transportnu i logističku industriju. Šta nas čeka za kompanije.
Posle povećanja putarine 2023, transportna i logistička industrija će morati da se pripremi za još jednu doplatu sledeće godine. Šta ih tačno čeka postaje jasnije nakon maratonskog sastanka koalicionog odbora: Kao što se može videti na papiru partnera na semaforu na 16 strana pod nazivom „Modernizacija paketa za zaštitu klime i planiranje ubrzanja“, putarina CO2 treba da uključi doplatu CO2024 od 2 evra (!) po tonu iz 200. godine, koju bi onda trebalo da snose dizel vozila. Kamioni sa nultom emisijom bili bi pošteđeni ovoga i takođe bi trebalo da budu izuzeti od komponente putarine za infrastrukturno habanje i cepanje do kraja 2025. godine, nakon čega bi se na njih odnosila samo četvrtina redovne tarife. Koalicioni partneri su se takođe složili da bi novi paket putarine takođe trebalo da obuhvati kombije od 1,2024 tona od 3. januara 5. godine. Zanatska preduzeća bi bila izuzeta.
Šta znači doplata za CO2
Što se tiče doplate CO2: 200 evra po toni verovatno će imati značajan uticaj na operatere flote. Vozači već plaćaju cenu CO2 prilikom dopune goriva u okviru Nacionalnog zakona o trgovini emisijama goriva (BEGH). Trenutno je to 30 evra po tonu, što je, prema ADAC-u, povezano sa povećanjem cene od 9,5 centi za dizel.
Novac koji povećanje putarine baci u javnu kasu ne bi trebalo da se sliva nazad na ulicu kao ranije. Umesto toga, stranke žele da ga iskoriste za modernizaciju železnice.
Predlog putarine CO2 Dizel plaća skoro duplo višeProporcionalni prihodi od doplate co2 putarine kamiona trebalo bi da se koriste pretežno za ulaganja u šine, piše list. Predsednica Zelene stranke Rikarda Lang pojasnila je ovu informaciju pred novinarima: „80 procenata onoga što tamo dođe sliće se u proširenje železnice, u modernu železnicu“, rekla je ona. Cilj prihoda je da se pokriju ogromne investicione potrebe u Dojče Bahnu. Prema podacima stranaka na semaforu, on iznosi 2027 milijardi evra do 45.
25 posto tržišnog udjela željeznice: Cilj ostaje
Što se železnice tiče, koalicioni partneri se ne udaljavaju od svog cilja od 25 procenata, prema kojem bi teretni transport trebalo da dostigne tržišni udeo od 2030 procenata do 25. Oni žele da nastave da oslobađaju pruge punjenja za pristup koloseku, pokreću inovacije, automatizaciju i digitalizaciju (uključujući preko ETCS opreme ili digitalnog automatskog prevrata) i oslobađaju saobraćaj sa jednim vagonom. Intermodalni terminali treba dodatno da se promovišu, kao i kupovina lokomotiva sa pogonima bez emisija.
Međutim, pogoni bez emisija takođe bi trebalo da nastave da dobijaju snažnu podršku na putu. Promocija komercijalnih vozila sa alternativnim, klimatskim pogonima i pratećom infrastrukturom za dopunu goriva i punjenje sada treba da bude produžena do 2028. Do sada je program Klimatski prihvatljivih komercijalnih vozila i infrastrukture (KsNI) bio povezan sa krajnjim datumom 2024. Do tada je planirano 1,6 milijardi evra subvencija za kupovinu vozila i oko pet milijardi evra za razvoj infrastrukture za dopunu goriva i punjenje.
Lakše korišćenje e-kamionaJedna stanica za punjenje na svakih 120 kmIstovremeno, FDP, Zeleni i SPD potvrđuju da žele da promovišu tržišnu rampu za stanice za punjenje kamiona – sa jedne strane u depoima i depoima, sa druge strane duž federalnih puteva prtljažnika. Prema Master planu naplaćivanja infrastrukture 2, Savezna vlada želi da predstavi program subvencija za objekte u depoima u prvom kvartalu 2023. godine, tender za inicijalnu mrežu javnih puteva treba da počne od trećeg kvartala.
