Inicijativa “Zelene trake” između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana ima za cilj ubrzanje prelaska granica za robu, čime se poboljšava efikasnost trgovine i transporta u regionu. Ova inicijativa je deo šireg plana za unapređenje transportne infrastrukture i procedura, s posebnim naglaskom na digitalizaciju i modernizaciju graničnih prelaza. Na Samitu u Tirani, održanom 29. februara 2024. godine, lideri zemalja Zapadnog Balkana razgovarali su o uvođenju zelenih koridora na graničnim prelazima ka EU. Svi učesnici su se saglasili da bi implementacija ovih koridora značajno doprinela ekonomskom napretku celog regiona.
Inicijativa “Zelene trake” je u fazi aktivnog planiranja i implementacije, s fokusom na proširenje postojećih koridora, digitalizaciju transportnih procedura i modernizaciju graničnih prelaza. Očekuje se da će ove mjere značajno poboljšati efikasnost trgovine između EU i Zapadnog Balkana, u periodu iza 2035 godine, doprinoseći ekonomskom razvoju i integraciji regiona u evropske tokove.
Uprkos uloženim sredstvima, izostanak stvarnog napretka na terenu podriva osnovni cilj projekta “Zelene trake.” Bez promjene pristupa, ova inicijativa rizikuje da postane još jedan primjer promašene politike, a ne koristan alat za poboljšanje trgovinskih i logističkih tokova. Fokus mora biti na stvarnim rezultatima, a ne na marketinškoj percepciji napretka.
Neispunjno obećanje, puno administarcije, birokratije ali realnost je sljedeća:
- Prosečno zadržavanje vozača na carinskim terminalima od 206 sati godišnje stvara troškovno opterećenje od 8.240 evra po vozilu godišnje, što je često ekvivalent više plata jednog radnika u logistici ili transportu.
- Kolone na Zapadnom Balkanu su dostizale i do 15 km nisu samo logistički problem, već i ozbiljan signal za nužnost reformi u celokupnom sistemu granične kontrole i transportne infrastrukture. Bez koordinisanih i konkretnih akcija, slične situacije će nastaviti da ugrožavaju regionalnu trgovinu i ekonomski razvoj.
- Nedostatak koordinacije između zemalja članica Zapadnog Balkana i EU.
- Razlike u zakonodavstvu, procedurama i standardima koje je potrebno harmonizovati.
- Granični prelazi često nisu opremljeni tehnologijom potrebnom za digitalizaciju procesa.
- Nedovoljno ulaganja u modernizaciju terminala i transportnih koridora.
- Povremene političke tenzije u regionu mogu otežati saradnju između zemalja
- Zavisnost od međunarodne finansijske i tehničke pomoći, koja dolazi s odlaganjem.
- Implementacija elektronskih sistema i uvođenje interoperabilnih IT rešenja je dugotrajan proces
- .Potrebna je edukacija korisnika i službenika na graničnim prelazima.
- Zemlje Zapadnog Balkana često se suočavaju s ograničenim budžetima za velike infrastrukturne projekte.
- U sredstva zahtevaju dugačke procedure za odobrenje i sprovođenje.
Realniji vremenski okvir:
- Postavljanje temelja (2025–2030): Verovatnije je da će u narednih 5 godina biti postavljeni osnovni elementi projekta – pravni okvir, pilot-projekti na ključnim prelazima i delimična digitalizacija.
- Šira implementacija (2030+): Tek nakon ovog perioda može se očekivati značajniji napredak, pod uslovom da se izbegnu administrativni zastoji i političke blokade.
Preporuka:
Da bi se ubrzala realizacija, potrebna je:
- Intenzivnija saradnja sa EU kroz direktnu podršku i mentorstvo.
- Fokus na pilot-projekte koji će pokazati koristi inicijative i motivisati dalje ulaganje.
- Jasna komunikacija između vlada i poslovnog sektora o potrebama i očekivanjima.
Problemi na koje nailazi inicijativa poput “Zelenih traka”:
- Birokratija:
- Složenost procedura i prekomerni administrativni zahtevi često dovode do odlaganja.
- Nedostatak efikasne međuvladine komunikacije dodatno komplikuje implementaciju.
- Korupcija:
- Fondovi i resursi namenjeni za projekte mogu biti nenamenski trošeni.
- Nepotizam i netransparentne prakse usporavaju konkurentnu implementaciju.
- Nedostatak interesa:
- Političari i administracija često ne vide neposrednu korist od dugoročnih projekata poput “Zelenih traka.”
- Fokus je često na kratkoročnim projektima koji donose brzu političku korist.
- Fragmentisanost regiona:
- Različite politike i pristupi među zemljama Balkana otežavaju usklađivanje i zajedničko delovanje.
- Nedostatak poverenja među državama dodatno opterećuje procese.
- EU kao spoljni faktor:
- Iako EU ima jasne ciljeve, njena podrška često dolazi s birokratskim zahtevima koji nisu u skladu s realnošću regiona.
- Nedovoljna kontrola nad implementacijom projekata unutar država korisnica fondova.
Šta je potrebno za promjenu?
- Politička volja i odgovornost:
- Lideri regiona moraju prepoznati stratešku važnost projekta i aktivnije se angažovati na njegovom sprovođenju.
- Promovisanje transparentnosti i odgovornosti u alokaciji resursa.
- Regionalna saradnja:
- Fokus na zajedničke ciljeve koji prevazilaze pojedinačne interese.
- Stvaranje integrisanih radnih grupa sa predstavnicima svih zemalja.
- Ubrzanje digitalizacije:
- Fokus na male korake – digitalizacija jedne vrste dokumenata ili pojedinačnih graničnih prelaza, kako bi se pokazala efikasnost.
- Uključivanje privatnog sektora:
- Kompanije iz sektora logistike i transporta mogu postati glasni zagovornici promene, jer im ovi projekti direktno donose koristi.
- Jača kontrola EU:
- EU bi mogla povećati nadzor nad sprovođenjem projekata i primenom pravila.
- Uvesti vremenske rokove i sankcije za neispunjavanje uslova.
Sve dok nema sistemskog rešavanja korupcije, povećanja efikasnosti administracije i stvarne političke volje, inicijative poput “Zelenih traka” suočavaće se sa značajnim kašnjenjima. Pozitivni pomaci su mogući, ali zahtevaju veći angažman i odgovornost svih strana. U međuvremenu, i dalje ostajemo s opreznim optimizmom.
