FRANCUSKA: VLADA SPROVODI REORGANIZACIJU ŽELJEZNIČKOG SEKTORA! KAKAV JE STATUS ŽELJEZNICA U BOSNI I HERCEGOVINI?

Fret SNCF, francuska državna kompanija za prevoz tereta, zvanično je stvar prošlosti. Dva novoosnovana entiteta, Hekafret i Technis, koji preuzimaju operacije i zadatke održavanja, sada su novo lice željezničkog teretnog prometa u SNCF-u.

Prelazak sa Fret SNCF-a na Hekafret i Technis nije prošao bez izazova, sa mnogim suprotstavljenim glasovima i stotinama ukidanih radnih mesta. Sve je počelo istragom koju je vodila Evropska komisija (EK) o mogućoj nezakonitoj državnoj pomoći. EK je utvrdila da je operater u periodu od 2007. do 2019. godine doživeo poništenje dugova u iznosu od preko 5 milijardi evra, što je ocenjeno kao poremećaj tržišta.

Da bi izbegla teške sankcije, francuska vlada je odlučila da sprovede masovno restrukturiranje. To je značilo odustajanje od usluga kombinovanog transporta, koji je činio 20 odsto saobraćaja kompanije, i otpuštanje oko 500 radnika. Mnoge od ovih usluga distribuirane su među privatnim operaterima, uglavnom DB Cargo France. Druge veze, poput one koja snabdeva međunarodno tržište Rungis u Parizu, prekinute su i tek treba da budu ponovo aktivirane. Stanje sektora železničkog teretnog prometa u Francuskoj: godišnji izveštaj regulatora za 2023 Nelegalna državna pomoć bi mogla ostati Prekid Fret SNCF-a izazvao je negativne reakcije, posebno francuskih sindikata. Stvari su eskalirale krajem 2024. godine, a različiti sindikati su pozivali na štrajk u znak protesta protiv te inicijative. Međutim, uticaj ovih štrajkova na železnički teretni saobraćaj ostaje ograničen, pošto su dva od četiri sindikata odlučila da ih povuku. S druge strane, neki predviđaju da zamena Fret SNCF-a sa Hekafret-om i Technis-om neće nužno okončati nelegalnu državnu pomoć.

Štaviše, pomeranje fokusa sa kombinovanog transporta na usluge sa jednim vagonom podrazumeva skup poslovni model za ne-tako profitabilni segment. Takođe treba napomenuti da bi se francuski privatni sektor mogao boriti da preuzme usluge od kojih je Fret SNCF bio primoran da odustane.

Da li će 2025. biti dobra godina za francuski intermodalni sektor?

Problem sa Technisovim imenom Pored ovih pitanja, postoji i problem sa nazivom jednog od dva nova entiteta. Kompanija koja je preuzela poslove održavanja od Fret SNCF-a nazvana je Technis. Međutim, u Francuskoj već postoji kompanija pod tim imenom, koja nije dobro prihvatila vest i obećala da će se boriti protiv nje, pogotovo što su već sarađivali sa SNCF grupom.

Ovo je značajan trenutak za željeznički teretni sektor u Francuskoj i šire. Fret SNCF, dugo prisutan kao ključni igrač u željezničkom transportu, sada je zvanično rasformiran, a njegovo poslovanje preuzimaju dve novoosnovane kompanije:

1. Hekafret i Technis: Novo lice željezničkog tereta

• Hekafret: Fokusiraće se na operativne aktivnosti željezničkog teretnog transporta, uključujući logistiku, upravljanje vozovima i pružanje usluga klijentima.
• Technis: Specijalizovaće se za održavanje vozova i infrastrukture, osiguravajući visoke standarde pouzdanosti i sigurnosti.

Ova reorganizacija dolazi kao rezultat dugogodišnjih izazova s kojima se suočavao sektor teretnog transporta, uključujući:

• Finansijske gubitke.
• Pritisak EU u vezi sa slobodnom konkurencijom na tržištu željezničkog transporta.
• Potrebu za modernizacijom i efikasnijim poslovnim modelima.

