Posle četiri godine testiranja na terenu na pet kilometara dugoj deonici puta sa nadzemnim linijama na autoputu A1 na severu, naučnici sada preuzimaju zalihe.
Rezultati sa terena E-Autoput Šlezvig-Holštajn (FESH) jedan je od tri pilot projekta u Nemačkoj. Druga dva se nalaze u Baden-Virtembergu i Heseu.
Od 2020. godine, pet električnih hibridnih vozila iz prevozničke kompanije Bode svakodnevno vozi na trasi pet kilometara dugačkoj deonici puta sa nadzemnim linijama na A1 između Rajnfelda (okrug Stormarn) i Lübeka, prikupljajući podatke u tom procesu.Od novembra 2023.
Prošle nedelje, eksperti, uključujući i sa Univerziteta primenjenih nauka u Kielu, preuzeli su deo projekta posle više od četiri godine, što je bilo pozitivno.
Sa današnjim miksom električne energije, emisija CO2 već može da se smanji za oko 50 procenata kroz korišćenje električnih kamiona. Sa sve većim udelom zelene električne energije, potencijal se takođe povećava, rekao je Falk Rihter sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu.
Međutim, potencijal za smanjenje ₂ ne određuje samo mešavina električne energije, već i modeli vozila. Prema podacima Kiel Univerziteta primenjenih nauka, optimizacija vozila omogućava im da efikasnije crpi energiju iz nadzemnih linija.
Primetili smo da vozila sada pouzdano voze sveukupno i već bi mogla da premoste veće rupe na nadzemnim linijama sa povećanom potrošnjom energije sa nadzemne linije“, objasnio je prof. dr.-Ing. Klaus Lebert sa Kiel Univerziteta primenjenih nauka.
Prema Podacima Univerziteta primenjenih nauka, kamioni već troše do 50 procenata električne energije na svojim rutama sa samo 20 procenata nadzemnih linija. Energija izvučena iz nadzemnih linija skladišti se u bateriji, što omogućava, na primer, vožnju vozila bez emisije u urbanim sredinama. Za preostalih 50 procenata rute, hibridna vozila zatim koriste benzin.
Šlezvig-Holštajn želi da postane klimatski neutralna industrijska država do 2040. Projekat FESH daje dragocen doprinos zaštiti klime u transportnom sektoru“, rekla je Joška Knut, državna sekretarka za energetsku tranziciju.
Kako javnost, proizvođači i političari percipiraju tehnologiju katenarnih kamiona?
Prvi rezultat je da su neki akteri u energetskom i transportnom sektoru otvoreni za ugostiteljske kamione i zadovoljni su tehnologijom. Ovo se odnosi i na neke proizvođače kamiona kao što je Scania, koji imaju veoma pozitivan stav prema tehnologiji i učinili vozila dostupnim za terenska ispitivanja u Švedskoj i Nemačkoj. Drugi, kao što je Daimler Truck, su kritičniji, dok je većina prodavaca kamiona neodlučna.
Projekat je takođe otkrio opšti nedostatak znanja i obmanjujuće informacije u vezi sa troškovima i tehnološkom spremnošću različitih alternativnih pogonskih opcija. Građani i lokalni akteri bili su najkritičniji. Takođe je postalo jasno da se mnogi proizvođači trenutno fokusiraju na baterijske električne kamione i stacionarno punjenje. Potencijalna implementacija i otpornost sistema nadzemne linije za kamione, s druge strane, zavisi od nekoliko proizvođača, dok kamioni sa gorivim ćelijama takođe ostaju opcija za neke proizvođače.
Što se tiče političkog pejzaža, analiza mreže aktera u projektu pokazala je da mnogi međunarodni akteri čekaju odluku nemačke vlade i da se Nemačka doživljava kao ključna zemlja na koju su orijentisane druge zemlje. Važna je i Švedska i Francuska, ali igraju manju ulogu zbog svog geografskog položaja (Švedska) ili zbog fokusa na kamione sa kondukterskim šinama umjesto nadzemnih linija (Francuska). Zemlje poput Austrije, Danske, Velike Britanije, Italije i Holandije vide jasne barijere tehnologiji kada ključne zemlje poput Nemačke ne daju jasnu političku obavezu na nju.
Na nivou EU, istraživanje pokazuje da elektrifikovani putni sistemi do sada nisu igrali veliku ulogu u političkim raspravama. Mnogi političari EU su neinformisani ili neutralni o ovoj tehnologiji, a političari iz zemalja članica EU nisu se eksplicitno zalagali za nju.
Kakav je uticaj na klimu i životnu sredinu kamiona?
Dalji nalazi tiču se karbonskog otiska katenarnih kamiona u odnosu na alternative kao što su baterijski električni kamioni (BETs), električni kamioni s gorivim ćelijama (FCET), upotreba e-goriva ili goriva snage u tekućinu (PtL), kao i njihov utjecaj na okoliš – oba aspekta su istražena u projektu BOLD. Komparativna procena životnog ciklusa tehnologija pokazala je da je direktna upotreba električne energije, bilo za stacionarno punjenje baterija ili preko nadzemnih linija, tehnički izvodljiva alternativa za veliki deo drumskog teretnog transporta i ima pozitivan klimatski balans čak i u kratkom roku.
Ovde katenarni kamioni sa manjim baterijama imaju prednost u odnosu na kamione sa baterijama: Rezultati pokazuju ne samo nešto veću uštedu gasova sa efektom staklene bašte, već i značajno smanjenje drugih uticaja na životnu sredinu kao što su acidifikacija i eutrofikacija u poređenju sa baterijom-električnim kamionima.
Koji su sljedeći koraci na putu ka mogućem uvođenju katenarnih kamiona?
U projektu BOLD postalo je jasno da je izgradnja nadzemne infrastrukture za nemačku mrežu autoputeva u drumskom transportu na velike udaljenosti tehnički moguća, ali veoma izazovna. Umesto toga, pitanje je koja će tehnologija na kraju prevladati, koliko će vremena biti potrebno za izgradnju infrastrukture i koliko dugo se može subvencionisati zbog slabe upotrebe. Da bi ugostiteljski sistem i njegovo lansiranje na tržište bili uspješni, vozila i infrastruktura moraju biti tehnološki razvijeni i mora se stvoriti tržište za ugostiteljske kamione. Da bi se to postiglo, potrebno je da u bliskoj budućnosti postoji jasan signal i odluka o korišćenju električnih katenarnih kamiona od strane nemačke vlade. To bi obezbedilo jasnoću za industriju, istraživanje i susedne zemlje, kaže dr Till Gnann, koji je koordinirao istraživačke aktivnosti u projektu BOLD na Fraunhofer ISI, sumirajući najvažnije nalaze.
Lesen Sie mehr unter: https://trans.info/de/oberleitungs-lkw-meinung-369724
Lesen Sie mehr unter: https://trans.info/de/380723-380723