U saopštenju se navodi da će pooštravanje zahteva za emisiju ugljen-dioksida za teška vozila (HDV) i građevinska infrastruktura za punjenje i dopunjavanje goriva igrati ključnu ulogu u ograničavanju emisija iz flote teških vozila kako bi se postigao cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine,“ navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Stroži ciljevi za 2035. godinu
Zastupnici žele stroge ciljeve za CO2– smanjenje emisija za srednja i teška vozila, uključujući specijalizovana vozila (kao što su kamioni za otpad, napojnice ili betonski mikseri) i autobusi. Ovi ciljevi su definisani na sledeći način:
– 45% između 2030. i 2034. godine,
– 70% između 2035. i 2039. godine (u poređenju sa 65% koje je predložila Komisija)
– 90% od 2040.
Ostali predloženi alati uključuju organizovanje godišnjeg „foruma kamiona sa nultom emisijom“ za rad na efikasnoj i profitabilnoj infrastrukturi za punjenje i punjenje goriva. Komisija bi do kraja 2026. godine trebalo da proceni mogućnost da Životni ciklus CO2-emisije za nove kamione.
Prelazak na kamione i autobuse sa nultom emisijom nije samo ključ za postizanje naših klimatskih ciljeva, već i ključni faktor koji utiče na čist vazduh u našim gradovima. Obezbedićemo transparentnost situacije za jedan od glavnih proizvodnih sektora u Evropi i pružićemo jasan podsticaj za ulaganje u elektrifikaciju i vodonik. Oslanjamo se na zahtjev odbora, ali imamo veće ambicije. Želimo proširiti opseg standarda tako da uključimo mala i srednja kamiona i specijalna vozila – sektore koji su posebno važni za kvalitet zraka u gradovima, te prilagoditi više ciljeva i mjerila kako bi sustigli stvarnost na skali transformacije prije nego što se očekivalo“, komentira Bas Eickhout, izvjestilac Evropskog parlamenta u Nederlandu.
Izveštaj bi potom trebalo da usvoje poslanici Evropskog parlamenta na drugoj plenarnoj sednici u novembru.
„Ciljevi su odvojeni od stvarnosti“
Međunarodna unija za drumski saobraćaj (IRU) juče je govorila o pitanju odobrenih standarda.
Prema riječima Raluce Martina, savjetodavnog direktora IRU-a za EU, „postavljanje nerealnih ciljeva u stvarnosti smanjuje šanse Evrope za postizanje Zelenog poretka“.
IRU se žali da je ENVI takođe odlučio da promeni faktor korekcije emisije ugljen-dioksida, ograničavajući sposobnost operatera da koriste „zelena vozila“ za baterijske električne, vodonične gorivne ćelije i motore sa unutrašnjim sagorevanjem vodonika. ENVI je isključio obnovljiva i sintetička tečna i gasovita goriva, uprkos njihovom potencijalu da postignu slične rezultate, oslanjajući se na pristup „izvor na točak“ (uzimajući u obzir emisije iz proizvodnje električne energije, kao i uticaj na životnu sredinu prilikom izgradnje i uklanjanja vozila).
Evropska organizacija proizvođača automobila (ACEA) takođe je izrazila zabrinutost da ciljevi mogu biti ambiciozni na papiru, ali da možda neće biti ostvarivi u stvarnosti.
Udruženje je ponovilo poziv za2– usvojiti odgovarajuće propise o emisijama za kamione i autobuse.
ACEA pozdravlja rješavanje nekih od zabrinutosti industrije, ali žali zbog uključivanja „manjih kamiona“ (ispod 5 tona) u područje primjene propisa, uprkos činjenici da CO2Podaci o emisijama nisu navedeni u alatu Evropske komisije za izračunavanje potrošnje energije vozila (VECTO).
Ova nepotrebna zloupotreba neminovno podriva efikasnost Uredbe, jer ova vozila čine samo delić teških emisija u transportu. Pored toga, pozicija ENVI ne uvodi raniju osnovu za nove segmente vozila, što znači da je predloženi cilj smanjenja do 2030. godine u odnosu na osnovni nivo 2025. godine, koji će doći tek 2027. godine, daleko od realnog,“ navodi se u saopštenju organizacije.
Bővebben itt: https://trans.info/hu/az-europai-parlamenti-kepviselok-tamogattak-a-co2-kibocsajtas-csokkenteset-a-teherautok-szamara-a-limitek-elszakadtak-a-valosagtol-369427