2. Razlozi za transformaciju

• Usklađivanje sa pravilima EU: Evropska unija je insistirala na reorganizaciji državnih željezničkih kompanija kako bi se osiguralo fer tržišno takmičenje i izbegli sukobi interesa između operativnih i infrastrukturnih funkcija.
• Finansijska održivost: Fret SNCF je godinama bio finansijski neodrživ zbog visokih operativnih troškova i konkurencije sa drumskim transportom.
• Modernizacija željezničkog sektora: Reforma omogućava veću fleksibilnost i inovativne pristupe u pružanju usluga.

3. Šta ovo znači za željeznički sektor?

• Kratkoročno:
  • Moguće nestabilnosti u tranzicionom periodu, uključujući prilagođavanje novih operativnih struktura.
  • Povećana konkurencija na tržištu teretnog željezničkog transporta u Francuskoj.
• Dugoročno:
  • Efikasnije i tržišno orijentisane operacije.
  • Povećanje povjerenja klijenata u željeznički transport kao održivu alternativu drumskom transportu.
  • Potencijal za privlačenje novih investicija u željeznički sektor.

4. Uticaj na širu logističku sliku

• Za klijente: Očekuje se bolja usluga i prilagodljivost potrebama klijenata uz niže troškove transporta.
• Za konkurenciju: Pojava Hekafreta i Technisa može podstaći privatne operatere na inovacije i jaču konkurenciju.
• Za EU: Reorganizacija Fret SNCF-a šalje poruku o predanosti Francuske sprovođenju tržišnih reformi u skladu s evropskim pravilima.

Kako je u Bosni i Hercegovini?

Bosanskohercegovačka željeznička javna korporacija (BHŽJK) osnovana je 2006. godine u skladu sa Zakonom o osnivanju Bosanskohercegovačke željezničke javne korporacije. Ovo tijelo je osnovano prema odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma, kako bi se obezbedila koordinacija i unapređenje željezničkog saobraćaja između dva entiteta: Federacije BiH i Republike Srpske.

Razlozi osnivanja BHŽJK:

1. Koordinacija: Osiguravanje efikasne koordinacije između dva entitetska željeznička operatera (ŽFBiH i ŽRS).
2. Interoperabilnost: Postizanje tehničke i operativne harmonizacije željezničkog sistema u BiH.
3. Međunarodne obaveze: Usklađivanje sa međunarodnim standardima i obavezama prema EU u oblasti željezničkog transporta.
4. Unapređenje sektora: Podsticanje razvoja i modernizacije željezničke infrastrukture i usluga.

Nadležnosti BHŽJK:

• Izrada strategija i planova razvoja železničkog sektora na državnom nivou.
• Usklađivanje operativnih politika između ŽFBiH i ŽRS.
• Reprezentacija Bosne i Hercegovine u međunarodnim železničkim organizacijama.

Bosanskohercegovačka željeznička javna korporacija (BHŽJK) osnovana je radi koordinacije i unapređenja željezničkog sektora između entiteta Federacije BiH i Republike Srpske. Finansiranje njenog rada, uključujući administrativne troškove, osigurava se iz budžeta oba entiteta. Na osnovu ovih informacija, procjenjuje se da BHŽJK godišnje raspolaže sa približno 1.000.000 KM za svoje operativne i administrativne troškove, uz pretpostavku jednakog doprinosa oba entiteta.

 

Finansiranje BHŽJK:

• Federacija BiH: Prema odluci Vlade Federacije BiH za 2024. godinu, predviđeno je izdvajanje od 500.000 KM za učešće Federacije u finansiranju BHŽJK.
• Republika Srpska: Iako precizni podaci za Republiku Srpsku nisu dostupni u trenutnim izvorima, uobičajena praksa je da oba entiteta ravnomjerno doprinose finansiranju zajedničkih institucija. Stoga se može pretpostaviti da je i Republika Srpska izdvojila sličan iznos za BHŽJK.

5. Međunarodne obaveze i standardi

• Obaveze prema EU: Bosna i Hercegovina je obavezna da reformiše svoj željeznički sektor kako bi se uskladila sa pravilima EU, uključujući liberalizaciju tržišta i razdvajanje operacija od upravljanja infrastrukturom. Ujedinjenje bi zahtevalo rešavanje ovih pitanja na višem nivou.
• Regionalna konkurencija: Fokus na regionalnu integraciju može biti otežan tenzijama između dva entitetska operatera.

Željeznički operateri u Bosni i Hercegovini, Željeznice Republike Srpske (ŽRS) i Željeznice Federacije BiH (ŽFBiH), tokom perioda od 2010. do 2020. godine, primili su značajna sredstva iz entitetskih budžeta u vidu subvencija za podršku njihovom poslovanju.

