Transport robe izložen je ne samo šteti, već i krađi. Česte transshipmente, istovar, brzost i rezultirajući nedostatak due diligence – takve situacije veoma koriste kriminalci, koji uglavnom deluju u organizovanim grupama. Ko je podložan krađi tereta?
Ukoliko je do krađe došlo od prihvatanja pošiljke za prevoz do njegovog puštanja u rad, prevoznik je odgovoran u takvoj situaciji, koja je rezultat direktnog sadržaja člana 65 stav 1 Zakona . Odgovornost prevoznika odnosi se ne samo na krađu robe, već i na njenu štetu, manjak i odlaganje isporuke.Međutim, ova odredba ne koristi eksplicitno termin “krađa” već “gubitak” pošiljke, sa kojom ćemo morati da se nosimo kada postane nemoguće pustiti teret primaocu, čak delimično. Zbog toga će gubitak parcele nesumnjivo biti njena krađa, kao i puštanje na slobodu neovlašćenom licu ili gubitak robe.
Iz člana 52.
Odgovornost prevoznika je, u principu, stroga odgovornost. To znači da ostaje nezavisna od koncepta krivice. Zbog toga je prevoznik podložan krivici čak i ako nije kriv za štetu. U takvoj situaciji, entitet ovlašćen da traži zahteve za gubitak pošiljke ne mora da dokazuje da je krađa robe rezultat radnji kvara prevoznika. Da bi se prevoznik naplatio, dovoljno je da u tom trenutku vodi računa o teretu, koji je dobio za prevoz, ali ga nije dostavio primaocu, na mesto naznačeno u ugovoru.
Prevoznik može izbeći odgovornost
Odredbe zakona o prevozu, iako prevozniku dodeljuju strogu odgovornost, takođe obezbeđuju situacije u kojima on može biti oslobođen.
Prevoznik ne podleže gore navedenom ako je gubitak pošiljke:
- proizašlo iz razloga koji se pripisuju pošiljaocu ili primaocu, a ne izazvani kvarom prevoznika (m.in. nedostatak odgovarajuće pripreme pošiljke za put, neadekvatna ambalaža, neadekvatna sredstva transporta);
- rezultata karakteristika robe (m.in. robe koja zbog svojih bioloških ili fiziohemijskih karakteristika ima tendenciju da brzo nestane);
- nastala kao rezultat veličanja sile (definisane u doktrini i jurisprudenciji kao izvanredna pojava koja se ne može sprečiti običnim sredstvima, najčešće korišćenim u odnosu na fenomene u prirodi).
Međutim, dokaz da se krađa tereta u transportu dogodila u vezi sa jednom od navedenih okolnosti počiva na prevozniku. Ako želi da se osloni na tu odredbu, mora da pokaže postojanje tih uslova.
Zakonom o saobraćaju predviđeni su i drugi uslovi, koji se nazivaju privilegovani (član 65(3)), koji takođe omogućavaju da prevoznik bude oslobođen odgovornosti. To može da uradi ako dokaže da je do gubitka tereta došlo zbog jednog ili više sledećih razloga:
- dodeliti pod imenom netačno, netačno ili nedovoljno robe isključene iz vagona ili prihvaćene za kočije pod posebnim uslovima ili propusta pošiaitelja da ispoštuje ove uslove;
- odsustvo, nedostatak ili neispravnost ambalaže artikala izloženih u ovim uslovima da bi se oštetila kao rezultat njihovih prirodnih svojstava;
- posebnu podložnost artikla oštećenju usled neispravnosti ili prirodnih svojstava;
- učitavanje, skladištenje ili istovar stavki od strane pošiljaoca ili primaoca;
- vagona pošiljki koje, u skladu sa zakonom ili ugovorom, treba da budu nadzirane, ukoliko je šteta nastala kao uzrok da bude sprečena od strane čuvara.
Krađa tereta u tranzitu – odštetni zahtevi
Kada dođe do krađe transporta, postavlja se i drugo pitanje, naime, ko može da traži odštetu u takvoj situaciji? To zavisi od toga koja je stranka (pošiljalac ili primalac) u tom trenutku imala pravo da raspolaže pošiljkom. Po pravilu, tokom putovanja, pošiaitelj ima pravo da raspolaže pošiljkom, o šta je dokazano članom 53(1).
Pravo špediterkinje da raspolaže pošiljkom prestaje kada je pošiljka izmenila ugovor o vagonu, prihvatila pošiljku ili je prikupila pošiljku.
Međutim, tokom vagona primalac ima pravo da odloži teret na način koji se sastoji u zahtevu da pošiljka bude predata na mestu koje nije naznačeno u pošiljci ili da ga preda osobi koja nije primalac naznačena u pošiljci, pod uslovom da pošiljalac nije drugačije odredio ovaj dokument.
Ako do krađe dođe tokom vagona, odštetni zahtevi su obično posledica pošiljaoca sa putokažem.
Ograničenje potraživanja
Treba se setiti da prema zakonu o prevozu zahtevi ističu veoma brzo, jer posle godinu dana. U slučaju gubitka pošiljke, period ograničenja traje od datuma kada bi desni vlasnik mogao da smatra da je pošiljka izgubljena, npr. 30 dana nakon isteka perioda vagona, ako nije stigla na odredište kao što je naznačeno u pošiljaoci u tom roku (član 52).
Pronalaženje izgubljenog tovara
Propisi takođe određuju pravila ponašanja u slučaju pronalaženja izgubljene pošiljke. Ukoliko se pošiljka utvrdi u roku od godinu dana od dana isplate naknade, prevoznik će odmah obavestiti nosioca prava u skladu sa članom 69.
U roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, povlašćena strana može tražiti da mu se pronađena parcela preda na jednom od punkta za odobrenje parcele u odnosu na nadoknadu naknade dobijene od prevoznika. U ovom slučaju, on zadržava zahteve za odlaganje vagona. Međutim, ako je do otkrića došlo posle godinu dana ili pravo lice nije došlo po robu u roku od 30 dana, pošiljka se likvidira.
Krađa tereta u transportu – kako postupati u takvoj situaciji
Pre svega, morate brzo da reagujete. Ako se krađa dogodila u međunarodnom transportu, biće neophodno da se zločin prijavi službama zemlje u kojoj se incident najverovatnije dogodio. Vozač bi takođe trebalo da vodi računa o pažljivom dokumentovanju celog događaja, fotografisanju dokaza, zapisivanja sopstvene izjave.
Takođe je neophodno obavestiti osiguravajuće društvo o gubitku robe. U vezi sa krađom, vredi obratiti posebnu pažnju na aspekte vezane za pravila bezbednosti vozača tokom transporta, kao što su:
– pravljenje stajališta na odgovarajućim mestima,
– pravilno obezbeđivanje vozila,
– usaglašenost sa naznačenim rutama,
– održavanje redosleda isporuke.
Jasna i očigledna kršenja ovih pravila i standarda mogu predstavljati osnov za odbijanje plaćanja odštete od strane osiguravača.
Izvor: https://trans.info/pl/kradziez-ladunku-w-transporcie-odpowiedzialnosc-przewoznika-ofni-334131