Federalno ministarstvo za zaštitu klime, životnu sredinu, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju (BMK) predstavilo ga je Master plan za teretni transport 2030. godine. Ovo bi trebao biti kompas za razvoj teretnog transporta do 2030. godine – uzimajući u obzir klimatske ciljeve koje treba postići do 2040. godine (klimatska neutralnost).
Izbjegavajte, premještate i poboljšavajte – to su velike fraze iza kojih se kriju brojne mjere. Ministar saobraćaja Leonore Gewessler lično je predstavio Master Plan za teretni transport 2030 prošle sedmice i bio uvjeren da će teretni transport biti klimatski neutralan u Austriji do 2040. godine. “Da, potreban nam je teretni transport i posvećeni smo tome, ali on mora biti kompatibilan sa klimatskim ciljevima u budućnosti,” rekao je ministar, koji je ovom prilikom najavio i program podrške komercijalnim vozilima bez emisija. 85 miliona evra biće uloženo u podršku kupovini vozila na nefosilna goriva i izgradnji neophodne infrastrukture za punjenje i dopunjavanje goriva.
Master plan teretnog transporta zasnovan je na Master planu mobilnosti 2021 koji je BMK objavio 2030. godine, a koji je mapirao put za klimatski neutralnu mobilnost u Austriji. Činjenica je da Austrija 90 odsto zavisi od fosilnih goriva u transportnom sektoru, od kojih je većina nafta. Za Gewessler je stoga potrebno ukinuti fosilna goriva i preći na obnovljive izvore energije. “Zajedno možemo osigurati da teretni transport može dati svoj doprinos tome”, rekao je Gewessler.
Manje je više.
Klaudija Nemet, šefica Sekcije za prevoz tereta pri BMK, objasnila je detalje master plana velikom auditorijumu sa predstavnicima iz svih oblasti domaće transportne industrije. Trenutno teretni transport kamiona čini 67 odsto ukupnog saobraćaja, železnica 31 odsto, a unutrašnji vodni saobraćaj dva odsto. Do 2040. godine kamionski saobraćaj će pasti na 57 do 63 odsto, udeo železnice na 34 do 40 odsto, a unutrašnja plovidba na tri odsto. U tu svrhu, BMK predviđa izbjegavanje saobraćaja, prelazak na željeznicu i razdvajanje teretnog transporta od ekonomskog rasta.
Od 1995. do 2020. teretni transport u Austriji – mjeren u pogledu transportnih performansi – povećan je za 72 posto, dok je istovremeno ekonomska proizvodnja porasla za samo 44 posto. Stoga, BMK vidi potrebu za akcijom ovdje i želi razdvojiti ove dvije oblasti. Prema prognozama, očekuje se da će ekonomski rast porasti za 2040 posto do 40. godine – istovremeno će usluge teretnog transporta biti smanjene na rast od deset posto. Da bi se to postiglo, saobraćaj treba izbegavati i spakovati koliko god je to moguće, a eksterne ekološke troškove treba internalizovati. Ciljevi se ostvaruju i kroz bolje prostorno planiranje, promociju digitalizacije i regionalne proizvodnje, proširenje sistema putarine na sve puteve, cene emisija i mnoge druge mere.
U slučaju prelaska transporta na železnicu, u budućnosti može doći do još većeg ograničenja slobodnog izbora prevoznih sredstava. Čak i ako Nemeth ne govori o bilo kakvom političkom ograničenju prometa, takvo ograničenje se već događa. Zakonom je od početka ove godine propisano da se prevoz otpada u Austriji pod određenim uslovima mora prebaciti sa puta na železnicu. Glavni plan izričito predviđa produženje obaveznih smjena sa ceste na željeznicu. Kombinovani transport igra važnu ulogu u prelasku na železnicu. Nemeth je najavio dodatna javna sredstva u ovoj oblasti. Na primer, sporedne strane i investicije u kombinovani transport treba promovisati na isti način kao i kombinovana oprema.
