Svetska trgovinska organizacija je posle početka rata u Ukrajini predvidela drastičan pad globalne trgovine. I sada se čudi: ne samo da se nije smanjio, već je porastao za najmanje 3%. U novom izveštaju Svetske trgovinske organizacije (STO) za 2022. godinu može se samo konstatovati: rat Rusije protiv Ukrajine traje najmanje godinu dana i kao rezultat toga došlo je do velikih poremećaja u snabdevanju proizvodima iz tih zemalja. na svetsko tržište – od prehrambenih proizvoda do sirovina i industrijskih proizvoda, svetska trgovina je mnogo teža nego što su sami stručnjaci STO mislili. Tačne brojke biće objavljene tek u aprilu, ali organizacija već računa na povećanje globalne razmene od najmanje 3%.
„Jedan važan razlog je bio taj što su zemlje bile veoma suzdržane u pogledu ograničavanja sopstvenog izvoza. To je bila jedna od naših najvećih briga: da će, kao iu prošlim prehrambenim krizama, zemlje zabraniti izvoz kako bi zadržale svoje potrebe, ali ono što to samo povećava ceo problem“, kaže glavni ekonomista STO Ralf Osa novinarima stanice ARD.
S druge strane, mnoge zemlje koje su ranije uvozile iz Rusije ili Ukrajine brzo su našle druge izvore. U nekim slučajevima je kao zamena poslužilo nešto drugo – na primer, jestivo repičino ulje umesto suncokretovog. STO kao najbolji primer navodi Etiopiju: 45 odsto svojih potreba za žitom pokrivala je uvozom iz Rusije i Ukrajine, sada ga dobija iz SAD, Argentine i EU.
Da li su tako stvoreni ratni profiteri?
„Imam problema sa pojmom ‚ratni profiter‘. Mislim da niko nije pobednik u tako strašnom ratu. Ali naravno da se dešava da zemlje koje više ne mogu da kupuju od Ukrajine ili Rusije, sada trguju sa drugim zemljama, “, kaže nam Osa. U principu, nema šta da se zameri: „Ljudi moraju nešto da jedu. A ako hrana više ne stiže iz Ukrajine, onda sada stiže iz EU, SAD ili bilo gde.“
Otpornosti globalne razmene najviše doprinosi „podsticanje raznolikosti međunarodnog tržišta jasnim i predvidljivim pravilima u trgovini”, smatra glavni ekonomista STO, a zapravo je ovo apel svim učesnicima razmene. Jer otkako je Rusija zaratila protiv Ukrajine, sve je veća opasnost da se svet ponovo podeli na dva bloka: Istok, sa Rusijom i Kinom na jednoj strani, i Zapad, sa SAD i EU na drugoj.
Prema STO, takva fragmentacija bi bila katastrofa: „Kada je reč o troškovima takve podele svetske privrede, pokušali smo da to izračunamo: u takvom svetu podeljenom na Istok i Zapad, to bi značilo prosečan pad. u realnom prihodu od 5%“, kaže Osa. I gubitak – na obe strane.
U privredi i trgovini do takve podele nije došlo, ali u politici i dalje ima znakova kada se govori o svetskim problemima. „Ono što se najviše promenilo je zapravo narativ. Međuzavisnost se sada odjednom smatra nečim lošim. Ova promenjena retorika se već odrazila na trgovinske odnose, ali kada pogledate brojke, i dalje se ne vidi mnogo bez mikroskopa“, navodi Osa.
Međutim, on i drugi stručnjaci STO ne žele da se njihov izveštaj o istrajnosti svetske razmene shvati kao da je opasnost prošla i da više nema alarma. Pogotovo kada je reč o zabrani izvoza, morate biti veoma oprezni da nešto ne pređe granicu. Postoji i sporazum o izvozu žita iz Ukrajine preko Crnog mora, koji uskoro ističe. Moramo pronaći način da to produžimo, a to nisu okolnosti u kojima možemo da se opustimo.
https://www.seebiz.eu/
