Na 6. železničkoj konferenciji o železničkom teretnom transportu i morskim lukama u Bremenu, industrijski giganti su se složili: Sa kriznim režimom kao novom realnošću i zahtevom da se postignu postavljeni klimatski ciljevi, ciljano i brzo širenje, kao i dalekosežna modernizacija železničke infrastrukture u Nemačkoj je potrebno.
Železnička konferencija o železničkom teretnom transportu i morskim lukama održava se svake godine od 2017. godine na inicijativu železničke radne grupe Logistics Initiative Hamburg. Konferenciju o željeznici organizuje Logistik-Inicijativa Hamburg, zajedno sa Port of Hamburg Marketing e.V. i Slobodni Hanzeatski grad Bremen, a odvija se naizmenično u Bremenu i Hamburgu.
Više modernizacije i proširenja železničke infrastrukture
vogodišnja tema železničke konferencije „Kombinovani transport – između težnje i stvarnosti” jasno se ogleda u tehničkim doprinosima i diskusijama visokih predstavnika iz politike i biznisa zajedno sa stručnjacima iz logistike i transporta. Otpornost, sigurnost snabdevanja, kriza kao nova realnost i ambiciozni klimatski ciljevi predstavljaju velike izazove za železnički teretni transport s jedne strane, ali takođe nude veliki potencijal da budu važni pokretači rešenja. Međutim, suočeni sa realnošću energetske krize sa visokim cenama električne energije i dugoročnim i sporim širenjem željezničke infrastrukture, čini se da je neka rešenja teško postići. Stručnjaci se slažu da nam je potrebna veća dinamika u održavanju, modernizaciji i proširenju željezničke infrastrukture. Ovo zahteva brže procedure planiranja i odobravanja i, više nego ikada, snažnu političku volju da se ojača železnički teretni transport sa svojim potencijalom za sigurnost snabdevanja i održivost i izgradnju kapaciteta.
Nema zaštite klime bez modalnog prelaska na železnicu Klaudija Šiling, senatorka za nauku i luke Slobodnog hanzeatskog grada Bremena, upozorila je na značaj zaštite klime u teretnom saobraćaju da, pored aktuelnih izazova energetske politike, napori za zaštitu klime ulažu ne treba zanemariti. „U oblasti teretnog saobraćaja, prelazak sa drumskog na železnički ima veliki potencijal da značajno doprinese ostvarenju cilja. Pandemija je donela kratke zastoje, što, nažalost, sada dovodi do pitanja da li je proširenje železnice odgovarajuće. i neophodno.Nepažljivo je i opasno, jer je neizbežan prelazak saobraćaja na železnicu u klimatskoj politici je moguć samo ako se infrastruktura brzo i u značajnom obimu proširi.Nemamo više vremena za 30-godišnje planiranje i periode implementacije ako želimo da postignemo klimatske ciljeve“, rekao je Šiling u svom pozdravnom govoru.
Bila su potrebna pragmatična rešenja
iz Majkla Blača, predsednika Upravnog odbora EUROGATE Grupe: „Optimalna povezanost naših terminala sa nemačkim i evropskim zaleđem je osnovni preduslov za uspešnu budućnost luke. Za to su potrebne dobro koordinisane, brze i pouzdane veze i netaknuta infrastruktura. Ova infrastruktura se mora dalje razvijati ako je potrebno. Ne možemo sebi priuštiti perfekcionizam, ali su potrebna pragmatična rešenja, u kombinaciji sa infrastrukturnim razmišljanjem za sutra.”
Sigrid Evelin Nikutta, član Upravnog odbora za teretni transport u Deutsche Bahn AG: “Železnički teretni transport i morske luke su blisko povezane. Veoma je važno da su transportni lanci ispravni. To posebno vidimo u ovim vremenima. Železnički teretni transport je ključni faktor u Nemačkoj i Evropi za otpornost lanaca snabdevanja. Svedoci smo renesanse železničkog teretnog transporta i kako se on sve više prenosi na železnicu. To je naš posao, da to organizujemo i sprovodimo na ekološki prihvatljiv način za sve nas.”
Fridrih Šturman, glavni komercijalni direktor Hamburške lučke uprave AoR:
„Luka Hamburg je lider u pomorskom kombinovanom transportu u Evropi. 13% ukupnog železničkog teretnog saobraćaja u Nemačkoj počinje ili se završava u luci Hamburg. Kombinovani transport i pomorski lučki saobraćaj je snažno porastao poslednjih godina i takođe ima ogroman potencijal rasta. Ovo čini kombinovani transport kamenom temeljcem za sigurnost snabdevanja ljudi i kompanija u zemlji i za prosperitet u našoj zemlji. Pored toga, ekspanzija kombinovanog transporta i železničkog teretnog transporta je od suštinskog značaja za uspešan prelazak teretnog transporta na železnicu i za održivu transportnu tranziciju, a samim tim i za dekarbonizaciju logističkih lanaca. Da bi se ispunila ova potražnja, potrebna je brza ekspanzija železničke infrastrukture.” Za modalni udeo od 25 procenata železničkog teretnog transporta do 2030. godine, procesi digitalizacije takođe moraju biti okrenuti budućnosti i važne inovacije kao što je digitalna automatska spojnica (DAK) i evropski sistem signalizacije