Fokus nije samo na vučnoj jedinici, već i na vučenoj jedinici: Savezna vlada želi da pokrene novi program koji daje subvencije za kupovinu komponenti na prikolicama i poluprikolici koje doprinose smanjenju CO2. Prema izveštajima medija, počeće na leto. U prošlosti je već postojao program obnove voznih parkova komercijalnih vozila (ENF), koji je dodeljuvao bespovratna sredstva u iznosu od 5.000 evra po inteligentnoj tehnologiji prikolice.
Transportni sektor ponovo propušta klimatske ciljeve
Veliki broj mera za smanjenje emisije CO2 u sektoru transporta nije slučajnost: 2022. godine taj sektor je još jednom promašio svoje klimatske ciljeve. Međutim, u budućnosti svaki sektor više neće biti ispitan pojedinačno. Te oblasti bi trebalo razmotriti kao zbirne u budućnosti, navodi se u saopštenju. Ako saobraćaj u budućnosti emituje previše CO2, to se može nadoknaditi uštedama u energetskom sektoru, industriji ili poljoprivredi, na primer. Lider FDP Kristijan Lindner izjavio je novinarima da je analiza sektora vrlo birokratska i da teško izvodljiva. „Promenićemo zakon o zaštiti klime i osigurati da sektori pomažu jedni drugima.“ Po njegovom mišljenju, to takođe postavlja jače tržišno-ekonomske akcente. Planirano je da svaka nova savezna vlada usvoji sveobuhvatan, međusektorski program zaštite klime u prvoj godini zakonodavnog perioda kako bi se osiguralo ostvarivanje klimatskih ciljeva. Cilj ostaje neutralnost gasova sa efektom staklene bašte do 2045.
Vozila emituju CO2 koji oštećuje klimu ne samo tokom vožnje, već i kada su zaglavljena u saobraćajnim gužvama. Iz tog razloga, savezni ministar saobraćaja Volker Wissing (FDP) već mesecima je zabrinut da bi dobio brže procedure odobravanja ne samo za železnicu, već i za zagađene puteve prtljažnika. U dugim pregovorima, liberali su ovde ostvarili uspešne pregovore. „Brzina realizacije projekata saobraćajne infrastrukture – drumske i železničke – treba da se poveća“, kažu partneri na semaforu u svom završnom radu. Centralna komponenta moderne i efikasne infrastrukture je proširenje i modernizacija železnice. U tom smislu, planiranje, odobravanje i implementacija treba značajno ubrzati. Tri vladajuće stranke nameravaju da odole procedurama za projekte na osnovnoj mreži TEN-T u trajanju od najviše četiri godine. Dotrajali mostovi takođe bi trebalo da imaju koristi od ubrzanja odobravanja – a sada i žarišta zagušenja i uska grla na autoputevima, što ozbiljno narušava protok saobraćaja. Prema rečima lidera FDP Lindnera, to su 144 projekta autoputeva širom Nemačke, koji sada doživljavaju veću hitnost.
Uprkos tome što je nemački ministar saobraćaja Volker Vising nekoliko meseci bio zagovornik investicija za puteve, savezni komitet angažovan na „paket modernizacije za zaštitu klime i ubrzanje planiranja“ odlučio je da investira 45 milijardi evra u nemačke železnice do 2027. godine. odlučila da udvostruči cene putarine za kamione do 2024. i iskoristi ostvarene prihode za finansiranje železničkih projekata.
Odluka komiteta dolazi kao brz odgovor na nedavne izveštaje u kojima se tvrdi da nema dovoljno ulaganja u železnicu u Evropi, ali i na Visingov diskurs o važnosti ulaganja u putnu infrastrukturu zbog prognoziranog „nesrazmernog“ rasta drumskog saobraćaja u Nemačkoj do 2051.
Za razliku od Visinga, koji je insistirao na tome da investicije u puteve ne treba zanemariti, savezni komitet je utvrdio da je „centralna komponenta moderne i efikasne infrastrukture proširenje i modernizacija železničke mreže“.
Stoga je odlučila da u velikoj meri finansira železnice, a istovremeno hrabro poveća putarinu za kamione, posebno putem doplate za CO2 od 200 evra po toni. Povrh toga, prihodi ostvareni povećanim ili udvostručenim, prema udruženju kamionskog transporta BGL, putarina će se koristiti za finansiranje železničkih projekata.