Cilj je da se prebaci ne samo na železnicu, već i na plovila unutrašnjih plovnih puteva, čiji značaj u okviru logističkih lanaca treba da bude pojačan u budućnosti. Kompanija za vodene puteve Vidonau već godinama pokušava da spoji špeditere i prevoznike, kako bi, na primer, teža i glomaznija roba mogla da se transportuje vodom.
Prihvatanje i skepticizam
Svakako postoji podrška za master plan iz transportne industrije, ali se širi i skepticizam, posebno kada je u pitanju razdvajanje teretnog transporta od privrednog rasta. Nikolaus Hirnschall, generalni direktor kombiniranog operatera Rolanda Speditiona, smatra politički motivirano razdvajanje “nerealnim ciljem”. Prema Hirnschallu, master plan je ambiciozan i, prema Hirnschallu, ima svoje opravdanje za postizanje klimatskih ciljeva: “Pozitivan sam u vezi cijele stvari i sada je važno staviti robu na šine. Svaki kontejner se računa.”
Za Aleksandra Klačku, predsednika Federalne divizije za saobraćaj i saobraćaj u Austrijskoj saveznoj privrednoj komori, ambiciozan je, ali ostavlja neka pitanja bez odgovora. Da bi transportna tranzicija uspjela, nekoliko faktora mora optimalno komunicirati, Klacska je za Verkehr rekla: “Prvo, vozila s alternativnim pogonima moraju biti dovoljno dostupna na tržištu po pristupačnim cijenama. Drugo, neophodna alternativna infrastruktura za punjenje i dopunjavanje goriva mora biti razvijena širom EU i goriva moraju biti dostupna u dovoljnim količinama po ekonomski izvodljivim cenama. Pored toga, javni sektor će morati da kopa mnogo dublje u svoje džepove nego ranije i ponudi subvencije koje pokrivaju stvarne dodatne troškove za kompanije.
Klacska vidi kao pozitivno što Gewessler naglašava da je provođenje planiranih mjera otvoren proces i također se oslanja na najbolju praksu. “Ovi primeri najbolje prakse pokazuju da su mnoge kompanije već investirale u razvoj i testiranje novih tehnologija na sopstvenu inicijativu,” kaže Klačska.
Rezervacije u transportnoj industriji
Aleksandar Friesz, predsednik Centralne asocijacije špedicije i logistike tereta (ZV), s druge strane, izjavio je za Transport da je Ministarstvo saobraćaja propustilo veliku priliku za održivu dekarbonizaciju sa podnetim Master planom za teretni saobraćaj 2030. godine.
Austrija ugrožava teretni transport, a time i sigurnost snabdijevanja lažnim ciljevima i političkim kašnjenjem. Posledica pogrešnih pretpostavki kapaciteta i prinudnih pomeranja prema železnici je da se veliki deo novca poreskih obveznika pogrešno ulaže, jer i Evropski revizorski sud masovno kritikuje u tom kontekstu. Friesz pretpostavlja da će i ukupni teretni promet i udio cestovnog prometa nastaviti rasti. “Razdvajanje rasta teretnog saobraćaja od ekonomskog rasta je racionalno neshvatljivo.” Cilj stoga mora biti suočavanje sa realnošću daljeg rasta robe i dekarbonizacija puta kao najvažnijeg načina transporta održivo uz dovoljna finansijska sredstva prema naučnim nalazima i tehničkim mogućnostima, rekao je Friesz.
Otvorenost prema tehnologiji koja je neophodna
U principu, ZV pozdravlja nedavno pokrenut ENIN program finansiranja komercijalnih vozila bez emisija sa pripadajućom infrastrukturom. Međutim, iznos finansiranja je premali da bi se razvila dinamika neophodna za dekarbonizaciju teretnog transporta. Pored toga, ostaje da se vidi da li će pogoni vodonika i njihova infrastruktura biti jednako promovisani pored e-mobilnosti. Centralna asocijacija još jednom poziva na stvarnu otvorenost prema tehnologiji i, shodno tome, promociju eGoriva u teretnom transportu, sada kada ih je Evropska unija definisala kao zelenu tehnologiju.
https://www.verkehr.co.at/
