Dekarbonizacija: Za koje sektore je korisno na vreme prepoznati potencijal vodonika
Tema dekarbonizacije, odnosno smanjenja i uklanjanja štetnih emisija, posebno emisije ugljen-dioksida (CO₂), aktuelna je godinama, počevši od Kjoto protokola, a potom i Pariskog sporazuma iz 2015. godine. Pariskim sporazumom utvrđena je ambicija država potpisnica da ograniče globalno zagrevanje na znatno ispod 2°C iznad predindustrijskih nivoa i da nastave sa naporima da se ono ograniči na 1,5°C – delimično postizanjem neutralnosti neto ugljenika do 2050. godine.
Značajno smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte (uključujući CO₂) ograničiće porast globalne temperature. U praksi, postizanje nulte neto emisije zahteva prelazak sa fosilnih goriva na alternativne izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika.
Sankcije su ubrzale proces
Evropskim zelenim planom Evropska unija je postavila dodatne ciljeve za države članice da garantuju dekarbonizaciju EU. Ovi ciljevi su dodatno osnaženi paketom mera „Spremni za 55%“, koji obezbeđuje da ciljevi Evropske unije budu u skladu sa klimatskim ciljevima.
U februaru 2022. Evropska unija je uvela sankcije ruskoj nafti i gasu kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Cela situacija izazvala je duboke promene na energetskim tržištima sa povremenim energetskim nesigurnostima zemalja članica usled nestabilnosti cena, lanaca snabdevanja naftom i gasom i opšte globalne ekonomske krize sa visokom stopom inflacije.
S obzirom na prepoznat veliki uticaj fosilnih goriva na države članice, Evropska unija uvodi novi paket mera sa svojim „REPoverEU“ čiji je cilj smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, čime se podstiče dodatna dekarbonizacija. Akcenat je stavljen na vodonik, posebno zeleni vodonik, kao jedno od mogućih goriva koje će podstaći bržu dekarbonizaciju različitih sektora. Koristeći navedene inicijative, očekuje se ambiciozno smanjenje emisije gasova staklene bašte do 2030. godine.
Pored toga, početkom novembra 2022. organizovan je sastanak globalnih lidera koji predstavljaju vlade, privatni sektor i civilno društvo na 27. sednici COP (Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama ili Konferencija strana – UNFCCC). Od poslednjeg sastanka raste svest o važnom doprinosu dekarbonizaciji koji treba da dođe iz privatnog sektora, uz diskusiju o povećanju ulaganja u nova tehnološka rešenja koja bi mogla da pomognu da se dekarbonizacija ubrza. Iako se vodonik pominje kao tehnologija dekarbonizacije, često nije jasno objašnjeno šta tačno znači i koje su pozitivne primene ove tehnologije.
Sivi, plavi i zeleni vodonik
U zavisnosti od načina i načina proizvodnje, postoji nekoliko vrsta vodonika, kao što su sivi, plavi i najvažniji – zeleni vodonik. Sivi vodonik se proizvodi iz fosilnih goriva i njegova proizvodnja emituje emisije ugljen-dioksida, tako da se ne smatra gorivom budućnosti.
Proces proizvodnje plavog vodonika je isti kao i proizvodnja sivog vodonika, ali se u njegovom slučaju, uz korišćenje takozvane tehnologije parnog reformisanja metana (SMR), koristi i tehnologija zahvatanja, korišćenja i skladištenja ugljenika. ), pa je proizvodnja tog vodonika povoljnija za životnu sredinu jer se njegovim skladištenjem eliminiše uticaj ugljen-dioksida.
Od navedenih vrsta vodonika najbolji potencijal za dugoročno održivu proizvodnju pokazuje zeleni, koji se proizvodi iz takozvane zelene električne energije, odnosno energije dobijene iz obnovljivih izvora energije kao što su solarne i vetroelektrane. Zeleni vodonik se proizvodi tehnologijom elektrolize vode, u kojoj se molekuli vode dele na molekule vodonika i kiseonika, uz korišćenje obnovljive električne energije, a tako proizveden vodonik može da se skladišti.
Gde se može primeniti
U industrijskoj proizvodnji vodonik će se koristiti u raznim postrojenjima, odnosno u mnogim segmentima gde se danas fosilna goriva koriste za proizvodne procese. Očekuje se da će se koristiti u rafinerijskim procesima naftne industrije, hemijske industrije, proizvodnje amonijaka, metanola i čelika. Važna uloga vodonika u industrijskoj proizvodnji biće za proizvodnju industrijske toplote.
