Evropska komisija objavila je preliminarne podatke o smrtnim slučajevima na putevima u 2024. godini, prijavljujući smanjenje od 3%, što je približno 600 manje smrtnih slučajeva u odnosu na prethodnu godinu. Iako je smanjenje pozitivan korak, stručnjaci upozoravaju da je tempo napretka i dalje prespor, a većina država članica još uvek nije na putu da ispuni cilj EU da prepolovi broj smrtnih slučajeva na putevima do 2030. godine.
Smanjenje broja smrtnih slučajeva na putevima širom EU predstavlja oko 600 manje smrtnih slučajeva, ali prosek skriva značajne razlike između država članica. Zemlje poput Grčke, Španije, Francuske i Italije zabeležile su samo blaga smanjenja u proteklih pet godina, dok su smrtni slučajevi na putevima porasli u Irskoj i Estoniji, iako manje zemlje imaju tendenciju da dožive godišnje fluktuacije. S druge strane, Bugarska, Danska, Litvanija, Poljska i Slovenija su na putu da ispune cilj smanjenja smrtnih slučajeva i teških povreda na putevima od 50% do 2030. godine. Rumunija, koja je od 2019. godine zabeležila značajan pad smrtnih slučajeva od 21%, i dalje ima najvišu stopu smrtnosti u EU.
Smrtni slučajevi
Ukupni rang smrtnih slučajeva ostao je uglavnom nepromenjen, a Švedska (20 smrtnih slučajeva na milion stanovnika) i Danska (24 smrtna slučaja na milion) održavaju najsigurnije puteve. U međuvremenu, Bugarska (74 smrtna slučaja na milion) i Rumunija (77 smrtnih slučajeva na milion) prijavile su najveće stope smrtnosti u 2024. godini. Prosjek EU iznosi 44 smrtnih slučajeva na putevima na milion stanovnika. Između 2019. i 2023. godine bilo je oko 1.000 manje smrtnih slučajeva u automobilima i 900 manje smrtnih slučajeva pešaka. Međutim, smanjenje smrtnih slučajeva za motocikliste i bicikliste bilo je manje značajno, sa smanjenjem ispod 100 za svaku grupu. Za svaki smrtni slučaj, procenjuje se da je pet osoba ozbiljno povređeno, što je jednako približno 100.000 ozbiljnih povreda godišnje u EU. Policijski podaci ukazuju na to da je trend pada ozbiljnih povreda usklađen sa smanjenjem broja smrtnih slučajeva, iako postoje značajne razlike između zemalja.
Ključne tačke izveštaja:
✅ Ukupno smanjenje smrtnih slučajeva u EU iznosi 3% (oko 600 manje smrtnih slučajeva).
✅ Zemlje sa najvećim poboljšanjima: Bugarska, Danska, Litvanija, Poljska, Slovenija.
✅ Najsigurniji putevi: Švedska (20 smrti/milion), Danska (24 smrti/milion).
✅ Najopasniji putevi: Rumunija (77 smrti/milion), Bugarska (74 smrti/milion).
✅ Seoski putevi su najopasniji (52% smrtnih slučajeva), dok su ugroženi učesnici (pešaci, biciklisti, motociklisti) posebno ranjivi.
✅ Najviše stradaju stariji od 65 godina (31% svih smrtnih slučajeva), a mladi od 18-24 godine su i dalje visoko rizična grupa.
Šta ovo znači za transport i logistiku?
🚛 Povećana odgovornost za teretna vozila i profesionalne vozače – statistike pokazuju da su kamioni i automobili često uključeni u nesreće sa ranjivim učesnicima.
📉 Potreba za strožom regulativom i edukacijom – reforme poput digitalizovane obuke CPC vozača mogu doprineti smanjenju nesreća.
⚠ Ruralni putevi kao prioritet u bezbednosti – poboljšanje infrastrukture i implementacija pametnih transportnih sistema može pomoći u smanjenju nesreća.
🛑 Vision Zero kao krajnji cilj – cilj EU je nulta stopa smrtnih slučajeva, ali trenutni napredak nije dovoljan da bi se to postiglo do 2050. godine.
Grupe
Seoski putevi i dalje su najopasniji, sa 52% smrtnih slučajeva u saobraćaju u ovim oblastima, u poređenju sa 38% u urbanim zonama i 9% na autoputevima. Muškarci predstavljaju 77% svih smrtnih slučajeva na putevima, dok su stariji ljudi (stariji od 65 i više godina) činili 31% smrtnih slučajeva, što je značajno povećanje u odnosu na 28% u 2019. godini. Ova starosna grupa obuhvata samo 21% stanovništva. Nasuprot tome, mladi ljudi starosti 18-24 čine 12% smrtnih slučajeva na putevima, uprkos tome što čine samo 7% stanovništva. Putnici u automobilima (vozači i putnici) predstavljali su 44% svih smrtnih slučajeva, sa električnim korisnicima dvotočkaša (motocikli i mopedi) koji čine 20%, pešaci 18%, a biciklisti 10%. Rizik od sudara za pogonske dvotočkaše je posebno visok, sa putničkim kilometrima u automobilima koji su do 35 puta veći od onih za pogonske dvotočkaše. U urbanim sredinama, ugroženi učesnici u saobraćaju – pešaci, biciklisti i korisnici električnih dvotočkaša i uređaja za ličnu mobilnost – predstavljaju skoro 70% ukupnih smrtnih slučajeva. Ove smrti se pretežno javljaju u nesrećama koje uključuju automobile i kamione, naglašavajući potrebu za poboljšanjem zaštite ovih ranjivih grupa.
Buduжnost
Apostolos Tzitzikostas, komesar za održivi transport i turizam, izjavio je: “Iako je smanjenje smrtnih slučajeva na putevima od 3% korak u pravom smeru, to nije dovoljno. Previše života se i dalje gubi na našim putevima svake godine. Moramo ubrzati napore za poboljšanje bezbednosti na putevima, posebno za ugrožene učesnike u saobraćaju i u područjima visokog rizika kao što su seoski putevi. Svaka smrt je jedna previše, a mi ostajemo posvećeni postizanju našeg cilja Vision Zero. “