Subvencije za Željeznice Republike Srpske (ŽRS):

Prema dostupnim podacima, ŽRS su godišnje dobijale subvencije od približno 25 miliona KM iz budžeta Republike Srpske.

Subvencije za Željeznice Federacije BiH (ŽFBiH):

Slično tome, ŽFBiH su godišnje primale subvencije u rasponu od 20 do 25 miliona KM iz budžeta Federacije BiH.

Ukupne subvencije (2010–2020):

Na osnovu ovih podataka, procenjuje se da su oba operatera tokom desetogodišnjeg perioda (2010–2020) ukupno primila:

• ŽRS: Oko 250 miliona KM (25 miliona KM godišnje × 10 godina).
• ŽFBiH: Oko 200 do 250 miliona KM, u zavisnosti od godišnjih izdvajanja.

• iju, što otežava realizaciju zajedničkih projekata.

4. Pozitivni aspekti

• Međunarodna saradnja: Korporacija je uspela da osigura određeni nivo usklađivanja s međunarodnim standardima i da olakša saradnju sa susednim državama u oblasti željezničkog transporta.
• Promovisanje interoperabilnosti: Iako je napredak spor, postoje pokušaji usklađivanja procedura i standarda između entitetskih operatera.

Korporacija u željezničkom transportu BiH ima potencijal da igra ključnu ulogu u modernizaciji i integraciji željezničkog sektora u zemlji. Međutim, njen rad je ograničen političkim, finansijskim i administrativnim izazovima. Za značajniji napredak, potrebno je:

1. Jačanje njenog mandata i finansiranja.
2. Politička podrška za centralizovanu koordinaciju.
3. Veće ulaganje u tehničku interoperabilnost i infrastrukturu.

Poređenje između Francuske i Bosne i Hercegovine otvara važno pitanje o različitim političkim, ekonomskim i društvenim kontekstima koji oblikuju proces ujedinjenja željezničkih operatera. Evo analize zašto su situacije različite i šta možemo naučiti:

1. Kontekst u Francuskoj

• Centralizovani sistem: Francuska ima snažnu centralizovanu vladu i institucionalnu strukturu, što omogućava donošenje strateških odluka na nacionalnom nivou. Ujedinjenje operatera kao što su Hekafret i Technis deo je šireg plana za restrukturiranje željezničkog sektora radi usklađivanja sa evropskim pravilima i povećanja efikasnosti.
• Jedinstveno tržište: Francuski željeznički sistem deluje u okviru jedinstvenog tržišta sa jasnim zakonodavstvom i regulatornim okvirima, što olakšava implementaciju promjena.
• Motivacija za konkurentnost: Francuska se suočava s izazovima konkurencije od strane drumskog transporta i privatnih željezničkih operatera. Ujedinjenje je odgovor na potrebu za konsolidacijom i povećanjem efikasnosti kako bi se ojačala konkurentnost.

2. Kontekst u Bosni i Hercegovini

• Decentralizacija: BiH je decentralizovana država sa složenim političkim i administrativnim sistemom. Dva entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska) imaju zasebne nadležnosti, što otežava donošenje odluka na državnom nivou.
• Politička nepovolja: Bilo kakav korak ka ujedinjenju često je percipiran kao gubitak autonomije jednog entiteta, što dodatno komplikuje saradnju.
• Različiti prioriteti: Entitetski operateri imaju različite strategije, tehničke standarde i nivoe razvoja, što otežava koordinaciju i integraciju.
• Slabe institucionalne kapacitete: Korporacija za željeznički transport BiH nema dovoljno moći ili resursa da pokrene procese ujedinjenja ili integracije.

3. Ključne razlike

• Politička stabilnost: Francuska ima stabilan politički sistem koji omogućava dugoročno planiranje, dok je u BiH politička fragmentacija prepreka reformama.
• Ekonomska podrška: Francuska ima pristup značajnim resursima iz budžeta i fondova EU za restrukturiranje sektora, dok je BiH finansijski ograničena.
• Kulturni i istorijski faktori: Francuska ima dugu tradiciju centralizovanog upravljanja željezničkim sistemom, dok su u BiH političke i etničke razlike duboko ukorenjene u upravljačkoj strukturi.