Takođe, vodonik će biti važan faktor u dekarbonizaciji transporta i mobilnosti, posebno u segmentima kargo transporta i pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Kamioni koji učestvuju u drumskom transportu jedan su od potencijalnih potrošača vodonika jer je, u poređenju sa električnim vozilima, domet vozila na vodonik znatno veći. Budući da vozila drumskog saobraćaja proizvode šest odsto ukupnih emisija, smanjenje emisije u tom segmentu imaće blagotvoran efekat.
Pomorski saobraćaj očekuje veliki rast do 2030. godine, stoga je primena vodonika kao održive tehnologije u tom sektoru ključna, a najviše će pokretati brodove koji prevoze teret. Vodonik će svoju primenu naći i u vazdušnom saobraćaju, međutim, važno je napomenuti da je takva tehnologija u vazduhoplovstvu industrija zahteva značajna ulaganja. U elektroenergetskom sistemu vodonik ima potencijal da bude medij za skladištenje energije dobijene iz obnovljivih izvora..
Uspešna primena vodonika u industriji umnogome zavisi od troškovne konkurentnosti zelenog vodonika, koja je određena cenom električne energije dobijene proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije, cenom procesa proizvodnje elektrolize, što je uslovljeno tehnološkim napretkom elektrane. proizvodnje i ekonomičnosti obima, i cena jedinica emisije ugljen-dioksida. Veća ulaganja u vodonične tehnologije doprineće većoj konkurentnosti zelenog vodonika, pa se očekuje da će čisti vodonik i njegovi derivati do 2050. godine imati deset odsto učešća u ukupnoj potrošnji energije.
Pogledaj u budućnost
Prema Deloitteovoj analizi, 2022. godine u Evropi je identifikovano 158 projekata vezanih za vodonik, od kojih je 85 bilo fokusirano na zeleni vodonik, a u budućnosti se očekuje snažan porast broja takvih projekata. Pored proizvodnje zelenog vodonika, ulagaće se i u kompletnu vodoničnu infrastrukturu, pa Evropska unija planira da samo u okviru projekta ‘REpoverEU’ izdvoji više od 27 milijardi evra, koji će biti na raspolaganju državama članicama u raznih fondova.
Pored snažnog uticaja na dekarbonizaciju, očekuje se da će vodonične tehnologije imati pozitivan uticaj na zapošljavanje, pa Evropska unija procenjuje da će do 2030. godine, na svaku uloženu milijardu evra, biti otvoreno približno 10.000 radnih mesta direktno ili indirektno vezanih za zeleni vodonik. Konačno, tehnologija proizvodnje zelenog vodonika nije samo želja i pravac kome će se kompanije okrenuti u dalekoj budućnosti, već danas se dešava veliki napredak.
Ključni faktori za veću upotrebu vodonika:
1. Prirodna potražnja
Tri ključna faktora će karakterisati sektore koji će stvoriti prirodnu potražnju za vodonikom: sposobnost stvaranja koristi za kompanije (npr. povećanje tržišnog udela) i potrošače (npr. obezbeđivanje novih funkcionalnosti), visok nivo javnog nadzora od strane društva i vlade, visok nivo reputacionog rizika, i blago povećanje troškova za potrošača.2. Propisi
Neophodno je olakšati i omogućiti finansiranje projekata koji trenutno nisu isplativi, uskladiti regulativu i ubrzati izdavanje dozvola.3. Tehnologija
Jasno definisanje tehnologija koje bi trebalo da dekarboniziraju određene sektore pomoći će u prihvatanju vodonika kao goriva budućnosti.4. Imovina, infrastruktura
Na usvajanje vodoničnih tehnologija u industriji značajno će uticati brža zamena raznih industrijskih postrojenja jer trenutno neke industrije poput proizvodnje čelika imaju dug životni vek (do četrdeset godina).5. Saradnja
Saradnja između dobavljača i kupaca energije i različitih vladinih, finansijskih i tehnoloških organizacija može pomoći u prevazilaženju barijera kapitala, znanja i rizika da se tržište promeni iz trenutnog nelikvidnog stanja i stimuliše neophodne razvojne projekte velikih razmera.
https://lidermedia.hr/
