Ministarstvo infrastrukture – Direkcija za infrastrukturu Republike Slovenije, u saradnji sa partnerima AMZS, Cestel i MAN, sprovelo je studiju o uticaju opterećenja teretnih vozila na njihov put kočenja. Sasvim očekivano, praktični test je potvrdio da preopterećeni kamioni imaju duži put kočenja od onih nametnutih u skladu sa zakonskim ograničenjima.

Tri različita vozila

Praktični testovi su sprovedeni sa tri različita kamiona za koja se u praksi najčešće utvrdi da su preopterećena na putu – dvoosovinski i četvoroosovinski kamion i petoosovinska kombinacija vozila koja se sastoji od dvoosovinskog tegljača i troosovinske poluprikolice.

Merenje kočionog razmaka izvršeno je sa delimično natovarenim vozilima – bila su natovarena do 80 odsto najvećeg dozvoljenog opterećenja i preopterećena – bila su natovarena na 130 procenata. Napravili su 17 do 22 trčanja sa svakim kamionom, a zatim su uzeli u obzir prosek svih merenja.

U preopterećenom kamionu sa četiri osovine, kočioni put je bio najproduženiji, u proseku za 23 odsto, ili oko deset metara.

Merenja u idealnim uslovima

Merenja su sprovedena u gotovo idealnim uslovima, odnosno po lepom vremenu, na suvom i kvalitetnom asfaltu, sa novim kamionima i kvalitetnim gumama, a za volanom u kabini je sedeo iskusan profesionalni vozač. Merenja su izvršena pomoću merača pomeranja, koji meri brzinu i usporavanje na osnovu GPS lokacije.

Ciljana brzina, pri kojoj su zatim kočili do potpunog zaustavljanja, bila je 80 km/h za sva vozila, a merenja su izvršena u bezbednom okruženju AMZS Centra za bezbednu vožnju u Vranskom.

Važno je napomenuti da je prilikom kočenja merena i temperatura kočnica – one su se povećale za više od dve stotine stepeni Celzijusa tokom merenja.

Vozila su pažljivo izvagana pre nego što su merenja, a merena je i temperatura kočnica.

Masa utiče na put kočenja

Na prezentaciji rezultata istraživanja, Matija Mavrič, iz Cestela, takođe je pružio zanimljive podatke o kinetičkoj energiji koju vozilo ima i ima ključan uticaj na posledice ukoliko dođe do saobraćajne nesreće. Pri brzini vožnje od 80 km/h, ona je osam puta veća za kamion ukupne težine 13 tona nego za putnički automobil, a 27 puta veća za kamion od 44 tone.

Rezultati studije jasno su potvrdili tezu da masa utiče na dužinu kočionog puta. Ovo nije produženo samo sa dvoosovinskim kamionom, ali zbog specifičnosti kesona, oni takođe nisu uspeli da ga preopterete na ciljnih 130 procenata, ali samo na 117.

Najveći produženi put kočenja zabeležen je u kamionu sa četiri osovine – tamo je, kada je bio preopterećen, bio u proseku deset metara duži (23 odsto), dok je maksimalno odstupanje bilo skoro 14 metara. Za petoosovinsku grupu traktora i poluprikolica, put kočenja bio je u proseku 3,6 metara duži (8 procenata), a maksimalno odstupanje bilo je nešto manje od deset metara.

Zaključak je stoga očekivan – ukupna težina vozila utiče na put kočenja!

Testovi su sprovedeni sa vozilima koja su najčešće preopterećena u praksi – dvoosovinskim i četvoroosovinskim kamionom, kao i kombinacijom tegljača i poluprikolice.

Rezultati merenja

Testovi su pokazali da su putevi kočenja duži u preopterećenim vozilima, što pored infrastrukture utiče i na bezbednost na putevima.