Kombinovani transport i pojedinačni vagon
Odluka o naplati putarine za kamione ispunjava zahteve koje su udruženja železničkog saobraćaja godinama postavljala kako bi se postigla jednaka igra između ova dva modaliteta. Glazura kolača bio je investicioni paket u železnici od 45 milijardi evra, koji je implementiran preko državnog Deutsche Bahn-a (DB) i njegovih filijala do 2027. Sam DB je pozdravio odluku kao „rešenje zaostalih investicija u nemačkoj železničkoj mreži” i tvrdio da postavlja kurs za „železničku mrežu budućnosti“.
Investicije će, između ostalog, biti usmerene na proširenje mreže terminala kombinovanog transporta, modernizaciju železničke infrastrukture i projekte digitalizacije. Istovremeno, na dnevnom redu je i finansiranje jednovagonskog transporta. Ukupan broj projekata tek treba precizirati.
Pohvale, ali i kritike
Nekoliko udruženja za železnički saobraćaj jednoglasno je pohvalilo odluke i planove odbora, uz opšti osećaj da su mere veoma pozitivan i obećavajući razvoj. Ipak, mnogi, uključujući Allianz pro-Schiene i Die Guterbahnen, kritikovali su delove vladinih planova koji se tiču ciljeva zaštite klime i projekata ulaganja u puteve.
Konkretno, glavna tačka kritike je bila da su tokovi državnog budžeta u investicijama u drumski saobraćaj, poput ubrzane izgradnje autoputeva, i dalje jaki. Peter Vestenberger, generalni direktor Die Guterbahnen, rekao je, na primer, da bi korišćenje prihoda od putarine za finansiranje železničkih projekata takođe mogao da bude način da vlada sačuva svoj budžet za investicije u puteve.
Planove je kritikovalo i udruženje za transport kamiona BGL, koje je govorilo o političkom ‚hara-kiriju‘ i ironično reklo da komisija zadužena za odluke očekuje da im se njihov špricer od rabarbare (napitak sa ukusom) isporuči na ulazna vrata do obučiti u budućnosti”.
Zatvaranje duge debate
U Nemačkoj se od kraja januara vodi rasprava o tome gde treba da se usmere infrastrukturne investicije. Posle dva meseca intenzivnih debata i parlamentarnih sednica, čini se da je „paket modernizacije za zaštitu klime i ubrzanje planiranja“ saveznog komiteta na pravom putu.
Zanimljivo je kako će ovih 45 milijardi evra biti raspoređeno i koje projekte će omogućiti. Da li će udeo ulaganja u železnički teretni transport biti dovoljan ili će putnička železnica dobiti najveći deo kolača? 2027. je blizu, tako da bi železničke investicije u Nemačkoj u naredne četiri godine trebalo da cvetaju i daju barem neke početne rezultate za procenu.
Oblasti za obnovljivu energiju na autoputevima
Zeleni su zauzvrat uspeli da obezbede da se oblasti duž autoputeva i pruga koriste za snagu vetra i solarnu energiju. „Neće raditi novi kilometar proširenja autoputeva, a da se prostor ne koristi za obnovljivu energiju“, naglasio je lider Zelene stranke Lang. A oni koji su ovde uključeni – proizvođači u oblasti obnovljivih energija – takođe bi trebalo da budu u mogućnosti da brže planiraju: koalicija je najavila amandman na Savezni akt o kontroli imisionih gasova kako bi se ubrzali procesi za industrijske i turbine na vetar, kao i elektrolizatori za proizvodnju vodonika. Na primer, postojaće fiksni rokovi odobravanja i pojednostavljene probne procedure. „Koalicioni partneri rade na novom tempu Nemačke“, navodi se u izveštaju.
Zbog toga su morali da prihvate trodnevnu sesiju. „Neke stvari su duže trajele, ali to ne bi trebalo da postane pravilo u koalicionim odborima“, rekao je lider SPD Lars Klingbeil. Njegov kolega iz FDP Lindner rekao je da su to bili teški pregovori. Ali ako bi takvi rezultati izašli iz toga, išao bi u povlačenje na tri dana svakog meseca.
Foto: Rathmann, DB AG/Georg Wagner, Montage: Monika Haug
https://www.eurotransport.de/
