Devet od  deset ljudi (89,6%) zaposlenih u saobraćaju radilo je u kopnenom saobraćaju (drumskom ili železničkom), dok je 5,7% radilo u vazdušnom saobraćaju, a 4,7% u vodnom saobraćaju (unutrašnjim plovnim putevima ili pomorstvu).

Među zemljama EU, najveći broj zaposlenih u sektoru saobraćaja u 2021. godini bio je u Francuskoj (842.000 ili 13,9% od ukupnog broja u EU), Poljskoj (792.000 ili 13,1%) i Nemačkoj (689.000 ili 11,4%). U Španiji u ovoj delatnosti ima 627.000 zaposlenih, a u Italiji hiljadu manje. U ove dve zemlje, svaki deseti radnik je angažovan u sektoru transporta (10,4%). Najmanje zaposlenih u ovom sektoru bilo je na Kipru gde ih je 5.000 i na Malti sa 6.000 radnika, što predstavlja svega po 0,1% od ukupnog broja radnika.

Kada je reč o zaposlenosti u sektoru saobraćaja po polu, najveći udeo žena zabeležen je na Malti (25,2%), Kipru (24,6%) i Nemačkoj (24,4%). Na drugom kraju lestvice, najniži udeo je zabeležen u Rumuniji (9,7%), Hrvatskoj (11,5%) i Bugarskoj (12,1%).

EU ulaže 6,2 milijarde evra u održivu, bezbednu i efikasnu saobraćajnu infrastrukturu Evropska komisija je odabrala 107 projekata saobraćajne infrastrukture za dobijanje preko 6 milijardi evra bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF), instrumenta EU za strateško ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu.

Preko 80% sredstava podržaće projekte koji pružaju efikasniju, zeleniju i pametniju mrežu železnica, unutrašnjih plovnih puteva i pomorskih puteva duž transevropske transportne (TEN-T) mreže. Projekti će pored toga ojačati trake solidarnosti EU-Ukrajina, koje su uspostavljene da bi se olakšao ukrajinski izvoz i uvoz. Glavne prekogranične železničke veze duž TEN-TEN••• jezgrene mreže su takođe bile prioritet za finansiranje. Tu spadaju, između ostalog, tunel baze Brener (koji povezuje Italiju i Austriju), Rail Baltica (koji povezuje tri baltičke države i Poljsku sa ostatkom Evrope), kao i prekogranični deo između Nemačke i Holandije (Emerih–Oberhauzen), između ostalih. Pomorske luke u Irskoj, Grčkoj, Španiji, Letoniji, Litvaniji, Holandiji i Poljskoj dobiće sredstva za razvoj snabdevanja električnom energijom na kopnu kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte iz usidrenih plovila. Kako bi se pomoglo da transport unutrašnjim plovnim putevima bude otporan na budućnost, infrastruktura duž prekograničnih plovnih puteva Sena-Šelda između Francuske i Belgije biće modernizovana. Unutrašnje luke na Dunavu i basenu Rajne, kao što su Beč i Andernah, takođe će dobiti nadogradnju. Da bi se dodatno povećala bezbednost i interoperabilnost železničkog saobraćaja u EU,

Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS) biće instaliran na vozovima i železničkim prugama u Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji i Slovačkoj. Na putevima, nekoliko država članica EU će primeniti inteligentne transportne sisteme i usluge EN••• (ITS), posebno kooperativni ITS (C-ITS) za bezbedniji i efikasniji transport. Nekoliko država članica će dobiti podršku za evropske projekte upravljanja vazdušnim saobraćajem, u cilju povećanja efikasnosti u vazdušnom saobraćaju i stvaranja jedinstvenog evropskog neba.